Ljudi i vreme

Izjava nedelje

„Kada bi Tadić i Koštunica bar malo manje radili, predložio bih im platu od najmanje 300.000 dinara.“

Brana Crnčević, književnik, komentarišući plate predsednika i premijera Srbije. ("Večernje novosti")

Đor­đe Ma­mu­la,

advo­kat i po­sla­nik De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je, na oce­nu pred­sed­ni­ka prav­nog sa­ve­ta Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Sr­bi­je i Cr­ne Go­re Ra­do­sla­va Sto­ja­no­vi­ća da ne mo­že­mo da tu­ži­mo ze­mlje sa ko­ji­ma ho­će­mo da sa­ra­đu­je­mo i se­di­mo za istim sto­lom, ka­že:

"Tu­žbu ne bi tre­ba­lo po­vla­či­ti. Mi smo bom­bar­do­va­ni kao čla­ni­ca UN-a, a ho­će­mo li mo­ći da do­ka­že­mo ge­no­cid ili ne, to je dru­ga stvar. Kad smo kod to­ga ko s kim tre­ba da se­di, pod­se­ti­ću vas da su UN po­če­le svo­ju isto­ri­ju pri­nud­nim ra­se­lja­va­njem šest mi­li­o­na Ne­ma­ca iz Polj­ske i dva i po mi­li­o­na Ne­ma­ca iz Če­ho­slo­vač­ke, iako ni­su svi bi­li na­ci­sti. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN-a bio je na­ci­sta Kurt Vald­hajm."

("Ve­čer­nje no­vo­sti")

Alek­san­dar Vu­čić,

kan­di­dat Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke za gra­do­na­čel­ni­ka Be­o­gra­da, "po­ma­lo lju­ti­to" pri­ča o sport­skoj ka­ri­je­ri:

"Po­čeo sam da tre­ni­ram sa svo­jih osam go­di­na, naj­pre u Par­ti­za­nu a za­tim u Mla­do­sti i IMT-u. Ka­ri­je­ru sam za­vr­šio u se­dam­na­e­stoj go­di­ni, zbog oce­ne tre­ne­ra da ni­sam do­volj­no fi­zič­ki jak, a sma­tra­li su da ni­ka­da ne­ću pre­ra­sti čak ni 1,8 me­ta­ra. Zbog to­ga sam če­sto osta­jao na klu­pi, bez pri­li­ke da se do­ka­žem. Isti­na je da je ta­da bi­lo fi­zič­ki ja­čih igra­ča od me­ne, ali se tre­ner­ska pro­ce­na po­ka­za­la kao po­gre­šna, jer sam na­ra­stao čak do 1,99 me­ta­ra i, kao što vi­di­te, pri­lič­no sam jak…"

("Ku­rir")

"Ku­rir"

u tek­stu pod na­slo­vom "Pa­ra­daj­zom na Su­za­nu" pi­še ka­ko su "no­vu ‘Plej­boj’ ze­či­cu Su­za­nu Man­čić ba­be ga­đa­le pa­ra­daj­zom, a Ci­ga­ni va­ta­li za du­pe na ze­mun­skoj pi­ja­ci":

"Ka­ko pi­še bo­san­ski ma­ga­zin ‘Trn’, Su­za­na je, ‘čim je kro­či­la na pi­ja­cu, ose­ti­la ka­ko će bit be­la­ja, pa je na br­zi­nu sta­vi­la tam­ne na­o­ča­re da je ne bi pre­po­zna­li’. Te­zge sa po­vr­ćem Su­zi je us­pe­la da pro­đe bez pro­ble­ma, ali ka­da je do­šlo do pro­ba­nja si­ra i kaj­ma­ka, na nju se bu­kval­no di­gla ku­ka i mo­ti­ka. Raz­ja­re­ne se­ljan­ke pre­pre­či­le su joj put, pa su po­če­le da se ko­ška­ju sa njom, a od­ne­kud su do­le­te­li i tru­li, smr­dlji­vi pa­ra­daj­zi i ne­ko­li­ko ja­ja, po­go­div­ši ‘lo­to de­voj­ku’ pra­vo u le­đa: ‘Izem ti ski­da­nje, oštro­kon­đo jed­na! Ne­ma vi­še da pa­lim ‘Grand pa­ra­du’ zbog te­be! De­ca će nam pro­pad­nu zbog ta­kih ka­la­štu­ra!’, ori­lo se ze­mun­skom pi­ja­com. Sve u sve­mu, da se ni­su ume­ša­li pro­dav­ci-mu­škar­ci, kon­zer­va­tiv­ne pi­jač­ne ba­be ras­tr­gle bi Su­za­nu, na­vo­di da­lje bo­san­ski list. Ka­da im je po­li­ci­ja za­pre­ti­la od­u­zi­ma­njem te­zgi, po­mah­ni­ta­le se­ljan­ke su se smi­ri­le, a Man­či­će­va je kre­nu­la ka iz­la­zu. Me­đu­tim, to još ni­je bio kraj nje­nim pro­ble­mi­ma. Dok je pso­va­la ba­be i ski­da­la fle­ke od ja­ja, pri­šla su joj dva Ci­ga­ni­na sa na­me­rom da pro­ve­re da li su nje­ne sli­ke u "Plej­bo­ju stvar­ne". Ušti­nuv­ši je za du­pe, do­ba­ci­li su ‘do­bra ba­ba’ i ne­sta­li u go­mi­li pre ne­go što je Su­za­na us­pe­la da se okre­ne. ‘Plej­bo­je­voj’ le­po­ti­ci osta­lo je sa­mo da, pla­ču­ći i ku­ka­ju­ći, po­beg­ne ku­ći, pi­še ta­bloid ‘Trn’."

