Omot najprodavanijeg rok albuma svih vremena, The Dark Side of the Moon Pink Floyda, prvobitno je te 1973. trebalo da bude potpuno drugačije vizuelno upakovan – na njemu nije bilo svima sada dobro poznate prizme koja prelama svetlost. Onako kako je to grupi originalno predstavio njihov stalni partner, dizajnerski studio Hipgnosis, na prednjoj strani stajao je jedan superheroj na putu kroz svemir. Bio je to Srebrni Letač.

Na kraju nisu dobili autorska prava, pa ni mogućnost da upotrebe njegov lik – ali zašto je baš on bio odabran? Tokom šezdesetih uveliko su počele prve sumnje kad je u pitanju priroda i uloga ekstremno popularnih stripovskih superheroja. Pojavivši se prvi put kao epizodista marta 1966, lik Srebrnog Letača se izdvojio baš prelomne 1968, posebnom serijom izdanja, kao "drugačiji superheroj", krajnje netipični junak koga – više od čiste akcije protiv zlikovaca – zanima razmišljanje o moralnim pitanjima primene sile. Od tog doba, supeheroji su postali ranjivi, lomljivi, krhki, bliži nama.

Istoričari stripa nazivaju zlatnim dobom superheroja period od 30-ih do 50-ih prošlog veka, obeležen pojavom svemoćnih i nepobedivih Supermena i Betmena, a srebrnim dobom period 60-ih i 70-ih, u kome su lansirani Spajdermen, pa i Srebrni Letač, skloni da razmatraju svoj odnos sa društvenim sistemom i njegovom ideologijom, sasvim u duhu tog prevratničkog, rokenrol vremena. Tokom 80-ih, radikalnim noir radovima Alana Mura kakav je Watchmen, kao i drugima koji su revidirali naročito poziciju Betmena, otpočelo je bronzano doba, u kome je došlo do unutrašnjeg preispitivanja ovih junaka sa natprirodnim sposobnostima, što su sve više sumnjali u sebe i opravdanost upotrebe svojih moći, uviđajući da establišment njima lako manipuliše – vlade su prikazane još tada kao korumpirane, često u kontaktu sa kriminalcima, koristeći vlast da drže u pokornosti običan svet… i sve to baš nekako u trenutku kad nam je stigla materijalistička kontrarevolucija vođena atlantskom osovinom Regan–Tačer.

Posle razrešenja Hladnog rata i novog prekomponovanja sveta, ova vrsta redefinisanja superheroja u stripu nastavila se i ubrzala – u sve ambicioznijim grafičkim romanima, skoro svi oni su doživeli da nam postanu očigledne njihove mračne strane i ljudske slabosti. Ovaj proces promišljanja uloge superjunaka odgovarao je epohi raspada stare konstrukcije globalnih političkih odnosa, kad je neophodan postao sasvim novi model junaka, ciničan prema vladajućem poretku – bar onoliko koliko je poredak bio ciničan prema svima.

Sa druge strane i sasvim nasuprot, potcrtavajući razliku između alternativnih pogleda iznetih u stripovima i društvene uloge kinematografije – filmska umetnost baš tad počinje da neštedimice slavi najrazličitije superjunake, što se poklapa sa novom moći koju su pobednička Zapadna društva praktikovala tokom 1990-ih, u još jednom ciklusu neoimperijalističke podele sveta. Holivud se od tad, pa nadalje tokom 2000-ih, brutalno poduhvatio teritorije stripovske mašte koja je prosto vapila za fantazmagoričnom filmskom obradom, tom pogodnom platformom za kreiranje višečasovne neobavezne zabave sa akcijom brzom kao munja i mnogobrojnim, sve luđim digitalnim scenskim efektima. Tokom poslednje tri decenije umnoženo su se pojavljivale i do danas nisu prestale da niču razne bioskopske hit adaptacije gotovih likova iz repertoara izdavača Marvel, DC Comics i drugih – jedan po jedan su trošeni, u manje ili više uspešnim avanturama, prilagođenim za veliko platno. Ovoj sudbini oglupljene akcije – akcije radi, umakao je jedino Spajdermen – svakako zato što je i sam bio najsličniji običnom smrtniku, pa je njegov obračun sa kriminalom i svim zloćama ovog sveta zapravo najviše nalikovao onom što bismo i sami uradili… samo da možemo. To je sasvim sigurno glavni razlog zašto su u filmovi o njemu doživeli i najveći uspeh: Spajdermen je zaista bio znak kakvog novog superheroja želimo – nekog ko je zapravo čovek, lik u kome možemo da se prepoznamo, a ne kvaziočinska figura koja će biti tu da nas čuva i pazi.

Međutim, rodonačelnik duboke sumnje u ispravnost poretka koji vlada na Zemlji jeste pomenuto superherojsko biće o kome hit filma teško da će ikad biti, jer sumnje nisu dobar materijal za diznijevske blokbastere – Srebrni Letač (ovaj srećni nedostatak postao je očigledan posle klišeiziranog epizodnog pojavljivanja u ostvarenju Fantastična četvorka: Uspon Srebrnog Letača, 2007). Ako je neko manje čovek, to je on: dolazi sa daleke planete Zen-La, gde je silom morao da ostavi svoju dragu Šala-Bal; stigao je iz dubine međuzvezdanog prostora protiv svoje volje, i po kazni ostao zarobljen na Zemlji, zaštitivši je od Galaktusa, svemirskog zločinca koji se hrani planetama, najradije onim naseljenim, a za koga je, ucenjen, po kosmosu tipovao pogodne svetove, da mu ovaj ne bi uništio onaj njegov rodni; osuđen da obitava sa nama, kao u zatvoru, ovaj pali anđeo sve vreme sa bolnim čuđenjem gleda na kakve su sve autodestruktivne gluposti ljudi spremni. Njegov antiestablišment stav je urođen i tu je od početka, uz iskrenu tugu nad sudbinom malog čoveka, koji se samo bori da preživi. Verovatno nije bilo moguće napraviti nešto turobnije nego što je originalan pogled Srebrnog Letača na besmisao delovanja čovečanstva na ovoj planeti.

Sasvim netipično za superheroja, Silver Surfer je skoro istog časa shvatio da se ljudima ne sme verovati, zbog njihove detinjaste, nekontrolisane, nagonske prirode – naopako iskustvo sa nama, u njega je unelo gorku sumnju nekog ko je mnogo puta prevaren, zato što je svakom verovao da je ono što kaže da jeste i držao se vrlina. Suočen sa brutalnim lažima iz epizode u epizodu, Srebrni Letač sudarao se pre sa moralnim dilemama i lomovima duše, nego sa svemirskim tučama i lomovima tela. Natprirodna sila koja ga krasi – Power Cosmic – kod njega je deo njegovog bića, koliko i tela, što se upotrebljava samo ukoliko baš nema drugog načina da se nešto reši. Ona je dovoljna da uništi bilo šta na svetu i promeni poredak u kosmosu, po čemu je Srebrni Letač snažan koliko i Supermen, ali su sve njegove akcije uvek imale moralnu, pa čak i filozofsku poruku, čineći ga prvim metafizičkim superherojem.

DRŽI SE!

Dobro je poznata priča kako se Srebrni Letač pojavio u stripu: legendarni Sten Li, otac Marvelovog univerzuma i njegov scenaristički tvorac, ostavio je jedne večeri jednako čuvenog crtača Džeka Kirbija da osmisli izgled novog sporednog junaka, a ovaj mu je koliko sutra predstavio lik kog je sam želeo da vidi – srebrnu figuru na dasci za surf, kako jezdi svemirom. Sten je bio uveren da je Džek skroz odlepio i stao je užasnuto da zapomaže: "Čekaj, šta si to nacrtao? Da nisi ovaj put preterao u tripovanju!?", dok mu je autor odbrusio: "Dosta mi je crtanja tih tipova u svemirskim brodovima kako zuje okolo!" Jedan od najčuvenijih stvaralačkih tandema u istoriji stripa posvađao se na licu mesta oko ove teme, ali je Stenova mašta naknadno počela da radi.

Sten Li je potom shvatio da bi uvođenjem tako neobičnog karaktera kakav je Silver Surfer, konačno dobio superjunaka kroz kog može lično da progovori o stanju sveta. Tragična priroda osuđenosti Srebrnog Letača da bude zauvek prisutan na žurci zvanoj Zemlja i njegova pozicija autsajdera koji leti iznad svih zbivanja na njoj, bile su bliske svima nama koji smo osećali da više ne razumemo šta se to ovde zbiva… i došla je nekoliko godina pre nego što je Dejvid Bouvi lansirao sličnu figuru Zigija Stardasta, palog na ovu planetu da prenese opomenu o zalutalosti čovečanstva. Ova pozicija Srebrnog Letača odgovarala je poziciji samog autora, koji se nadvijao nad svoje heroje i sagledavao njihove sudbine – te je taj jedinstveni lik funkcionisao kao komentator celog superherojskog univerzuma…

Vođeni ovom idejom, Kirbi i sledeći crtač, Džon Bušema, stvorili su ultraromantični grafički svet u kome je 1968. Silver Surfer konačno zablistao punim sjajem. Tih prvih 17 epizoda spada u klasike umetnosti stripa i bile su predstavljene na povećanom broju strana (72 umesto uobičajenih 36), jasno ukazujući koliko je Stenu Liju bilo stalo do nove ličnosti u panteonu. Mada serijal nije zaživeo u komercijalnom smislu, ostavio je dubok utisak na ljubitelje stripa širom sveta i naročito na strip crtače (kod nas je par epizoda objavljeno u "Politikom zabavniku"!). Kad mu se kasnije vraćao, Li je to radio sa dužnim poštovanjem za svog omiljenog lika, te mu je 1978. namenio jedan od prvih ikada objavljenih grafičkih romana, da bi 1988. angažovao lično Mebijusa, kao najavangardnijeg evropskog crtača svog doba, da uradi posebnu storiju, organizovanu kao luksuzan tematski album. Srebrni Letač postao je kult.

Usledili su mnogo dolasci i povraci, tokom kojih se Silver Surfer svađao i mirio sa ostalim superjunacima, borio protiv nezamislivih, najvećih zala u svemiru, često bivao poražen, ponižen, prevaren, doveden na rub propasti, pa čak i egzistencije, ali se uvek vraćao jednako nepokolebljivo uveren u krajnju pobedu onog dobrog u svima nama. Surfujući kroz godine, Srebrni Letač prerastao je u odu svim otpadnicima, uvek čudan u svakom društvu, neprilagođen u razgovoru, nesposoban da shvati konstantno ljudsko glumatanje, ispraznost i laganje. Svaki tinejdžer, a posebno onaj večni, pre ili kasnije bi se prepoznao u nekoj njegovoj sudbonosnoj epizodi.

Ali ništa nas nije moglo pripremiti za njegovu poslednju avanturu u kojoj će Sentinel of the Spaceways (Stražar svemirskih puteva) naučiti da veruje u ljubav. U poslednjoj završenoj priči od pre neku godinu, Srebrni Letač, naime, na kraju otkriva kako ipak može da zavoli devojku sa Zemlje, i kroz razne zajedničke avanture saznaje da svemir može biti polje na kome postoje emocije, dok mu ona pokazuje drugu stranu svoje planete, predajući mu svoje srce. Bilo je vreme za revoluciju osećanja.

BILO KUDA I SVUDA

Novo suštinski važno čitanje Srebrnog Letača desilo se tokom vezanog 7. i 8. serijala, 2014–2017, donoseći prvi put Norinu Radu (njegovo pravo ime) – blizak susret sa ljudskim bićem koje vredi voleti. Već iz prve epizode – Nova zora – bilo je jasno da ovde nemamo na delu nikakvu svemirsku noir estetiku, nego čistu romansu u najavi, što ga je učinilo još dražim, otkrivajući njegovu osetljivost na do sad neviđen način. Priča počiva na premisi da je Srebrni Letač do sad sve postigao, osim što nije do kraja proživeo svoju love/hate vezu sa Zemljom, na koju je, hudom sudbom, osuđen, kao i svi mi.

Serijal je osmislio i napisao Den Slot, dugogodišnji proslavljeni scenarista Spajdermena (The Amazing Spider–Man), ali i autor odlične netipične priče sa novim Betmenom – Arkham Asylum: Living Hell, te veoma uspešnih stripova The Mighty Avengers, The Thing, She–Hulk, kao i oduševljavajuće otkačenih Ren & Stimpy, uz to i sadašnji stvaralac najnovijih podviga Fantastične četvorke. Radi se o jednom od najboljih i najčitanijih, trenutno aktivnih autora stripa, dobitniku najuglednije američke strip nagrade – one Ajznerove – upravo za jednu epizodu njegovog serijala Silver Surfer, o kome je ovde reč.

Scenario je do te mere suštinski duboko utemeljen u tradiciji najboljih američkih stripova, da je sam po sebi postignuće, nudeći nam novo, apdejtovano izdanje filozofije i romantike stripovske klasike – na način koji skoro nije viđen. Dobra osnovna priča, sa suludim obrtima koji izvrću realnost, sjajna grafika i junaci koji ostaju ono što su uprkos svim iznenađenjima koja im život donosi, uz blagu sličnost dramaturškom pristupu iz naučnofantastičnih Doctor Who storija – čine ovog Srebrnog Letača vrhunskom doprinosom strip umetnosti, na tragu koji počinje od Tarzana i ide preko Princa Valijanta do Stiva Kenjona – novi Srebrni Letač ima poneku karakteristiku svakog od njih, uz primeren prateći humor.

Jedini koji je mogao da izvede ovakvu revoluciju, svakako je bio Slot, scenarista čiji je prvi pročitani strip u životu bio upravo rano remek-delo tima Sten Li / Džek Kirbi The Galactus Trilogy, što stoji kao večni oslonac cele sage o Srebrnom letaču. Ali on je učinio i više od toga, uvodeći Silver Surfera u duh sadašnjeg vremena – tragom braće Hernandez i njihovog i dalje tekućeg niza andergraund stripova pod zajedničkim imenom Love and Rockets, koji se ugnezdio u milje Latinosa pankera iz predgrađa Los Anđelosa, realističnim stilom prateći odrastanje dve devojke od 1982. do danas, uz poneku fantastičnu epizodu. I kod novog Srebrnog letača se na način često primeren realističnoj naraciji, prati odrastanje i tok jedne po svemu neobične veze, koja je sve promenila – krajnje atipičan postupak, kad se primeni na nekoga ko je superjunak… Ovako veliki pomak ka savremenom dobu ne bi bio moguć bez crteža koga je uradio Majkl Dalton "Majk" Olred (autor nezavisno objavljenog Madmana), poznat po svojim inspiracijama pop artom, komercijalnom grafikom i stripovima 50-ih i 60-ih, čiji napor je blistavom živom koloracijom odgovarajuće propratila i njegova supruga Lora Olred. Ova stilizacija približila se realizmu do sad neviđenom još od prvih dana Srebrnog letača, dajući mu svežu uverljivost, prilagođenu blještavom vidokrugu nekog ko živi među ekranima, u internetom povezanom okruženju 21. veka, izvlačeći iz stripa potencijal za široku privlačnost publici, kog smo oduvek znali da ima – likovi su predstavljeni zaokruženi kao pop zvezde, boje blistaju, dijalozi su kratki, efektni i skloni šali zgodnoj za citiranje u razgovoru, bez profanisanja superherojskog aspekta akcije.

