Bilo je dugo, ali je bolelo. Završilo se kako je kanda i moralo: u posvemašnjem besmislu. Svi su se nešto smeškali i rukovali i pravili se da im nije ništa, ali svima je bilo neprijatno, čak i nekima od nagrađenih, još više onima koji su ih nagradili. Zvalo se Sterijino pozorje, pardon, Стеријино позорје, i predstavljalo je prelaznu fazu ka potpunoj entropiji i dekadenciji povratka "maloj seoskoj zabavi" kakvom je bilo dobrim delom devedesetih, u zagušljivom kavezu tadašnje izolovane Srbije. Ako se ne dogodi kakvo čudo, ta će transformacija Gregora Samse u žohara ексклузивно домаће производње do sledećeg Позорја biti do kraja sprovedena.

(…)

Ceo tekst čitajte u štampanom izdanju. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pronaći ovde.