Ljudi i vreme

Izjava nedelje

»Jedva čekamo da dobijemo upitnik.«

Zdravko Ponoš, pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralnu saradnju, na pitanje šta će Srbija napisati u upitniku EU, koliko stanovnika ima i gde su joj granice
("Politika")

Dejan Pantelić,
voditelj "Binga", na Javnom servisu, dobio je ove sezone novu partnerku, "čuvenu ‘loto’ devojku Suzanu Mančić, koja je posle dvadeset godina pauze ponovo stala ispred bubnja sreće u Takovskoj 10":
"Suzana je institucija za sebe, ljudi je vezuju za igre na sreću i dobro se snašla. Sebe često prepoznam u toj njenoj energiji, pre deset godina, kada sam skakutao kao zec i treperio od energije."
("Press")

Velimir Ilić,
lider NS-a, bivši ministar za infrastrukturu, u Skupštini polemiše sa Oliverom Dulićem, ministrom za urbanizam i prostorno planiranje:
"Gospodine Duliću, da li vi razmišljate kao jedan ministar? Da ste toliku investiciju potpisali bez tendera, jednom čoveku sumnjivog porekla. Da li vi znate da ste se sreli u Londonu sa gospodinom Tomašićem i da li znate da ste u Londonu razgovarali da se osnuje brokerska kuća?"
Oliver Dulić, ministar, odgovara:
"U životu nisam bio u Londonu. Ko je mene tamo video, taj laže kao pas. Vi ste, kao ministar, stvorili haos oko pumpi. Danas, kunem se, ne znam živ šta da radim s tim, kome da damo pumpu, kad su po troje ljudi kupovali zemljište za pumpe. Što se pumpi tiče, ako sam pogrešio, a znam da mnogi danas dolaze i definišu probleme pumpi kao nerešene, između ostalog, spominju i vaše saradnike, ako sam pogrešio, izvinjavam se. Takođe, očekujem da se i vi meni izvinite zbog toga što ste pogrešili."
Velimir Ilić:
"Gospodine Duliću, meni je jako žao što ste vi kao ministar pokazali elementarno neznanje. Otkud vi kao ortoped tu? Sve sumnjive pumpe su delo vaših stručnjaka i prethodnika. Ilić nije potpisao nijednu pumpu, ni optički kabl, što nije po zakonu, gospodine Duliću."
Oliver Dulić:
"Vi zaboravljate da sam ja posle vas došao u sektor urbanizma i da sam imao priliku da se uverim koliko sve što govorite nije istina, pogotovo što se tiče izdavanja dozvola."
("Politika")

Nada Topčagić,
folk-pevačica, o svom eventualnom učešću na "Farmi":
"Ja bih sad uletela tamo i napravila darmar, ali ne bih išla bez mog kućnog ljubimca, pitbul staforda Badže, kog obožavam. On je predivan, umiljat pas, ali ne znam kako bi reagovao kad bi video Zoričinu (Zorica Brunclik, prim. ur.) ružičastu pudlu. Jedino sam sigurna da ga ne bi napao i povredio, verovatno bi poželeo da se malčice poigraju, pa bi probao da ga naguzi."
O "farmerima":
"Jedino Miloš Bojanić zna nešto da uradi od seoskih poslova, ostali mrka kapa. Mrljaju po onoj hrani, bleje, muškarci još i nešto rade, a žene se zavukle u kuhinju, nigde bre ne izlaze, sunce ih nije ogrejalo. Zorka stalno nešto mesi, ko bi rekao! Stalno sam je slušala ranije dok je pričala da ništa ne radi po kući, jer ima kućne pomoćnice. Pa kako sad radi?"
("Alo")

Verica Šerifović,
majka Marije Šerifović, pevačice koja je prihvatila učešće na "Farmi", kaže:
"Mara me je potpuno iznenadila. Ona je odmalena živela pod lepezama i nikada je nisam vodila na selo. Kada je odlučila da uđe u rijaliti bila sam šokirana, ali kada mi je onako detinjasto rekla: ‘Ali, mama, tamo ću videti kravu’, morala sam da popustim. Ona obožava kravu, a nikada nije imala priliku da je vidi uživo."
("Press")

Radica Aleksić,
jedna od četiri pomoćnika sekretara Skupštine Srbije Veljka Odalovića, koji zarađuju više od predsednika i premijera Srbije, kaže da joj je "plata mala za posao koji obavlja":
"Ne znam zašto vas zanima moja plata, ona je zakonom utvrđena za državnog službenika na položaju, i mala je za ono što radim. Veća je od premijerske, ali ne određujem ja platu premijeru."
("Kurir")

N. Dragović,
pečenjar iz kafane "Daščara", hvali reporterima svoj rad:
"Dolazili su na moje pečenje Boba Živojinović, Pižon, Zoran Karić… Jednom su bili navijači Rada i skinuše jagnje još nedopečeno s ražnja. Platiše, a mi kažemo da je nedopečeno. Jok, oni mogu i živo meso da jedu."
("Kurir")

