Evo, prolete već jedanaest godinica otkad domaćoj sceni popularnih muzika (kao uostalom i ekonomiji, sportu…) sreću kvare – između ostalog – ponovo oslobođeni upliv i neposredna konkurencija stranih izvođača/autora. Jer, demokratije nema bez slobodnog tržišta, odnosno ima je baš srazmerno protoku – i razmeni – ljudi, ideja, roba, novca, itd. Otud je na duže neodrživo ‘zatvarati’ svoju scenu ili karijeru, pa i samo ignorisati suparništvo. Čak i u Srbiji.

Oni koji prihvataju da rade i takmiče se ‘na otvorenom polju’ imaju šansu da nešto postignu i van svoje zemlje, a ponekad upravo konkurenciju mogu iskoristiti za podsticaj. Ovih dana svedočimo nekolicini takvih zahvata, i dobrodošli su i ovdašnjoj publici da neposrednim poređenjem proveri jesu li domaći favoriti baš toliko kvalitetni, tako neprikosnoveni kao što se u lokalnim okvirima (voli da) smatra. Npr., limeni duvački orkestar Bobana Markovića, sa već prvorazrednim statusom u Srbiji i zavidnom karijerom u inostranstvu, novi skok zasluženo je doživeo dolaskom Bobanovog sina Marka – takođe trubača – u postavu. Neospornim darom i radom – pa i svojim kompozicijama – Marko praktično preuzima vodeći položaj i brzo postaje prava zvezda, a orkestar oca & sina ovde uživa reputaciju nadaleko najboljeg.

Orkestru Bobana i Marka Markovića mora se priznati i što izlazi na megdan svetski ništa manje poznatim kolegama po instrumentariju, rumunskom sastavu Fanfare Ciocarlia, čiji uspon i proboj van matične zemlje nemaju ništa s našim obrascem ‘Guča & Kusturica’. Ozloglašeno brzi svirači, Fanfare naravno imaju i niz drugih kvaliteta. U Beogradu su već gostovali 2002. i 2008. ali ni to, kao ni neki njihovi albumi i izvrsne kritike, nije im donelo širu publiku u Srbiji. Ove godine su Markovići i Fanfare svoj rivalitet ozvaničili kao nekad vodeći big bendovi džeza, Djuka Elingtona i Kaunta Bejsija. Prvo su oba orkestra u Rumuniji snimala zajedno, i zaokružila CD Balkan Brass Battle (Asphalt Tango – Multimedia), na kome su ravnomerno poređani njihovi zasebni snimci, i nekoliko koje ‘dele’, odnosno uveličavaju jedni drugima. B&M Marković zastupljeni su kolima Mrak i Tobdžijsko, i omiljenom temom Otpisani džez-saksofoniste Miće Markovića. Fanfare imaju par tradicionala, šaljivi I Am Your Gummy Bear, te ukrštaju trube sa Orkestrom Markovića za James Bond Theme, Markovu Devla, i Disko džumbus violiniste Feliksa Lajka.

Najzanimljivije je svakako čuti jednu do druge njihove zasebne verzije Elingtonovog standarda Caravan, a album opet zajedno završavaju kroz Asfalt Tango Fanfara, numeru istog naziva kao i njihova berlinska disko-kuća. Propratni tekst poznavaoca i stručnjaka Garta Kartrajta obogaćuje ovo retko izdanje, a pošto smo zemljaci jednog (i susedi drugog) orkestra, imamo priliku i da ih slušamo na istom koncertu, u petak 16. XII u beogradskom Sava centru. Ta bitka bendova uživo sigurno neće biti tako uređena kao CD, verovatnije će poprimiti obeležja uobičajenih obračuna ove vrste muzičara – ko je glasniji, ko će koga ‘oduvati’…

GOSPEL U BEOGRADU: A samo dan pre toga, u četvrtak 15. XII na istoj sceni nastupaće American Gospel Choir. Od davnih i već zaboravljenih gostovanja Golden Gate Quartet po ovim krajevima, veći deo vremena trpeli smo – kad se gospel uopšte i pomene – kič-teror crnačkih duhovitih pesama kroz tumačenja 7 mladih i Dubravke Zubović, ali ni to nije ubilo svako zanimanje za ovaj horski oblik crkvene muzike. Pre dve godine interes kod naše publike su uspešno obnovili Harlem Gospel Choir, a sada dolazi manji hor s instrumentalnom trio-pratnjom. American Gospel Choir (dalje: AGC) počeo je kao školica za pevače u prvoklasnim gospel-horovima, vokalno podržavajući brojne pop/rok veličine, a od 2007. putuje po svetu pod svojim imenom.

Za razliku od brojnih svojih kolega iz SAD koji kao amateri ili poluprofesionalci na turneje, pa i u Evropu idu tokom leta odn. svojih godišnjih odmora, AGC iz Tampe, Florida stalni angažman ima u ‘Dizni svetu’ u obližnjem Orlandu, gde u ‘House of Blues’ na glavnoj ulici nedeljom daju matine-predstave za turiste. Zime ostaju za turneje, a tekuća je naslovljena Heal The World po pesmi pok. M. Džeksona. Humanitarni doprinos turneje je polovina prihoda od prodaje albuma AGC, darivana gradovima gde se koncerti održavaju.

Posle Ljubljane, Novog Sada gde su rasprodali karte za Sinagogu, i Beograda, AGC nastupaju još i u Novom Pazaru – u petak 16. XII u Kulturnom centru ‘specijalni domaćin’ biće im tamošnji hor Đulistan – i Nišu, u Domu vojske u subotu 17. XII. Posebna je zanimljivost da je za ovaj ‘prolazak’ AGC kroz Srbiju ovdašnji organizator Multimedia Concerts sklopio poseban CD, naslovljen kao što nezvanično zovu sam hor, Angelic Voices Of Praise. U izdanju Multimedia Music, slično zvane ali zasebne firme, taj album sadrži klasike svoje vrste kao spiritual Go Tell It On The Mountain, hit Oh, Hapy Day Edvina Hokinsa, Perfect Praise sa stihovima Volta Vitmena, i obradu uvek dirljive Lean On Me Bila Vitersa. I eto prilike da živahnost crnačke interpretacije – tako retke u belih horova – uporedimo s nedavno oduševljavajućim, našim Viva Vox.