Mada su godišnjice verovatno tek stvar konvencije, dve i po decenije Fantagrafiks buksa (Fantagraphics Books) nije samo običan jubilej, jer su Fantagrafiks imali ogroman uticaj na formiranje i razvoj čitave jedne strip scene. Jedan od njihovih uspeha je to što su praktično otkrili neke od najinovativnijih i veoma uticajnih autora kao što su Džim Vudring, Kris Ver ili Daniel Klovs (poslednji je sada aktuelan zbog uspeha filma Ghost World, zasnovanog na istoimenom stripu), ali i zbog proboja čitave generacije crtača nakon uspeha strip serijala Love and Rockets. Pored toga, Fantagrafiks redovno objavljuju radove savremenih klasika kao što su Robert Kramb ili Bil Grifit (da spomenemo samo dvojicu), i godinama nastoje da edukuju publiku reprintima stripova iz prve polovine dvadesetog veka. Konačno, ovaj je izdavač poznat i po važnom magazinu "Komiks džornal", koji je jedini mesečnik posvećen kritici i vestima iz sveta stripa.

Sedište Fantagrafiksa nalazi se usred mirne stambene četvrti u Sijetlu, gradu koji je tokom devedesetih predstavljao ne samo prestonicu grandž pokreta, već je bio i glavni centar alternativnog stripa.

"Sve je započelo jula 1976, kada smo krenuli da objavljujemo ‘Komiks džornal" – kaže nam Geri Grot, jedan od vlasnika kuće. "U to vreme sam studirao novinarstvo, bilo je to doba Votergejta – kada su svi želeli da postanu novinari, po ugledu na Dastina Hofmana i Roberta Redforda u filmu Svi predsednikovi ljudi. S obzirom na to da smo, pored žurnalizma, takođe bili zainteresovani za strip, ja i moj tadašnji saradnik Majk Ketron počeli smo da objavljujemo žurnal posvećen umetnosti stripa. Većina časopisa koji su do tada postojali bavili su se stripom na ‘obožavateljski’ način, zadovoljavajući se da prosto uzdižu neke svoje favorite, obično iz sveta stripa o superherojima. Nakon nekoliko časopisa iz šezdesetih i ranih sedamdesetih, ‘Komiks džornal’ je bio prvi koji je nastojao da se kontinuirano bavi kritikom i da prodre iza scene kada je industrija stripa u pitanju".

NA IVICI PROPASTI: Kim Tompson je postao suvlasnik kada je uložio hiljadu dolara u kompaniju koja je, na još uvek nepripremljenom tržištu, brzo dospela na ivicu propasti. Gotovo slučajno, početkom osamdesetih, Fantagrafiks su počeli da, pored magazina posvećenog teoriji stripa, objavljuju i strip izdanja. "Braća Hernandez su nam poštom poslala kopiju svog fanzina Lov end rokets" – priseća se Grot. "Bio sam vrlo uzbuđen, jer je to bio strip kakav sam priželjkivao da vidim. Odmah sam odgovorio na njihovo pismo i ponudio da Fantagrafiks objavi taj materijal, jer smo kroz rad na ‘Komiks džornalu’ već imali iskustva sa štamparima i distributerima."

"Lov end rokets je 1982. godine predstavljao potpuno drukčiju vrstu stripa" – ističe Tompson – " to nije bio mejnstrim, ali ni andergraund strip, to je bilo nešto potpuno novo".

TAKMAC: Zahvaljujući prilično dobrom prijemu strip serijala braće Hernandez, Fantagrafiks su ubrzo postali sinonim za "nešto novo" kada je "priča u slikama" u pitanju, tako da je njihove proizvode postalo moguće naći u gotovo svim boljim američkim prodavnicama stripova. Zbog relativno konzervativnog tržišta, koje je prvenstveno okrenuto ka okoštaloj tradiciji stripova o superherojima, ogroman broj malih izdavača nikada nije uspeo da dođe do šireg čitalaštva na način kako je to pošlo za rukom Fantagrafiks buksu. Tokom poslednjih godina, mnoge kuće sličnog usmerenja su ili skoro sasvim prestale da objavljuju stripove (Last Gesp) ili su jednostavno prestale da postoje (Kičn Sink Pres). U ovom momentu, na čitavom severnoameričkom prostoru Fantagrafiks imaju takmaca jedino u kanadskom izdavaču Drovn end Kvorterli, što govori o vrlo nepovoljnoj situaciji, bar kada je tržišni aspekt u pitanju.