Sa­nja Ma­rin­ko­vić,

vo­di­telj­ka, ob­ja­šnja­va na ka­kve bi te­sto­ve pre bra­ka sta­vi­la svog part­ne­ra:

"Sta­vi­la bih ga na test iz­dr­žlji­vo­sti. Ko­li­ko je spre­man da udo­vo­lja­va mo­jim proh­te­vi­ma, že­lja­ma, hi­ro­vi­ma. Ne­ki te­sto­vi bi bi­li pot­pu­no ne­re­al­ni, da bih vi­de­la do­kle je spre­man da ide. Ta­ko­đe bih te­sti­ra­la ko­li­ko mo­že da iz­dr­ži da se ne ču­je i ne vi­di sa mnom. Ni­ka­da ne bih pra­vi­la te­sto­ve ti­pa po­sta­vi­ti ga is­pred pet de­vo­ja­ka a la Na­o­mi Kem­bel, pa da vi­di­mo šta će da ura­di."

("Blic njuz")

Bo­go­ljub Ka­rić,

li­der Po­kre­ta sna­ge Sr­bi­je, na mi­tin­gu u Le­ba­nu re­kao je da je u pre­mi­je­ra Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­cu ve­ro­vao "kao u nje­go­vu sve­tost pa­tri­jar­ha Pa­vla" i oče­ki­va­o dan kad će da "dig­ne i spa­si Sr­bi­ju":

"Iz­gle­da da je stal­no neo­ba­ve­šten. Štraj­ku­ju mu lju­di pred ku­ćom, pred srp­skom vla­dom ko­ju smo mu po­ve­ri­li, a on to ne­će da vi­di. Ako mu je mu­ka da ra­di ne­ka ne do­la­zi u vla­du jer ima Sr­bi­ja hi­lja­du onih ko­ji ho­će, mo­gu i zna­ju da ra­de i da po­mog­nu."

("Da­nas")

Na­ta­ša Ra­du­lo­vić,

be­o­grad­ska sli­kar­ka, re­vol­ti­ra­na zbog oglu­ši­va­nja vla­sti na zah­tev ša­hov­skog ge­ni­ja Bo­bi­ja Fi­še­ra da mu do­de­le na­še dr­ža­vljan­stvo, od­lu­či­la je da ga jav­no za­pro­si:

"Zbog pa­tri­jar­hal­nog vas­pi­ta­nja Srp­ki­nja­ma ni­je svoj­stve­no da mu­škar­ci­ma nu­de brak. Od­lu­či­la sam da po­mog­nem ne­ko­me ko je po­mo­gao mo­joj ze­mlji ka­da je pro­la­zi­la kroz te­žak pe­riod. Ako je za­i­sta isti­na da je Bo­bi Fi­šer za­tra­žio na­še dr­ža­vljan­stvo i ako su se na­še vla­sti oglu­ši­le o nje­gov zah­tev, sprem­na sam da mu po­mog­nem. U ovom tre­nut­ku mo­gu je­di­no da mu po­nu­dim brak. Ako je to na­čin da ge­ni­je, ka­kav je Fi­šer, do­bi­je na­še dr­ža­vljan­stvo – uda­ću se za nje­ga."

