Koncertom Najdžela Kenedija ove srede počeo je 50. Bemus. Njegovi organizatori i kreatori programa kažu da su u devet ovogodišnjih koncerata sumirali najvažnije programske segmente koji su tokom pola veka ove manifestacije bili njen prepoznatljivi deo – od klasika simfonijskog, operskog, solističkog i kamernog repertoara, preko izvorne narodne muzike, predstavljanja mladih muzičara, do savremenih dela i preplitanja muzičkih žanrova. Osim već pomenutog globalno poznatog britanskog violiniste, među učesnicima su i tenor Ramon Vargas, ruski pijanista Vadim Rudenko, korejski violinista Edvin E. S. Kim, Šarun ansambl Berlinske filharmonije, Brodski kvartet i Beogradska filharmonija. "Program je biran jako pažljivo, za muzičke sladokusce kako i dolikuje jubilarnom izdanju Bemusa", izjavio je predstavljajući program Damir Handanović, v.d. direktora Cebefa, organizatora Bemusa.

Program ovogodišnjeg Bemusa nije izabrao umetnički direktor Bemusa, dakle, akademik Svetislav Božić, zato što je Odbor festivala letos odbio ceo program koji im je predložio. Bio bi preveliki posao proveravati, ali vrlo je moguće da se u istoriji institucije odbora festivala i ustanova kulture ovako nešto nije desilo. O ovom presedanu saznalo se polovinom avgusta iz intervjua koji je Svetislav Božić dao "Politici". Odbijanje svog predloga Božić je opisao kao krupan incident koji ne vređa samo njegovo dostojanstvo, već govori o nameri da se Bemus sklopi i sastavlja, a ne umetnički valorizuje. Rekao je i da su Cebef i određene strukture gradskog Sekretarijata za kulturu stvorili paralelni program, kao i da sve to "govori o nameri koja je kao reka ponornica odavno pripremana i samo izvučena na scenu." Da li zbog godišnjih odmora ili nečeg drugog, tek javnost na ovo nije reagovala, organizatori takođe, a ni osnivač Bemusa, Skupština grada. Izabran je nov Odbor festivala, i pre mesec dana predstavljen je nov program 50. Bemusa. O prethodnom nije bilo ni reči. (Inače, akademik Božić je još uvek umetnički direktor, smatra da ne treba da napusti Bemus, a Skupština grada koja ga je imenovala na to mesto nije se o tome izjasnila.)

Milica Kadić, predsednica Odbora Bemusa i urednica muzičkog programa Cebefa, kaže za "Vreme" da se u jednom trenutku "činilo da 50. Bemusa neće biti". Ona je, uz Jelenu Janković Beguš, takođe članicu Odbora, najviše učinila da do toga ipak ne dođe. "Mi smo muzikolozi, obe radimo više od 15 godina na produkciji Bemusa i smatrale smo našom ličnom odgovornošću prema struci da ovaj posao mora da se uradi, da mora da se uradi novi program". Urađen je, kaže, kolektivno, za dva meseca, i negira optužbu umetničkog direktora o zaveri.

Šta je nedostajalo programu akademika Božića, o kome se zna samo da je predlagao koncert Simfonijskog orkestra Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga i naručenu kompoziciju akademika Ivana Jevtića? Milica Kadić kaže da je Božićev predlog bio interni dokument i ne bi da ga otkriva. "Razlozi zašto ga je Odbor odbio su estetski i umetnički. Predloženi su koncerti za koje je Odbor smatrao da ne odgovaraju visokom umetničkom nivou kakav priliči Bemusu, i muzičari koji su u skorije vreme već nastupali u Beogradu. Na primer, Orkestar Marijinskog teatra je gostovao prošle godine, a i njihov dolazak bi prekoračio okvire našeg budžeta."

Na primedbu da ni Najdželu Kenediju ni Kvartetu Brodski ovogodišnji Bemus nije prvi koncert u Beogradu, Milica Kadić naglašava da je pred našom publikom Kenedi gostovao pre pet godina i da sad dolazi "sa novim projektom. I ranije su na Bemus dolazile velike zvezde koje su nam se već predstavile, bitno je samo da imamo povod zašto dolaze." Kenedi je prvi put svirao u Beogradu 1997. godine, održao je sedam koncerata, a po jedan u Nišu i Novom Sadu. Zatim je došao nakon dve godine i bio prvi inostrani umetnik koji je održao koncert u Beogradu posle NATO bombardovanja. Na otvaranju ovogodišnjeg Bemusa predstavio je svoj najnoviji program, "Od Baha do Geršvina". Milica Kadić podseća da je barok jedan od zaštitnih znakova Kenedijevog muziciranja, a da je tek skoro, nakon velikog istraživanja uspeo da pronađe svoju interpretaciju Geršvina "što znači da je Bemus predstavio najnovijeg Kenedija. Ima ljudi koji misle da je to ležerni džezerski program, međutim, to je izuzetno ozbiljan program, vrlo dobro osmišljen i zaokružen. Vrlo je važno da se Kenedi u svom rok fazonu pojavi na sceni Bemusa, što ne znači da tradicionalna publika neće uživati u njegovom koncertu, kao što će ona manje tradicionalna uživati u koncertima dva po formaciji klasična ansambla, Šarunu i Brodskom. Na njihovom redovnom repertoaru su i savremeni kompozitori – podsetiću da je Brodski u Beogradu svirao muziku Isidore Žebeljan, njihova izvođenja su na neupitno visokom nivou, što je standard koji priliči Bemusovoj publici. Istovremeno, sigurni smo da vrhunski umetnički sadržaj Bemusa treba da bude za svakoga, a ne autističan i hermetičan."