"Kada je, tokom osamdesetih, produkcija alternativnog stripa bila na vrhuncu" – objašnjava Tompson – "neki od najpopularnijih naslova kao Prezir (Hate) Pitera Bega ili Lov end rokets, na primer, prodavali su se u 20.000 ili 25.000 kopija po izdanju, što je zaista malo kada se uporedi sa stotinu hiljada kopija koliko je Robert Kramb prodavao tokom andergraund ere šezdesetih". Primetio sam da su tiraži stripova i popularne literature tokom šezdesetih bili neuporedivo viši nego danas, ili pre deset godina, čak i u zemlji kao što je Srbija. Da li to video i kompjuterske igre i ostale tehnološke novotarije jednostavno odvlače publiku? "Verovatno… Tokom četrdesetih i pedesetih godina klinci su čitali stripove jer je to bio najpristupačniji vid zabave. Nakon toga se pojavila televizija i filmska industrija i video, i to je bilo još manje zahtevno. Bilo je potrebno samo da sedite i gledate. Posle svega, zašto bi neko još ulagao trud da nešto čita"?

POPUT POEZIJE: Uprkos svemu, pa i činjenici da su bili prisiljeni da drastično smanje broj naslova, Fantagrafiks danas objavljuju u proseku oko dvadesetak strip albuma (dakle kolekcija u tvrdom povezu), i pedeset ili šezdeset strip svezaka prepoznatljivog američkog formata. U tom broju su, međutim, sadržani neki od najkvalitetnijih naslova koje je danas moguće pronaći u ovom mediju. U "opismenjavanju" publike svakako je značajnu ulogu imao baš časopis "Komiks džornal", poznat po svojim ogromnim intervjuima, u kojima su strip autori na prostoru od čak trideset ili četrdeset strana dobijali priliku da govore o svom radu ili obrazlože svoju poetiku. Kako se uopšte došlo do ideje o tako nečem. Grot odgovara: "List ‘Plejboj’ je šezdesetih i sedamdesetih godina objavljivao veoma dugačke intervjue, međutim, sve te uredničke odluke obično ne postoje kao unapred zacrtane ideje. Ja, recimo, nisam ustao iz kreveta jednog jutra i rekao: od danas, objavljujemo samo dugačke intervjue! Jednostavno, tokom godina, što smo više autora intervjuisali, to je bio veći broj onih koji su stvarno imali šta da kažu, i ja sam proporcionalno gubio želju da te članke "sečem". Ispostavilo se da je publika to znala da ceni. Osim toga, ja sam bio pokrenut sebičnim razlogom – lično, više volim da čitam detaljne i duge intervjue. Inače, opšti trend je da se objavljuju kraći članci, koji bi trebalo da prosečnom konzumentu omoguće lakše i brže čitanje. Spadam među one, međutim, koji perverzno uživaju u suprotstavljanju preovlađujućim trendovima".

Na kraju, Gerija Grota pitali smo o budućnosti Fantagrafiksa?

"Nadamo se da ćemo da nastavimo da objavljujemo radove strip autora po kojima je naša kuća već prepoznatljiva, ali i da otkrijemo neke nove. Takođe, želeo bih da objavljujemo knjige koje nisu povezane sa stripom – knjige o filmu, o alternativnoj kulturi. Stripovi nemaju baš sigurnu budućnost u ovoj zemlji, naročito ne dobri stripovi. Jedna od mojih omiljenih teorija je da bi produkcija stripova mogala da postane nalik na izdanja poezije, koja privlače malu ali veoma odanu publiku".