U severnom delu Kosovske Mitrovice održava se jedan od kvalitetnijih i važnijih džez festivala u regionu – North City Jazz & Blues Festival. Ove godine, od 27. do 30. aprila, održaće se po peti put. Slogan "Univerzalni jezik" jasan je stav osamdesetak izuzetnih muzičara koji gostuju u Kosovskoj Mitrovici, a inače svoje programe izvode širom sveta.

Otkud u Kosovskoj Mitrovici, i to u ovim prilikama, džez festival? "To svi pitaju", kaže za "Vreme" džez pevačica Ljiljana Sađil, član Organizacionog odbora festivala. "Džez festival postoji u Kosovskoj Mitrovici zato što tamo postoji publika. Ako nekome to zvuči neverovatno, to znači da ima predrasude prema tamošnjim ljudima. A još u vreme SFRJ, u Kosovskoj Mitrovici je postojao amaterski Big bend. Osnovao ga je Petar Rakić, gitarista i pedagog. On i njegovi muzičari imali su veliku podršku među kolegama profesionalnih ansambala i, što je posebno važno, imali su svoju publiku. Zato su uspeli da organizuju internacionalni džez festival i da ga dva puta održe – 1989. i 1990. godine. Kad je propala država, propao je i njihov festival. Ipak, ljubav prema muzici i jednom postavljeni standardi kulturnog života grada, učinili su se da uz velike napore i bez pompe, 2003. godine organizuje novi North City Jazz & Blues Festival."

KAO SAV NORMALAN SVET: Inicijatori su bili Petar Rakić, sada direktor Festivala, Nebojša Avramović i Nenad Ilić, nekadašnji članovi Big benda. U tome su im pomogli basista Branko Marković, sada umetnički direktor Festivala, i drugi beogradski džezeri. "To su naši drugari, telefonirali su, pitali ‘hoćeš da sviraš’, i mi smo naravno pristali", kaže Ljiljana Sađil, koja je bila jedan od učesnika i prvog festivala. "Džezeri idu tamo gde ima publike, to ih jedino interesuje, a kakva je politička situcija tamo gde sviraju, koje je rase publika – to ih ne interesuje. Džez muzičari su građani sveta. Da li ste nekad čuli neku nacionalističku izjavu nekog džez muzičara? Čim ti izabereš džez muziku, izabereš ceo svet, ne možeš da živiš u zatvorenom prostoru. I zato, kad su nas Mitrovčani pozvali, znali smo koliko im nedostaje muzika: džez, kad te jednom uhvati, mi to kažemo ‘crv kad te ujede, gotov si’. Podrazumeva se da sam prvi put otišla sa zebnjom, ali to se odmah raspršilo. Te prve godine Festival je održan u Zvečanu, na bazenu, znači u ne baš pogodnim uslovima. Učestvovali su isključivo domaći muzičari. Bili smo zapanjeni tamošnjom atmosferom: ti ljudi zaista vole i prate muziku, sve što se zna u Beogradu o džezu zna se i u Mitrovici. Pri tom, oni su željni muzike dok smo mi ovde razmaženi i, smem da kažem, nevaspitani: u Beogradu postoje samo dva kluba u kojima se svira džez, u svim ostalim je to samo živa svirka, često komercijalna, koja služi kao podloga za razgovor gostiju. A u Mitrovici ljudi slušaju džez! I odnose se prema muzici sa poštovanjem! Oni jednostavno teže tome da žive kao i sav ostali svet, i to je sasvim normalno. A to što kafanske beogradske patriote misle da osim osnovnih životnih potreba Mitrovčanima ne treba pružiti i kulturne sadržaje, to nije njihov problem! Da u Kosovskoj Mitrovici nema UNMIK-ovih džipova, to bi bio grad kao i svaki drugi u Srbiji. Tamo se zida, na zgradama se grade potkrovlja. Grade ih ljudi koji su rešeni tu da ostanu, da tu žive bez obzira na to kako će se završiti ova drama. Ti ljudi ostaju tamo, i prirodno je da ulažu napore da žive kao i svi drugi u XXI veku. A šta smo im mi namenili? Da budu pleme koje čuva srpske srednjovekovne tradicije! Oni su građani sveta, eto to su moja iskustva!"

Druge godine Festival se preselio u renoviranu salu Doma kulture u Zvečanu i stekao uslove da ugosti i inostrane džezere. Sala je mala, ima 500 mesta, ali za grad od 30.000 stanovnika ona znači isto što i Marakana za Beograd. "Pored brojnih domaćih muzičara, željna mitrovačka publika imala je priliku da pozdravi neka značajna imena evropskog džeza, poput holandskog trubača Aka van Rojena, austrijskog saksofoniste Harija Sokala, italijanskog trubača Vita Đordana, našeg internacionalno poznatog Stjepka Guta, Vlatka Stefanovskog, američkog bluzera Klinheda Fila, benda iz Grčke Blues Wire, Lidije Filipović-Gato iz Francuske, Ratka Divjaka iz Slovenije kao i nekolicinu manje poznatih džez muzičara iz Austrije, Španije, SAD, Škotske, Slovačke i Nemačke."

PETI PO REDU: Ovogodišnji North City Festival biće najbolji do sada, kaže Ljiljana Sađil, pre svega zahvaljujući velikodušnoj pomoći generalnog pokrovitelja Telekoma Srbije, kao i Delta holdinga, Opštine Kosovska Mitrovica, ABS holdinga i Francuske kancelarije u Prištini. Festival želi da predstavi aktuelna kretanja u džez muzici kod nas i u svetu.

"Dolaze nam velika imena: Amerikanac Tom Harel, trubač koji već preko 40 godina važi za jednog od najboljih na svetu; Bireli Lagren, gitarista iz Francuske, nastavljač tradicije Đanga Rejnara, pravi virtuoz, svira od 11 godine; iz Velike Britanije dolazi fascinantan bend od deset muzičara koje vodi mladi američki trubač Abram Vilson. Peter Herbolchajmer, nemački kompozitor, aranžer i bend lider svetskog ranga sviraće sa Big Bendom RTS-a. Oni su već sarađivali i njihova svirka će sigurno biti pravo uživanje. Uz Herbolchajmera sa Big Bendom će nastupiti kao gosti Džudi Nimek, američka pevačica koja živi u Berlinu, i saksofonista Džon Ruoko. Iz Hrvatske dolazi Cubismo koji je veoma popularan kod nas i čija je temperamentna latino svirka idealna gala završnica festivala."

Druga linija ovogodišnjeg programa su naši muzičari koji ne žive ovde, oni koji su otišli devedesetih u svet i tamo napravili karijere. "Rale Mičić je Beograđanin, gitarista, završio je Univerzitet Berkli, preselio se u Njujork i tamo napravio kvintet. S njim sviraju mrakovi – zna se šta to znači u džez terminologiji. Njegova muzika se dopala Tomu Harelu, i već dve godine rade zajedno. Beograd zna Slobodana Trkulju i Balkanopolis, jer je aktivan i na našoj sceni. On živi u Holandiji i tamo važi za jednog od najboljih saksofonista, mada svira maestralno razne etno duvaljke. U biografiji je napisao da je tvorac ‘tradimoderne muzike’ koja spaja balkansku muzičku tradiciju i džez muziku. Rekao mi je da jedva čeka da dođe na Kosovo. Mislim da je muzičarima našeg porekla izazov da dođu na Kosovo sad, u ovo vreme, i da tu sviraju. Meni je ta činjenica potresna. Sa Trkuljom će na festivalu svirati Marko Đorđević, Njujorčanin, jedan od najboljih bubnjara u SAD. On ponekad dođe u svoj rodni Beograd i svira po klubovima, na džem-sešnima, ali, nažalost, još nije predstavio svoj bend Sveti, sa kojim ‘žari i pali’ po Njujorku, a koji se isto oslanja na ove naše balkanske melodije i ritmove. Dolazi i Ana Popović, bluz dama, koja ostvaruje zapaženu karijeru u svetu. Ana predvodi muški internacionalni bend. Danas živi u Holandiji, ali je prisutna i na američkoj i na evropskoj sceni. Dolazak je potvrdio i Mikan Zlatković, pijanista, rodom iz Prištine, koji je u bivšoj Jugoslaviji imao izvanrednu reputaciju. Svirao je na prvim festivalima ‘89. i ‘90. u Kosovskoj Mitrovici, i publika ga pamti. Sad živi u San Dijegu, nismo ga videli godinama. Dovešće Amerikance sa kojima danas sarađuje – bubnjara Čaka Mekpirsona i saksofonistu Brajana Livija. Od domaćih bendova na festivalu će nastupiti Vlada Maričić i prijatelji sa svojim Romano–Cubano projektom i zanimljiva internacionalna postava Miška Plavog, bivšeg člana Pilota, koji proteklih godina gradi karijeru u Japanu."

Svako će od njih svirati – sebe. Svako će biti zaseban i poseban, a istovremeno sa ostalima. "To mogu samo džezeri. Rale, na primer, sigurna sam, ne očekuje od američkih muzičara da prepoznaju konkretnu srpsku pesmu koja mu je bila početna inspiracija za neku kompoziciju. On postavi temu, a muzičari, kako to već u džezu biva, naprave nešto drugo, nadograde je i oboje sobom. To čini džez živim. Samo džezeri mogu da sviraju odlično i kad se prvi put sretnu u životu iako potiču iz različitih okruženja. Kroz interplej, ali na osnovu dobrog poznavanja stila, ova muzika daje slobodu za snažan lični izraz. I to je upravo ono što se od muzičara i očekuje. To je cilj i ideal kome se teži."

Ove godine karte za Mitrovački džez festival moguće je kupiti u svim gradovima Srbije. Zbog poznatih učesnika, očekuje se da će u publici biti i ljubitelji džeza i iz Makedonije i drugih zemalja.

"Sigurna sam da će Festival opstati, bez obzira na budući status Kosova", kaže Ljiljana Sađil. "Ti ljudi su spremni na žrtve, i uporni su. Oni, jednostavno, hoće da žive kao sav ostali svet."