Najčešće reakcije javnosti, istina ne javne, o programu izabranom da obeleži jubilej Bemusa, odnose se upravo na pomenuti stav da Bemus treba da bude za svakog. Zamolili smo nekoliko stručnjaka, ljude koji kreiraju i utiču na našu muzičku scenu, da ocene program. Odbili su, izbegavajući eventualnu polemiku, svesni da neiskazanim nezadovoljstvom ne zaustavljaju nestajanje Bemusa kome, kako kažu, već godinama prisustvujemo.

Milica Kadić smatra da su loše slutnje neosnovane. Smatra da su ovogodišnji učesnici dostojni nastavljači prethodnih i podseća da u prilog tome govori i povećan budžet ovogodišnjeg Bemusa. "Naša publika je navikla da čuje ruske izvođače, pa smo zato pozvali Vadima Rudenka, dvostrukog laureata takmičenja "Čajkovski". Poslednji put je gostovao u Beogradu pre dve decenije, a da je njegovo muziciranje i dalje na visokom nivou, dokazuju koncerti koje ima širom sveta. Ramon Vargas, jedan od najvećih tenora današnjice, dolazi na Bemus iz Los Anđelesa gde je sa Plasidom Domingom imao nekoliko izvođenja opere Don Karlos. Nama će, sa Horom i Orkestrom RTS-a i dirigentom Bojanom Suđićem, predstaviti dela Leonarda Bernštajna i najlepše stranice tenorskog repertoara. Prvi put na Bemusu je korejski violinista Edvin E. S. Kim, solisti Berlinske filharmonije Šarun ansambla takođe."

Gradski sekretarijat za kulturu je odvojio 20 miliona dinara za ovogodišnji Bemus što je više nego ranijih godina, a Ministarstvo kulture – pet miliona što je po oceni Milice Kadić drugi argument da je sa Bemusom sve u redu. "Na konkursu Ministarstva za savremeno stvaralaštvo dobili smo maksimalan iznos čime je prepoznat značaj jubileja, a na konkursu za digitalizaciju, prihvaćen je naš projekat arhive Bemusa. Vrlo je važno da se svedoci istorije ne ostave na papirima po ormanima, već da budu dostupni javnosti. Niz godina je Jugokoncert brižljivo radio na programima Bemusa, njihova arhiva je fascinantna i pokazuje odnos prema umetnosti u ne tako davnim vremenima."

Prethodna tri Bemusa predstavila su po jednu kompoziciju naručenu od mladih kompozitora. Ove godine očekivala se kompozicija akademika Ivana Jevtića, ali je odbijena zajedno sa predloženim Božićevim programom, a za novu narudžbu nije bilo dovoljno vremena. (Nedavno je premijerno izvedena Jevtićeva šesnaestominutna simfonijska poema Za život i mir, posvećena "Rusiji, večnoj i V.V. Putinu", nismo uspeli da saznamo da li je pisana kao narudžbina Bemusa.) Milica Kadić kaže da je tokom prethodnih godina bilo raznih načina kojima je Bemus podsticao stvaralaštvo, pa i konkurs čija je nagrada izvođenje najbolje kompozicije, i najavljuje da će ta praksa biti nastavljena.

Bemus će biti zatvoren 20. oktobra koncertom Beogradske filharmonije. S obzirom da je Ivan Tasovac, direktor ove institucije, prethodnih deset godina uporno odbijao pozive Bemusa i rado javno govorio o takvoj svojoj odluci, ova promena iznenađuje. Milica Kadić kaže da "Cebef ima odličnu profesionalnu saradnju sa timom Beogradske filharmonije. Mislim da je gospodinu Tasovcu do sada smetao koncept i program Bemusa, a prirodno je što želi da bude deo dobrog festivala. Dugo smo pripremali ovaj koncert, smatrajući da 50. Bemus ne može da prođe bez nekog ko je učestvovao u osnivanju festivala." Milica Kadić priča da je bilo nekoliko predloga o delima koja će biti izvedena, ali su se prirodno nametnula dela kojima je 1969. godine otvoren i zatvoren prvi Bemus: poema Beograd Dragutina Gostuškog i Deveta simfonija Ludviga van Betovena. Beogradska filharmonija će ih izvesti sa horom Slovenačke filharmonije, pod upravom Gabrijela Felca. "Ovaj koncert je omaž prvom Bemusu. Tada nije bilo neobično da jedan orkestar učestvuje dva puta tokom istog izdanju Bemusa, pa je tako Beogradska filharmonija svirala poemu Beograd na otvaranju, a zatim i Devetu Betovenovu na njegovom zatvaranju. Tadašnji dirigent ovog orkestra bio je Živojin Zdravković, jedan od osnivača Bemusa i njegov dugogodišnji umetnički direktor, neko ko je velikom snagom vodio ovaj festival i učinio da postane respektabilan u svetu."

U utorak, dakle, dan pre nego što će fanfare označiti početak 50. Bemusa, ulaznice za sve koncerte su gotovo rasprodate. Ispostaviće se da ipak publika odlučuje o sudbini nekog festivala a ne javnost, bez obzira što je stručna.