("Svet")

Pre­drag Fi­li­po­vić,

biv­ši deč­ko pe­va­či­ce Se­ke Alek­sić, iri­ti­ran nje­nim ba­ha­tim po­na­ša­njem, od­lu­čio je da jav­no­sti pri­ča o de­ta­lji­ma nji­ho­ve ve­ze:

"Pr­vo sam ja vo­dio lju­bav s njom u so­bi, dok su mo­ji dru­ga­ri če­ka­li is­pred vra­ta. Ka­da sam iza­šao, u njen kre­vet je usko­čio moj dru­gar, a na kra­ju je ‘od­ra­dio’ i tre­ći or­tak. To je bi­la re­dalj­ka u ko­joj se ona po­ka­za­la ne­u­mor­nom! Jed­no­stav­no, ne­za­si­ta je i di­vlja u kre­ve­tu, iz­gu­bi kon­tro­lu nad so­bom. Po­što smo uspe­šno re­a­li­zo­va­li na­šu ide­ju pr­vi put, vr­lo če­sto smo po­na­vlja­li ta­kva dru­že­nja. Se­ćam se da smo bi­li šo­ki­ra­ni nje­nom ne­za­si­to­šću. Jed­nom pri­li­kom smo to oba­vi­li u WC-u, na la­va­bou. Zbog si­li­ne ko­jom smo se do­hva­ti­li, ali i zbog nje­ne te­ži­ne, od­va­li­li smo la­va­bo. Se­ka se u po­sled­njem tre­nut­ku uhva­ti­la za sla­vi­nu da ne pad­ne jer, da se to de­si­lo, ve­ro­vat­no bi se sva ise­kla."

("Svet")

Alek­san­dar Ti­ja­nić,

pr­vi čo­vek Na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je, ko­men­ta­ri­še žen­sko no­vi­nar­stvo:

"Po­sto­ji niz ma­lih šmi­zli ko­je idu sa ka­me­ri­com po sve­tu i ako na­hva­ta­ju bi­lo ko­je slav­no ime tri­de­set se­kun­di, pri­pi­su­ju to u ne­ve­ro­vet­ne re­zul­ta­te svo­je ka­ri­je­re. Ova pro­fe­si­ja ne­mi­nov­no po­sta­je žen­ska. Ja znam to i po kon­kur­si­ma ko­je sam ras­pi­si­vao. Ali, tu ni­je reč o po­lu. Reč je o po­na­ša­nju pre­ma is­ku­še­nji­ma. Že­ne su is­kre­ni­ja bi­ća, za­to ih je lak­še ko­rum­pi­ra­ti – lju­ba­zno­šću, pa­žnjom, ne­žno­šću. Ni­je po­tre­ban ve­li­ki no­vac. Za mu­škar­ca je vr­lo če­sto po­tre­ban ili ve­li­ki no­vac ili jak auto­ri­tet da bi bio ko­rum­pi­ran. U tom smi­slu sam go­vo­rio da ne vo­lim žen­sko no­vi­nar­stvo, ko­je če­sto ne uva­ža­va ar­gu­men­te, ne­go se ru­ko­vo­di emo­ci­ja­ma. To me­ne iz­be­zu­mlju­je."

("So­fia")

Ste­vo Ži­gon,

glu­mac, od­lu­čio je da pod sta­re da­ne upra­žnja­va eks­trem­ne spor­to­ve:

"Pre ne­ko­li­ko da­na pr­vi put sam le­teo na mo­tor­nom zma­ju i bi­lo je fan­ta­stič­no. Iz­gle­da­lo je kao da le­tim na ko­mar­cu. Ni­smo se pe­li vi­še od 80 me­ta­ra, ali i to je pre­vi­še. Uop­šte se ni­sam upla­šio. Ne znam i za­što bih, pa ja vi­še ne­mam če­ga da se bo­jim."

("In­ter­na­ci­o­nal")

Va­nja Bu­lić,

no­vi­nar, u an­ke­ti po­sve­će­noj Mi­lo­ra­du Ule­me­ku, pr­vo­op­tu­že­nom za ubi­stvo pre­mi­je­ra Zo­ra­na Đin­đi­ća i nje­go­voj pa­si­ji da u za­tvo­ru či­ta i pe­sme pi­še, pre­po­ru­ču­je:

"Pre­po­ru­čio bih mu da pro­či­ta mo­ju knji­gu Vre­le usne, u ko­joj je još pre če­ti­ri go­di­ne opi­sa­no ono što se do­go­di­lo u mar­tu pro­šle go­di­ne. Mo­gao bi da pro­či­ta i svu lek­ti­ru ko­ju je u ško­li pre­sko­čio. Ve­ruj­te da su oni ko­ji su či­ta­li lek­ti­ru da­nas mno­go bo­lji lju­di."

Bu­ba Mi­ra­no­vić,

pe­va­či­ca:

"Ako je mo­gu­će da u za­tvo­ru gle­da vi­deo, pre­po­ru­či­la bih mu ne­ki do­bar film. Mo­gao bi da po­gle­da dra­me kao što su Mo­sto­vi okru­ga Me­di­son, Ku­ća iz­gu­blje­nih du­ša, Šam­pion i, na­rav­no, Stra­da­nje Isu­so­vo."

Go­ca Bo­ži­nov­ska:

"Mo­žda da pročita Ži­vor po­sle ži­vo­ta, jer je to ve­o­ma po­uč­na knji­ga."

Ja­smi­na Ana,

Ulemeku pre­po­ru­ču­je ro­man Mar­ga­ret Di­ra Mor­nar sa Gi­bral­ta­ra:

"To je fe­no­me­nal­na pu­sto­lo­vi­na za opu­šta­nje. Na­kon to­ga mo­gao bi da pro­či­ta i moj ro­man Sne­go­vi sa Ko­pa­o­ni­ka. U nje­mu je glav­ni ju­nak Lu­ka An­dre­jić, že­sto­ki be­o­grad­ski mo­mak ko­ji je ubi­jen na su­rov na­čin – raz­net je ba­zu­kom. Bi­lo bi do­bro da pro­ko­men­ta­ri­še da li sam ve­ro­do­stoj­no opi­sa­la Lu­ki­no ubi­stvo. Za du­hov­no smi­re­nje mo­že da či­ta knji­ge vla­di­ke Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća."

Bo­ra Đor­đe­vić,

sa­vetnk mi­ni­stra za kul­tu­ru:

"Ve­ro­vat­no čo­vek ima iz­gra­đen či­ta­lač­ki ukus. Ipak pre­po­ru­čio bih mu knji­ge Lo­vac u ži­tu, Kva­ka 22, to je od­lič­na li­te­ra­tu­ra. Ne­ka po­gle­da i

od Skvo­rev­skog Oklop­ni ba­ta­ljon, za ko­ji mi­slim da ni­je po­tre­ban ko­men­tar."

Igor Sta­ro­vić, pevač:

"Pre­po­ru­čio bih mu sa­mo jed­nu knji­gu, a to je Zlo­čin i ka­zna."

Da­ni­ca Dra­ško­vić, supruga ministra za spoljne poslove:

"Mi­lo­ra­du Lu­ko­vi­ću Le­gi­ji bih pre­po­ru­či­la da u za­tvo­ru či­ta Bi­bli­ju. Nje­mu je po­tre­ban opro­štaj za sva zlo­de­la ko­ja je uči­nio, pa bi či­ta­ju­ći to sve­to de­lo tre­ba­lo da tra­ži spas Go­spo­da. To mu je naj­po­treb­ni­je u ovom mo­men­tu."

Ivan Ga­vri­lo­vić, pevač:

"Mi­slim da tre­ba da či­ta ne­što za opu­šta­nje, ne­što što bi ga u ta če­ti­ri zi­da ras­te­re­ti­lo. Mo­žda bi mo­gao da či­ta Šan­ti­će­ve pe­sme, na pri­mer Ostaj­te ov­de. Ipak pre­po­ru­čio bih mu pre sve­ga Do­sto­jev­skog i nje­gov ro­man Idi­ot, a za­tim 20.000 no­ći u Si­bi­ru, na­pi­sao ih je čo­vek ko­ji je bio u gu­la­gu. Ono či­me bi još mo­gao da pre­kra­ti vre­me je­su knji­ge Dže­ka Lon­do­na Mor­ski vuk i Be­li oč­njak.

Ru­ška Ja­kić, voditeljka,

iz­ne­na­na­đe­na pi­ta­njem:

"Mi­slim da bi mo­gao da či­ta ne­što što bi ga opu­sti­lo. Kad že­lim da se opu­stim ja či­a­tam la­ku li­te­ra­tu­ru i lju­bav­ne ro­ma­ne. To bih i nje­mu sa­ve­to­va­la. Jed­na od mo­jih omi­lje­nih knji­ga je Or­kan­ski vi­so­vi."

Je­le­na Tip­šin,

pe­va­či­ca:

"Pre­po­ru­či­la bih mu ono što i ja vo­lim da či­tam, ne­ku li­te­ra­tu­ru ko­ja go­vo­ri o ume­ću ži­vlje­nja i po­sto­ja­nja. Po mom mu­šlje­nju mo­gao bi da či­ta Bi­bli­ju."

Bi­lja­na Vi­li­mon,

sli­kar­ka:

"Ne mo­gu ni­šta da mu pre­po­ru­čim, sem da što bo­lje pro­či­ta op­tu­žni­cu da bi bo­lje pri­pre­mio od­bra­nu. Ni­ko­ga ne mo­gu da op­tu­žu­jem ni­ti da bra­nim, dok sud ne do­ne­se od­lu­ku i ne do­ka­že šta je od sve­ga isti­na. U toj op­tu­žni­ci mno­go je to­ga ne­ja­sno, mno­go je kli­ma­va i la­ba­va i za­to mi­slim da on tre­ba što bo­lje da je pro­u­či."

("Svet")

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu