Posle sedamnaestogodišnje pauze duet Mazzy Star se vratio na rok scenu. Izdali su album Seasons Of Your Day. Uobičajena vest, reklo bi se. Mnogi se vraćaju ovih dana. Pa, ipak, nije tako. Povratak Mazzy Stara je čin čiji značaj prevazilazi okvire muzičkog žanra u kome se odigrao.

U bagažu koji ovaj misteriozni tandem nosi sa sobom ima nesvakidašnjih stvari. Misli se pre svega na afektivnu auru koja okružuje njihovu utvarnu, hladnu, narkotičnu muziku. Alijenirano i senzualno, distancirano i intimno, kao figura i pozadina, igraju magijski ples u njihovim pesmama. Sa njihovom muzikom u ušima omađijani ‘slušači’ lako "silaze s uma" i kroz halucinirana zarđala vrata ulaze u neke neosvetljene predele; plove morem crne žuči dok im se potisnute uspomene belasaju ispred očiju. Muzika Mazzy Stara je introvertna, zagledana u sebe, melanholična, zamišljena i odsutna. Zbog ovih atributa njihov povratak prevazilazi granice rok muzike i postaje pojava od šireg značaja.

HAOS ILI OGLEDALO: Biće zanimljivo, naime, videti i čuti kako će muzika Mazzy Stara da funkcioniše u ovo naše vreme u kojem se svi kurče, galame, prete, obećavaju i saopštavaju konačne istine. Političari, tajkuni i njihove konkubine, estradne zvezde i korumpirani novinari grakću kao "papagaji i čimpanzi", buka je nepodnošljiva, glas razuma se ne čuje. Da li će se muzika Mazzy Stara izgubiti u kakofoničnom haosu naše svakodnevice? Ili će se pretvoriti u ogledalo na kojem će se groteskno vreme u kojem živimo odraziti kao neka slika Hijeronimusa Boša? Pospani bluz dueta Mazzy Star će kao bezoblična Roršahova mrlja pokazati gde smo, šta nam se desilo i šta će biti.

Još jedna stvar je važna kad su Mazzy Star u pitanju. Njihova rokerska delatnost pokazuje da postoji prostor i za introvertne osobe u ovoj muzici. Dejvid Robek i Houp Sandoval, članovi Mazzy Stara, pripadaju tom tipu ljudi. Zatvoreni su, nekomunikativni, okrenuti sebi, preokupirani unutrašnjim preživljavanjima i snovima na javi. Notorna je činjenica da rok muzika pripada ekstrovertnima. Dakle komunikativnima, druželjubivima, onima koji su spremni da svoje misli i osećanja podele sa drugima. Takav sled stvari modifikuje kontekst u kojem muzika Mazzy Stara egzistira, daje joj neočekivana i nesvakidašnja značenja.

Džef Trejvis, vlasnik čuvene nezavisne izdavačke kuće Rough Trade koja je izdala debitantski album Mazzy Stara She Hangs Brightly 1990. godine, rekao je: "Dejvid i Houp nisu kao drugi rokenrol ljudi. Oni žive u svojim svetovima. Toliko su opsednuti svojom muzikom da ih to udaljava od normalnih društvenih običaja." Sa ovom opservacijom slaže se i sam Dejvid Robek. Nedavno je izjavio: "Kad stvaramo muziku, mi nismo svesni spoljašnjeg sveta. Naša muzika je samostalni svet okrenut samom sebi."

Kao umetnička tvorevina nastala u izolaciji i usamljenosti, muzika ovog dueta nudi potpuno nov doživljaj. To je intrapsihička ekskurzija, pogled unazad i unutra, razgovor sa samim sobom, izlet kroz ogledalo, na drugu stranu, "izvan stvari i iluzija". Karnalna komponenta koju donosi glas Houp Sandoval, njen izgled nimfete koja nije svesna privlačnosti sopstvene pojave, u kontekstu zavodljivosti primenjenih bluzerskih šema i mesmeričkih svojstva repetitivnih ritmova, faktori su koji ovaj kompleksni muzički koncept čine lako prijemčivim štivom.

KIŠNI DAN: Mazzy Star su poslednji i najbolji izdanak rok pokreta poznatog pod imenom Paisley Underground (PU). Ovaj pokret je nastao osamdesetih godina prošlog veka u Los Anđelesu. Činile su ga grupe The Dream Syndicate, Rain Parade, Three O’Clock, Green On Red, The Long Ryders, Bangles i druge. Pojednostavljeno rečeno, pripadnici ovog pokreta su klasičnu rok muziku iz šezdesetih godina 20. veka prepisivali mastilom koje su koristili pank rokeri. U tu tekućinu kanuto je i nekoliko folkerskih i bluzerskih kapi. Šeme koje su koristili The Byrds i The Velvet Underground odsvirane su u skladu sa novim iskustvima u dosluhu sa duhom novog vremena.

Dejvid Robek je bio član benda Rain Parade. Svirao je na njihovom prvom albumu Emergency Third Rail Power Trip (1983). Neki smatraju tu ploču najboljim produktom Paisley Underground pokreta. Posle napuštanja benda on je organizovao projekat Rainy Day (1984). Sa skupinom PU muzičara odsvirao je odabrane pesme Nila Janga, Boba Dilana, Pita Tausenda, Džimija Hendriksa, Aleksa Čiltona i Brajena Vilsona. Melanholija i mistika promovisane se u glavne smernice nove rokerske estetike.