Milan Stanković,
medicinski tehničar, srpski predstavnik na Eurosongu, "po završetku medicinske škole stažirao je u obrenovačkom Domu zdravlja na odeljenju dijalize, gde je bio jedan od omiljenih tehničara. Iako je voleo svoj poziv, ipak je maštao o svetlima pozornice, koja su ga nedugo zatim obasjala na velikoj sceni Granda, gde je postao jedan od najpopularnijih mladih pevača, originalnog izgleda":
"Odjednom me svi odnekud znaju, to je naporno izdržati, ali se zaista trudim da svakom odgovorim s osmehom. Eto, jedna baka koju stalno srećem u pekari mi obavezno sugeriše da skinem šiške jer ću oslepeti."
Sve se menja:
"Pošteđen sam kućnih poslova. Mama je postala toliko popustljiva prema meni, trudi se da me ne opterećuje kritikama i pridikama, ali mi se ne sviđa što više nemam osećaj da nešto ne smem i da mi je nadređena. Uvek je uz mene i podržava me. Dok smo živeli u Obrenovcu, imao sam dosta obaveza u kući, zajedno smo vaspitavali i čuvali mlađu sestru."
I na kraju:
"Ponekad se pitam i šta mi je to trebalo, jer je cena bavljenja ovim poslom previsoka. Zaista, sada sebe ne bih mogao da zamislim da radim u nekoj instituciji i imam klasično radno vreme. Sve mi se brzo desilo, a teško je izboriti se za svoju poziciju na muzičkoj sceni."
("Ilustrovana politika")

Ivana Sert,
manekenka i kreatorka, rodom iz Zaječara, postala je deo tima filma "Seks i grad", gde oblači jednu od junakinja, a na pitanje kako je uspela da u Turskoj, gde živi, postane tako velika zvezda, kaže:
"Verovatno je tome pomogao moj izgled, stil, način života i razmišljanja, to što nisam s tog podneblja. Uvek se atraktivno oblačim, uvek kažem šta mislim, pa sam im već godinama interesantna. Veruj mi da su naše žene boginje gde god da odu, toliko se razlikujemo."
Kako suprug reaguje na njen uspeh:
"On je građevinac, nije deo javnog života Turske, ali mene u svemu podržava. Drago mu je što uz sebe ima ženu kao što sam ja."
("Blic žena")

Dragan Đilas,
gradonačelnik Beograda, tokom deljenja sadnica povodom Svetskog dana šuma, na pitanje da li će i on da zasadi jednu sadnicu, odgovara:
"Mogu jedino na terasicu, ne znam gde bih drugde, ali ja sam od onih koji sadi jelke za Novu godinu svake godine."
(B92)

Boris Tadić,
predsednik Republike, posetio je ekipu filma Montevideo, bog te video! u centru Beogradu, popričao sa rediteljem i glumcima, i složio se sa jednom od teza u filmu "da je u Srbiji najteže napraviti film":
"Jeste, i to je tačno, to ja znam kad se pravi vlada koliko je teško napraviti tim. Danas sam baš jednom ministru rekao da je politika timski rad, a nije individualna stvar, istrčavanje po terenu i driblinzi koji nigde ne vode – već je svrha dati gol."
Glumci su vešto uvežbali fudbalske akcije i predsednik ih je pohvalio:
"To jeste igra nad svim igrama, nema dileme i vidim da ste vi dobro uvežbali tu igru. Odlični su vam driblinzi, odlično štopovanje… Sve ste uradili što je trebalo, izbacili vazduh, smirili loptu i onda tačno postavili levu stajnu nogu."
(B92)

Dušan Kovačević,
dramski pisac, veliki je protivnik eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova, i brine ko bi to uopšte i smeo da potpiše:
"Vuk Branković, koji nije utemeljen do kraja kao istorijska ličnost, ostao je najveći izdajnik u našem narodu. Ali Branković bi bio nacionalni heroj u poređenju sa tim eventualnim potpisnikom. Taj neka prethodno potpiše da u znak velikodušnosti poklanja i svoju kuću, okućnicu i grobna mesta svojih predaka Albancima. Ako to učini, onda mu se možda može verovati."

Siniša Kovačević,
dramski pisac, objašnjava da je Kosovo i Metohija "rodno mesto države, crkve, jezika i vere". Pored prezimena i zanimanja, sa kolegom deli i asocijacije:
"Kosovo je rodno mesto svih nas, uključujući i one kojima su u krštenici upisani pogrešni podaci da su rođeni u Beogradu, Užicu, Rumi… Sve to smestili smo u kolektivno pamćenje, genetski kod, liriku, epiku, filmove, drame… Ko toga može da se odrekne, odrekao bi se sigurno i očevog groba, materine uspavanke i vlastitog imena. Nosili smo mi već takve opanke. Izgleda da je otvoren konkurs za novog Brankovića. A u kandidatima, hvala Bogu, nećemo oskudevati."
I dodaje:
"Može li čovek biti ponižen i srećan, živeti život bez dostojanstva, zamenjivati ga osećanjem sitosti? Je li punjenje i pražnjenje creva postalo važnije od osećanja ponosa i pripadnosti? Pitanje je koliko danas u Srbiji ima onih kojima su debelo crevo i njegov završetak važniji organi od srca i kičme."
("Press")

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu