Timoti Džon Bajford bio je više od režisera i glumca, više od pisca i prevodioca, više od urednika i pedagoga, više od celine koja se dobije kad se sva njegova dela i svi talenti stave na jedno mesto.

Njegov značaj za našu kulturu i prestiž u svetu tek će definisati budući istraživači.

Došao je iz Engleske da otkrije skriveno blago naše kulture i da je neviđeno obogati.

Kao erudita i talentovan multimedijalni umetnik spajao je nespojivo, sa smeškom je rešavao najteže kreativne probleme.

Timoti Bajford je bio čovek van standarda. Sam je birao probleme koje će rešavati. Znao je bolje od nas šta je za nas bolje.

Imao sam sreću da budem Bajfordov savremenik, da ga lično upoznam, da sarađujem sa njim i postanem mu prijatelj. Svaka od tih stvari nekome bi bila dovoljna.

Nabrojao bih nekoliko naših zajedničkih kreativnih izleta. Upoznali smo se u doba kad je režirao emisiju Metla bez drške, u kojoj sam bio zamoljen da pričam o babarogi. Bio je supervizor prevoda naziva naših mitoloških bića na engleski jezik, za animirani film Ale i bauci. Bio je narator u engleskoj verziji animiranog filma Metamorf, koji je dobio nagradu u Japanu. Preveo je bajku Baš Čelik na engleski jezik, za izdavača ­The English Book, koju sam, na njegov predlog, ilustrovao i opremio. Mnoštvo mojih tekstova i prevoda je lektorisao i duhovito nadograđivao, naročito ako su u pitanju bili stihovi. Bilo mi je zadovoljstvo da grafički opremim njegovu autobiografiju – roman u tri knjige, pisan na engleskom jeziku, neobično nazvanu Pigs Do Not Eat Banana Skins. Smatram da bi prevod ovog dela bio neophodan zadatak nekog našeg izdavača.

Bajford je voleo Srbiju, posvetio joj se i sebe za sva vremena ugradio u nju. Bio je prosvetitelj, a takva profesija nije postojala na administrativnoj listi zanimanja naše zemlje. Srbiji je trebalo mnogo vremena da mu izda osnovne dokumente kao što je lična karta i dodeli penziju, i to tek uz peticije i podršku svesnijeg dela zemlje.

Nadam se da će neka, malo veća, ulica biti nazvana njegovim imenom.