NAŠ IZASLANIK

Serijal se sastoji od 5 svezaka: New Dawn, Worlds Apart, Last Days, Citizen of Earth i A Power Greater Than Cosmic (kasnije povezanih u "Omnibus"), i ne nadovezuje se ni na jedan ranije postojeći ciklus avantura glavnog junaka. Potpuno prevratnički, Srebrni letač se ovde zaljubljuje u devojku sa Zemlje, Don Grinvud (Dawn Greenwod), čije čisto srce i zarazna vera u ljude deluju kao ostvarenje ideala koje on ima tokom celog svog postojanja. Njih dvoje se savršeno uklapaju, i – odjednom – kao da ceo serijal Srebrnog letača i sva njegova lutanja dobijaju smisao, a veza sa ljudskim rodom postaje duboko opravdana. Jer mi smo zapravo oni koji veruju u dobrotu i njenu pobedu. Samo to neko treba da nam kaže.

Srebrni Letač je naš izaslanik.

To je neizrečena istina o njemu, koja se tek sad pojavljuje jasno.

Tokom epizoda sa Don, njih dvoje prolaze kroz razne nesaglasnosti i nerazumevanja, proizašla iz dramatično različitih egzistencija: njeno životno iskustvo obitavanja u malom američkom obalskom gradiću Ankor Bej i njegovo slobodnog letenja svemirom vode nas kroz mnoge jedinstveno duhovite obrte, koji omogućavaju čitav niz razigranih metahumorističkih obrta, što na kraju bolje objašnjavaju njegov lik i dileme, kao i ceo strip od postanka, pre više od pola veka. Srebrni Letač stvarno nikad nije delovao ljudskije nego sad.

Don i Srebrni Letač tako prolazi kroz prostor i vreme, suočavajući se sa čudnim bićima koja imaju neobične probleme, sa najstrašnijim, naizgled premoćnim neprijateljima, kao i sa sopstvenim demonima – sve vreme se polako zbližavajući na osećajnom planu, dok bez mnogo reči njihova veza ne počne da biva jasna, neizbežna i sudbonosna.

Ovaj odnos se pokazuje kao katarza kroz koju Srebrni Letač mora da prođe, ne bi li došao do spoznaje smisla svog bavljenja nama. On otkriva da postoji i nešto posle sumnje, našavši u ljubavi onu suštinu za kojom je žudeo, i shvativši da se naša vera u dobro ostvaruje samo kroz druge ljude i ono što njima činimo. Jer ljudi su ti koji ga čine opravdanim, ovakvog kakav je – vitez na srebrnoj dasci, uvek tu da zaštiti planetu i nedužne na njoj – spreman da se sam suoči sa bilo kakvim kosmičkim zlom, koliko god puta ismejan i doveden u pitanje…

Neke stranice sa ovih putovanja su psihodelične na način koji odgovara estetici tehno kulture, pre nego onoj staroj rokerskoj, neke nam za trenutak nude apokaliptične uvide nalik na francusko-belgijske distopijske stripove, a neke su tu u slavu produžavanja silver–surferske mitologije. Tako ćemo ih zateći na savršenoj planeti Prime, gde traže perfektan sladoled pošto se prijeo Don tokom dugog putovanja, potom na planeti koja postoji samo kockanja radi, i konačno na planeti koja čuva sećanje na sve rase koje su nestale – pre nego što se odlučujuće suoče sa neizbežnim Galaktusom, koji opet izgleda kao neobjašnjiva sila koja drma i lomi svemir. U sve su udenuti flešbek osvrti na ranije epizode susreta ovog para, za koje nismo znali, što stripu daje neizbežan osećaj kao da traje od pamtiveka. Tu je i Tumi (Toomie), kao verni pratilac, što je ime koje Don daje dasci

Srebrnog Letača, a koja je praktično biće za sebe – ne razumevajući da kad Letač kaže "To me, my board" ("K meni, moja dasko"), "K meni" nije ime, nego njegov karakteristični, oduvek upotrebljavani poziv ovom živom objektu da dođe.

Lik Don je ono što čini ovaj strip tako živim – njena potreba da neprijatelja pretvori u prijatelja i da popravi sve oko sebe, uključujući ljude, paralela je visokim nazorima koje oličava Srebrni Letač. U nju je teško ne zaljubiti se, jer se ne plaši da živi u skladu sa svojim osećajem dobrog i pravednog, koliko god lošeg i razočaravajućeg prošla. Njeno uvođenje u priču, osim što je bilo rizično u prebogatom i prenaseljenom univerzumu Marvelovih likova, unelo je u narativ o Silver Surferu autentičnu osobu koja deluje neverovatno stvarno i prepoznatljivo, što je već samo po sebi ogroman izazov u svetu letećih junaka iz mašte. S obzirom da je sam Srebrni Letač neka vrsta palog anđela, činjenica da ga jedna obična devojka napokon vraća samom sebi, kroz tragiku ispunjene ljubavi koja se kad-tad mora završiti, čemu je stremio od svog prvog pojavljivanja u stripu – spada među najveće ispevane poeme o superherojima.

U finalu ovog jedinstvenog serijala, nalazimo na razrešenje cele sage o Srebrnom Letaču: putovanje kroz vreme ostavlja Don pretvorenu u energiju koja stoji na početku svemira – zato se zove Zora (Dawn). Njen život se neopozivo završava, jer je bio konačan kao i svaki drugi ljudski život, ostajući ugrađen u samu tvar kosmosa. Sasvim suprotno svim obrascima superherojskog stripa, Ona se neće više vraćati – za to nije ostavljena ni najmanja mogućnost. Na poslednjoj stranici se ispostavlja da Srebrni letač priča celu ovu priču mlađima, koji ga, u predivnom obrtu, izlažu pitanjima pravih savremenih ironičnih čitalaca Silver Surfera: "Šta, i to je to? Zar nisi izveo neki kosmički trik da je spaseš?" Odgovor je: "Ne."

Zavolevši stvarnu ženu, Srebrni Letač je konačno stigao na Zemlju. Ono što je bilo nagovešteno duboko značajnim susretom sa slepom vajarkom Ališom Masters (Alicia Masters), koja ga je ubedila da poštedi našu planetu na početku priče 1968, ovim je razrešeno zauvek. Njegovo prisustvo uvek je bilo opravdano, a sada znamo i zašto. On je onaj najboljeg srca među nama, srca koje je sve ovo vreme ispunjenje svoje sudbine tražilo u drugom srcu.

Mada su neki od rigidnih fanova Silver Surfera dočekali ovo čitanje na nož, daleko raširenije je mišljenje da je ovakav serijal zapravo bio ono što mu je nedostajalo, da bi se još jednom uverili u vanvremensku plemenitost Srebrnog Letača i njegovu najdublju vezanost za Zemlju, sa svim problemima koje to donosi. Počevši kao okovani Prometej novog doba, koji dane provodi suočen sa surovom ograničenošću čoveka da shvati pogubne posledice svog delovanja na okolinu, on ovde doživljava svoje definitivno prosvetljenje. Prvi put, on je jedan od nas, svojim izborom.

SUPERHEROJI U NAMA

Time se maksimalno zaoštrio i smisao njegovog postojanja, a superherojska supstanca postala je konačno i neopozivo deo našeg, ljudskog tkiva. To je, najverovatnije, i bila glavna poruka velikog Stena Lija, koju nam je, pre više od pola veka, uputio posredstvom Srebrnog Letača.

Ne treba nam zapravo superheroj van nas samih. A osnovno superherojstvo koje nosimo u sebi jeste ono koje nas tera da uvek imamo potrebu da razlikujemo dobro od zla.

Živeti u skladu sa tom odgovornošću i tako je oduvek najteži zadatak na ovom svetu.