Tri najznačajnije evropske naučne institucije udružile su se u jedinstvenom spoju sa osam kulturnih i naučnih tačaka Evrope sa ciljem uspostavljanja novog modela povezivanja i predstavljanja nauke i umetnosti. Interdisciplinarnost kao način razmišljanja, legitiman je model za pristupanje procesu koji bi mogao da bude logična posledica razvoja čovečanstva u 21. veku.

Okvir za realizaciju ovako ambicioznog i složenog koncepta predstavlja jedna od najuzbudljivijih evropskih inicijativa naslovljena Art & Science u kojoj je partner i Centar za promociju nauke (CPN) iz Beograda – Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke. U pitanju je veliki projekat saradnje (finansiran kroz EU program "Kreativna Evropa") a inicirala ga je najznačajnija svetska institucija koja u svome radu spaja umetnost, nauku i nove tehnologije – Ars elektronika iz Linca. Pored sedam inicijalnih partnera u koje spada i CPN, fokalne tačke projekta na kojima, zapravo, počiva čitav koncept jesu tri najveće evropske naučne institucije, CERN, Evropska svemirska agencija (ESA) i Južna evropska opservatorija (ESO), sa svojim grandioznim teleskopima razbacanim po visoravnima pustinje Atakama u Čileu. Iako donekle apartne i aktivne unutar projekta, tek u domenu naučnog mentorstva ove ustanove zapravo pružaju čvrstinu i jasan karakter čitavoj strukturi. One, međutim, i same pokušavaju da u svome radu identifikuju otiske onih postupaka koje možemo pronaći i u naučnim i u umetničkim istraživanjima. Drugim rečima, CERN, ESA i ESO žele potvrdu svoje kreativnosti koja ih je dovela do otkrića Higsovog bozona ili interneta, da navedemo samo ta dva, možda i najpoznatija, a sasvim krajnja slučaja.

Sa umetničke strane, osnovno jezgro projekta čine četiri kruga otvorenih poziva za umetnike, koji donose mentorske boravke u CERN-u, ESA ili ESO-u, uz potonju produkciju tako osmišljenih radova u razvojnom odeljenju Ars elektronike, FutureLabu. Tokom jednomesečnog boravka, umetnici razvijaju svoje ideje i radove sa naučnikom koji im je dodeljen kao mentor, shodno preferencama i zamislima. Njihovo zajedničko istraživanje zasnovano je na unapred osmišljenim konceptima, no krajnji rezultat zapravo umnogome zavisi od uspostavljene saradnje, i realnog dodira i razumevanja između umetnika i naučnika.

UNIVERZALNO SVAŠTA: Izložba "Art & Science" koja će se održati u Galeriji "Podroom" Kulturnog centra Beograda od 7. do 27. aprila 2016, predstavlja premijernu izlagačku aktivnost ovog projekta u kojoj se susreću radovi domaćih umetnika, pobednika nacionalne selekcije za 2015. (Aleksandra Jovanić, Bogdan Stefanović), sa delima gostujućih umetnika, priznatih imena svetske Art & Science scene.

Prva zvezda izložbe svakako je britanski studio Universal Everything, koji od 2004. godine vodi umetnik i dizajner Met Pajk. Poznat po komercijalnim radovima za najveće svetske korporacije poput Epla, Majkrosofta ili Vodafona, studio uspešno balansira u kombinovanju klasičnih umetničkih elemenata – savremenog plesa i zvuka – sa mehaniziranim strukturama koje zadržavaju unutrašnji humani karakter. Universal Everything se na beogradskoj izložbi predstavlja sa dva video-rada (Walking City, Presence), kao i sa armadom robotičnih figurica napravljenih na 3D štampaču – Voxel Posse.

Veoma zanimljivu, multifunkcionalnu i intrigantnu instalaciju predstavlja rad Vernera Jauka iz Austrije, profesora Tehničkog univerziteta u Gracu. Njegov iHome nije samo mali raj za svakog poštenog štrebera kome umrežavanje predstavlja vrhunac životnih zadovoljstava. Autor, zapravo, obrnutim postupkom tretira hedonizam kao elementarnog pokretača čovekovih postupaka i načela, koji, u spoju sa svim raspoloživim tehnologijama, definiše i određuje ambijent koji čovek ispunjava, odnosno ambijent koji nas ispunjava, u zavisnosti od perspektive.

Velika instalacija intimnog prostora u dijalektičkom je odnosu sa delikatnom postavkom Portugalke Žizele Nunjes posvećenom jednom od najvećih globalnih izazova – klimatskim promenama i topljenju ledenih polova. Broj koraka i nogu koji zauzimaju podnu projekciju njenog rada Break the Ice naizmenično stvaraju ili urušavaju led; bez direktnog kontakta, u stanju smo da kontempliramo nad čistom belinom ledenog pokrivača: pod našim nogama, međutim, led nestaje uz krckanje koje stvara eho negde duboko u našoj s(a)vesti…

MAKROMIKRO KOZMA: Iz Francuske nam dolazi Sedrik Brandili. Njegov Architectural SonarWorks minuciozna je partitura napisana nad mapama velikih gradova. Zvuk boji i daje punoću prostoru ispunjenom objektima koji su od prirode sačinili urbane celine naših naseobina. Koliko je grad veći a njegova struktura složenija, time se i njegov zvuk iz ravnih tonova seli u prostore složenih zvučnih zapisa.

Domaći radovi tretiraju pitanja makro i mikro kosmosa. Imaginarne mape Aleksandre Jovanić nude lična sazvežđa, skupove zvezda definisane na osnovu kratkog upitnika koji svaki posetilac popunjava pre "ulaska" u sam rad. Tako sačinjena sazvežđa zapravo komuniciraju sa okvirima i temama društva i vremena u kojima živimo. Posebnu vrednost Aleksandrinom pristupu pruža činjenica da je autorka najpre završila osnovne studije na Matematičkom fakultetu, a zatim i doktorirala digitalnu umetnost na beogradskom Univerzitetu umetnosti.

Mladi Bogdan Stefanović (1993), student master studija novosadske Akademije, u svojoj Odaji frekvencija "hvata" nevidljive čestice i zvukom obeležava interakciju ljudskog tela u naizgled praznom prostoru naseljenom nevidljivim česticama. Takva realnost je – umetnik to naglašava – izvan granica naše percepcije, i zato je neophodan pokušaj izmeštanja iz datosti kako bi se sagledala sredina koju zauzimamo.

Izložba u Galeriji "Podroom" izuzetna je prilika da se naša publika susretne sa radovima i pristupima koji nisu u dovoljnoj meri zastupljeni niti prepoznati u našoj javnosti. Iako nekolicina umetnika iz Srbije ima zavidnu reputaciju na evropskom, pa i globalnom nivou (Dragan Ilić, Nataša Teofilović, Boromir Doringer…), stiče se utisak da je ono što nedostaje zapravo organizovana, sistemska podrška umetnicima koji hrabro zalaze na teritoriju savremene nauke. Deluje, stoga, da je Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke pravi okvir za smeštaj ovakvih i srodnih postupaka kojima, moguće je, možemo definisati prostor, vreme i izazove evropskog dvadeset i prvog stoleća.