Dvanaest godina kasnije, Tom Vejts je stigao kući. Krajem oktobra izdao je album Bad as me sa 13 originalnih pesama potpuno u svom stilu: brze rok stvari sa prizvukom voljenog Elvisa Prislija, malo polke i nekoliko balada.

Kritika se smeška. Kažu da album ujedno deluje novo i prastaro, podseća na neka posebna mesta, iz njega se izlivaju energija i emocije, a Vejts je nepredvidiv i inspirisan. Tu je kao i uvek malo politike i poneka šala.

Album je pravio sa nekim starim i nekim novim prijateljima. U pojedinim pesmama kao gitarista gostuje Kit Ričards, s kojim je Vejts već sarađivao na albumu Rain Dogs. Ričards i Vejts su zajedno otpevali i odsvirali Last Leaf, baladu u Vejtsovom maniru:

Borim se sa snegom/ borim se sa gradom/ ništa me neće oterati/ Ja sam kao neki zakržljali rep/ biću ovde do večnosti/ ako želiš da znaš koliko dugo/ Ako odseku ovo drvo/ pojaviću se u pesmi/ Ja sam poslednji list na drvetu/ Jesen je uzela ostalo ali mene odneti neće/ ja sam poslednji list na drvetu

Vejtsova supruga i muza Ketlin Brenan potpisana je kao producent, a smatra se za koautora većine njegovih tekstova u poslednjih gotovo 30 godina. Zašto su numere drastično kraće nego na ranijim albumima? To je bila njena odluka, kaže Vejts, želela je 12 pesama kao pakovanje jaja, jer ljudi nemaju vremena za muziku: "Uđi unutra, izađi napolje. Nema zajebavanja okolo."

Na kraju je ispalo 13, ali neko bi rekao da tu ima i drugih asocijacija – ovo je uobličeni album, jedna celina, nimalo nalik onome što je Vejts dugo radio: trpao u jednu torbu sve što bi smatrao da je vredno, bez prethodnog sortiranja, uobličavanja i poliranja.

Prošlo je i sedam godina od kada je Vejts objavio nešto potpuno svoje. Prethodni takav album Real Gone bio je svojevrstan eksperiment i za Vejtsa, pokušaj modernizacije zvuka sa previše urlanja i vikanja. Mada ga je kritika zakovala u zvezde, kao i gotovo sve što Vejts radi, album je bio daleko od onoga što ovaj čovek predstavlja.

Od Real Gone iz 2004. do novog albuma Bad as me, ređala su se izdanja sa obradama ili mešavinom obrada i originalnih radova, kakav je bio trostruki CD Orphans: Brawlers, Bawlers & Bastards. Od 56 pesama 30 su bile nove, dok su ostale potekle sa najrazličitijih strana: od obrade američkog folk klasika Goodnight, Irene do najrazličitijih numera koje je Vejts pravio za filmove, od Shreka 2 (Little drop of poison) do Mrtav čovek hoda (The Fall of Troy) i pesama koje su napravljene po tekstovima Džeka Keruaka.

U 2009. je objavio Glitter and Doom Live, dupli CD sa snimcima muzike sa Vejtsove istoimene evropsko-američke turneje na kojoj je bio godinu dana ranije.

No, ne samo da ništa nalik na Bad as me Vejts nije napravio od 2004, nego je najraniji uporedivi album prema onome što je Vejts pokazao bio, u stvari, Rain Dogs (1985) i pripadajući delovi imaginarne trilogije Swordfishtrombones i Franks Wild Years, koji su prava remek-dela mešavine roka, bluza i folka, prepuna originalnosti, kiča, muzike za sahrane, muzike za venčanja, najklasičnijeg kantrija i genijalnih tekstova. Upravo u to vreme – taman kada je završio muziku za film One from the heart i objavio ga na istoimenom albumu – sveže oženjenom Vejtsu se u radu pridružila supruga Ketlin Brenan. "Ja sam tragač za zlatom, a ona je kuvar. Ona mi kaže: ‘samo ga ti donesi kući, a ja ću da ga spremim’", ponavljao je Vejts na pitanja o tome kako ova porodična manufaktura funkcioniše.

Sada je stiglo nešto što zvuči kao dobro poznato. Da li je to mana? Nije, baš smo to želeli, malo starog dobrog Toma Vejtsa, slike iz prethodnog života i muziku koja može da se sluša do besvesti. "Pesme su prilično jednostavne", rekao je Vejts ovih dana u telefonskom razgovoru sa novinarima magazina "Pičfork". "Male su, modularne i veličine đevreka."