Grčki kulturni centar je najmlađi strani kulturni centar u Beogradu. Počeo je s radom u decembru, u renoviranoj zgradi u Kneza Miloša 14. Centar je ogranak Helenskog fonda za kulturu koji radi pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Grčke i koji ima centre po svetu i Balkanu. Predstavništvo u Beogradu je prvo u bivšim jugoslovenskim republikama.

Iako će Grčki kulturni centar tek biti zvanično otvoren, njegovo prisustvo u Beogradu se jasno oseća. Uobičajeno je da strani kulturni centri nastoje da što više i atraktivnije uvedu svoju zemlju u naš kulturni prostor. Dok su u najavi serija predavanja o Homeru i Tukididu, zatim veliki program o grčkom pesniku Konstantinu Kavafiju i izložba "Ukradena istorija" čija tema je umetničko blago oteto i odneseno iz Grčke i drugih zemalja, Grčki centar je u Beogradu svoje aktivnosti otpočeo s dva programa koji se bave balkanskim identitetima.

Izložba "Svetlost i senke na Balkanu" (9. april – 24. maj) jeste grupna izložba osam fotografa iz osam balkanskih zemalja: Steljos Efstatopulos (Grčka), Bevis Buša (Albanija), Nina Nikolova (Bugarska), Stanko Abadžić (Hrvatska), Milomir Kovačević (Bosna i Hercegovina), Virđil Mlešnica (Rumunija), Timurtaš Onan (Turska) i Imre Sabo (Srbija). Kustos izložbe Magdalena Mihailidu objasnila je da "svaki od fotografa crpi temu svojih fotografija iz ličnih iskustava dok njihov umetnički izraz neposredno odražava prostor u kojem žive i stvaraju. Povezivanje tih različitih optičkih uglova stvara jedinstven svebalkanski prostor. Danas, u epohi globalizacije, geopolitičkih i kulturnih promena, potreba za međusobnim razumevanjem naroda dobija novo značenje. Fotografija, iako sredstvo ličnog umetničkog izraza, otvara nov prostor i za komunikaciju jer ruši jezičke barijere. Slika nas upoznaje sa različitostima drugih, ali nam istovremeno pomaže da otkrijemo elemente koji nas povezuju sa njima."

Drugi program s istim ciljem bila je pozorišna predstava Balada o mrtvom bratu – Braća i sestra prikazana na sceni Beogradskog dramskog pozorišta 3. maja. Beograd je poslednja stanica njene balkanske turneje, a s jeseni će gostovati u gradovima zapadne Evrope. Osnova predstave je pesma Braća i sestra o majci koja je imala devet sinova i jedinicu kćer, pesma koju na Balkanu imaju pet naroda: Grci, Srbi, Turci, Rumuni i Albanci. Svako od njih ima svoju verziju pesme. Reditelj i aranžer predstave Sotiris Hacakis okupio je ekipu iz svih balkanskih zemalja – i to je posebnost ovog projekta. U predstavi glumci govore svaki na svom jeziku. I nikom ne smeta što se na primer majka Rumunka obraća sinu Grku na rumunskom a on joj odgovara na grčkom, ili kad devetoro braće peva istu pesmu svako na svom jeziku – naprotiv. "Toliko slično zvuče dijalekti, da, ako prestanemo da tražimo značenje reči koje čujemo i potražimo istinu u sebi samima, uopšte nećemo primetiti da se jezici smenjuju", napisao je u katalogu predstave Andonis S. Papadimitriu, predsednik Fondacije Aleksandros S. Onazis, glavnog sponzora predstave.