Sa Kendrom Smit, iz sastava The Dream Syndicate, Dejvid je na albumu Rainy Day izveo pesme Flying On The Ground Is Wrong Nila Janga i Holocaust Aleksa Čiltona. Te interpretacije se mogu shvatiti kao početak puta koji će nekoliko godina kasnije dovesti do Mazzy Stara. Nežni, otuđeni ženski glas, koji kao da dolazi iz onih predela u kojima je nestala Poova Anabela Li, u kontekstu hipnotične psihodelične svirke sa snažnim naglaskom na melodiju – to je ono što je Robeka zanimalo u rok muzici. Album Rainy Day predstavlja definitivnu obznanu tog koncepta.

Sledeće etape na putu ka Mazzy Staru bili su projekti sa Kendrom Smit, Clay Allison i Opal. Clay Allison zapravo predstavlja međukorak, a Opal je prava stvar. Muziku predstavljenu na njihovom prvom i jedinom albumu Happy Nightmare Baby (1987) podsetila je jednu rok novinarku na susret uvelog lišća i prvih snežnih pahulja nekog hladnog novembarskog jutra. To je dobar opis fragilnog kontakta koji ostvaruju Robekova suptilno distorzirana gitara i somnambulni, neuhvatljivi glas Kendre Smit, nalik onom koji je dve decenije ranije na debitantskoj ploči sastav The Velvet Underground demonstrirala Niko.

Tokom promotivne turneje povodom debi albuma tandema Opal u ovu priču ulazi Houp Sandoval. Ona je na pola turneje zamenila Kendru Smit, koja je iznenada odlučila da demisionira iz rok muzike. Postoje izvori koji kažu da je Kendra i preporučila Houp Sandoval kao svoju zamenu. Bilo kako bilo, na scenu je stupila dvadesetdvogodišnja devojka koja je izgledala kao najbolja moguća mešavina Nastasije Kinski i Grejs Slik.

Sa izgledom Lolite iz nekog losanđeloskog barija (barrio je reč koja označava delove američkih gradova u kojima živi hispano živalj), čija infantilna lepota skriva snažne seksualne porive, Houp Sandoval je hrupila na scenu. Ne samo da je postala novi saputnik Dejvida Robeka u njegovoj potrazi za Svetim gralom psihodeličnog roka, već je njegovoj muzici dala novi glas i svojom fantastičnom scenskom pojavom uvećala njenu privlačnost.

HEREOIN ZA UŠI: Opal su vrlo brzo promenili ime u Mazzy Star. Tokom devedesetih godina prošlog veka izdali su tri albuma – She Hangs Brightly (1990), So Tonight That I Might See (1993) i Among My Swan (1996). Oni su im doneli titulu "gospodara postmoderne melanholije", ma šta to značilo.

Iz ove perspektive gledano čini se da je reč o sledećem. Melanholično raspoloženje je lišeno osnovnog značenja i pretvoreno u gradivni materijal za novu verziju bluz, folk i rok muzike. Uloga ljudskog glasa i upotrebljenih muzičkih instrumenata je redefinisana. Vokalna monotonost i prigušenost imaju za svrhu stvaranje hipnotičkog efekta koji omogućava da se zaobiđu očekivanja i navike sa kojima ‘slušači’ pristupaju popularnoj muzici. Gitara je pretvorena u instrument za proizvodnju neobičnih zvukova – često nalik kricima noćnih ptica. Oni su osnovni element nesvakidašnje sonične teksture. Bubnjevi emituju jednolične ritmove koji ceo ugođaj pretvaraju u tajanstvenu mantru. Slično je i sa ostalim instrumentima – usna harmonika, organa, violina i drugi.

Rok pesma u verziji dueta Mazzy Star nije "buntovni krik", niti deo razuzdane igranke neke subotnje večeri. Nije ni crnačka žalopojka prevedena na belački jezik, ni transfigurisani srednjoevropski moritat. Pre bi se mogla shvatiti kao deo šamanskog rituala prepričanog argoom osetljivih velegradskih dušica. Fin de siècle dekadencija, sa svetskim bolom i pomodnim očajem, progovorila je jezikom rokenrola.

Neki su muziku dueta Mazzy Star nazvali "heroinom za uši". Na taj način ne samo da su naglasili njenu dekadentnu prirodu već su je na direktan način doveli u vezu sa muzikom sastava The Velvet Underground. Neki budući tekst o Mazzy Star mogao bi početi rečenicom: Kad se završi treći album The Velvet Underground, počinje muzika Mazzy Stara. Ne bi to bila greška. Međutim, i tim putem ako se krene, došlo bi se na isto.

Prva dva albuma Mazzy Stara su autentična remek-dela. Drugi So Tonight… postigao je izuzetan komercijalni uspeh. Prodat je u preko milion primeraka. Jedan hermetični, samodovoljni, introvertni artistički koncept pretvorio se u traženi trgovački artikl. Nije jasno kako su pesme "Fade Into You", "Wasted" ili "Mary Of Silence" uspostavile kontakt sa prosečnim konzumentom pop-kulturnih artefakata.

Jasno je, međutim, da je 1993. godina, kada se pojavio ovaj album, bila jedna od najtežih koje smo doživeli u prošlom veku. Sa inflacijom od nekoliko miliona procenata, ratom i smrću svuda okolo, ratnohuškačkom propagandom u medijima, lišeni nade i smisla, živeli smo u ovoj našoj Srbijici od danas do sutra, sa "platom" od bukvalno dve marke. U takav ambijent je u jesen te godine stigao album So Tonight… Okolnosti su učinile da se ponuđena muzika prihvati kao eskapistički dirižabl koji je nosio daleko i visoko. Mazzy Star su pokazali put ka "mirnoj luci", zaštićenoj od svakodnevnih uragana. To je činjenica koja objašnjava euforiju sa kojom su neka pokoljenja dočekala povratak na scenu ovog dueta. Potreba za skloništem je stalno prisutna na ovim prostorima. Mazzy Star ga svojim povratničkim albumom Seasons Of Your Day ponovo nude.