Reditelj Sotiris Hacakis za "Vreme" objašnjava da je ideju o višejezičnosti predstave našao u činjenici da su "ljudi, pre nego što su počeli da govore, imali iste reakcije prilikom bitnih životnih momenata: isti krik prilikom rođenja, uzdah ljubavi, trijumfalnog uspeha, agonije i radosti. Sve nam je to bilo zajedničko i pre nego što smo počeli da se različito izražavamo, a i još uvek je isto. Zato mislim da ako se ujedinimo u emociji, moći ćemo da osetimo i jezik koji nije naš." Predstava je, kaže Hacakis, neka vrsta naravoučenija: "Balkanske narode ujedinjuje stradanje zbog tuđih interesa prema njihovom regionu, ali može da ih ujedini i stvaranje. Naša mala porodica, pozorišna trupa okupljena oko ove predstave koju čine ljudi pet nacionalnosti, dokazala je kako Balkan može da ima zajednički stvaralački razvoj. Želja nam je da političari krenu našim putem."

Na beogradskoj premijeri u gledalištu su se čuli svi balkanski jezici, što je i bio cilj predstave, a i Grčkog kulturnog centra.

Intervju – Nikos Cicimelis, savetnik za kulturu Grčkog kulturnog centra: Stare-nove veze

"Grčka u Srbiji jeste popularna isto koliko je i Srbija popularna kod nas. Ali, uprkos tome, potrebno je dublje upoznavanje zato što mi površno poznajemo vašu, kao i vi našu kulturu. Vi znate našu klasičnu kulturu, znate i estradu, ali ne i savremenu. Zato bismo želeli da se predstavimo, ali pre svega da uspostavimo interkulturni dijalog."

"Ogranak Helenskog fonda za kulturu u Beogradu trebalo je odavno da bude otvoren", kaže u razgovoru za "Vreme" Nikos Cicimelis, savetnik za kulturu Grčkog kulturnog centra u Beogradu. "Kako tradicionalno prijateljstvo tako i kulturne veze koje spajaju naša dva naroda još od srednjeg veka jesu i te kako poseban motiv, tako jasan, izlišno je govoriti o tome. Koliko smo dugo bili pod istom državom? Rimska imperija, Vizantijsko carstvo, Osmanlijsko carstvo – zar ne? Osnova srpske srednjovekovne kulture bila je vizantijska kultura."

"VREME": Grčka je veoma popularna u Srbiji.

NIKOS CICIMELIS: Grčka jeste popularna isto koliko je i Srbija popularna kod nas. Ali, uprkos tome, potrebno je dublje upoznavanje zato što mi površno poznajemo vašu, kao i vi našu kulturu. Vi znate našu klasičnu kulturu, znate i estradu, ali ne i savremenu. Zato bismo želeli da se predstavimo, ali pre svega da uspostavimo interkulturni dijalog. Nadam se da je ovo prilika za to.

Kako birate programe kojima ćete se predstaviti, da li vodite računa o interesovanjima beogradske publike?

Pored nastave grčkog jezika koja je počela od 10. marta, nameravamo da priredimo seriju predavanja o Homeru i Tukididu (jedan od predavača o Tukididu biće i prof. dr Dragoljub Mićunović), kao i neke izložbe i to prema posebnim kulturnim i drugim prilikama. Svakako vodimo računa o interesovanjima srpske javnosti.

Vaši prvi programi kojima se predstavljate Beogradu su izložba "Svetlost i senke na Balkanu" i pozorišni komad Braća i sestra. Oba ova programa upućuju na ceo Balkan, a ne samo na Grčku. Konkretno, na isticanje individualnih identiteta u okviru balkanske zajednice.

Jeste, jedan od ciljeva našeg kulturnog centra je da istaknemo opštebalkanske kulturne vrednosti koje su ujedno i koreni savremene evropske civilizacije. Uz individualni identitet postoji i nešto zajedničko svim balkanskim narodima i to treba isticati radi međusobnog boljeg upoznavanja. Predstava dramatizovane narodne pesme Braća i sestra dobar je primer za to, zato što je nastala po pesmi čije varijante se nalaze kod svih balkanskih naroda. Imamo mi još zajedničkih motiva u narodnoj književnosti, Zidanje Skadra, na primer – da pomenem samo tu jednu pesmu. Mislim da se sada na Balkanu teži jedinstvu, dijalogu, i mi na tome radimo. Kultura je pogodna da se to i postigne.