Ljudi i vreme

Izjava nedelje

»Nama političarima će biti lepo i ako Kosovo bude u sastavu Srbije i ako ne bude.«

Tomislav Nikolić, lider SNS-a ("Blic")

 

Milan Ivanović,

funkcioner Demokratske stranke Srbije: "Mi u Rusiji imamo velikog prijatelja i od njih imamo ogromnu podršku. To moramo više da koristimo i sreća je da se odnos snaga u svetu promenio u korist naših prijatelja. Ne treba zaboraviti ni uticaj prijateljske Kine. Treba da nam pomogne u obnovi države i čuvanju naših teritorija. Rusija je više majka Srbima na Kosovu i Metohiji nego što je ova vlast u Beogradu."

("Pečat")


Dragan Milovanović,

bivši ministar za rad i zapošljavanje na pitanje da li će se ponovo uključiti u politiku: "Sada sam u ASNS-u i bavim se finansijama i biznisom, ali ne onako kako je to nekada bilo, polutkama i slično, već na nivou centrale."

("Press")


Jelena Karleuša,

pevačica, "jača nego ikad", imala je veoma uspešnu turneju po Crnoj Gori: "Na estradi je velika kriza, mnogi istinski umetnici jedva preživljavaju. Ovo je surov posao i gladijatorska borba koju mnogi nisu podneli. Na sreću ili žalost, ja sam gladijator otporan na udarce i bol. Nije ni to normalno, ali me je posao naterao da očeličim. Sa jedne strane sam pitoma majka dve bebe, a sa druge razulareni borac usred gladijatorske arene, željan krvi. Doktor Džekil i mister Hajd."

Čije pesme više voli, Lepe Brene ili Svetlane Ražnatović:

"To je kao da pitate Madonu da li joj se više sviđa Bugarka Desislava ili Bugarka Preslava."

Ponovo najavljuje svoje angažovanje u politici:

"Moje bavljenje politikom je neminovno. To je logičan nastavak svega što sam započela brojnim javnim istupima, kolumnom, angažovanjem u oblasti ljudskih prava. To je neka moja vizija budućnosti.

Mnogi ne znaju da sviram na flauti, da sam levoruka i da imam IQ preko 150. Mislim da će mnogima ovi podaci biti zapanjujući."

Da li se fotografiše sa šest telohranitelja, radi većeg publiciteta:

"Nemam šest, već osam telohranitelja i samo oni znaju kako im je u klinču sa masom ljudi na mojim koncertima. Maliciozni i idiotski komentari su odavno prestali da me interesuju."

Za kraj otkriva još nešto:

"Lubenicu volim, ali jedem samo srce! Ono je najukusnije! Ipak, moj afrodizijak nije lubenica, već uspeh. Nema većeg afrodizijaka od osećaja da vas vole, kada vam skandiraju ime i vrište."

("Ilustrovana politika")


Ana Pendić,

voditeljka sa TV Pinka, nema šta da krije. Uskoro se udaje za Vojkana Radoša, direktora opštih poslova TV B92, o kome javnost nije baš mnogo znala, ali sada zna: "Trenutno uživamo u odabiru cveća, torti, burmi. Volim da je Vojkan prisutan kada se donosi neka odluka, ali konačna reč je uglavnom moja. Nisam sigurna da li je to zato što mi veruje, ili što mu je lakše da mi taj posao jednostavno prepusti. Ipak, ja sada imam više vremena da se posvetim ovim poslovima."

Organizaciju je prepustila drugarici:

"Dala sam joj nekoliko sitnih sugestija. Ne želim jarke boje i rekla sam joj koje mi se cveće dopada, ali dok ne uđem u salu, ni sama neću znati kako će sve to izgledati. Znam samo da će moje venčanje biti izuzetno šik. Na stolovima će biti veliki svećnjaci. U neobično dekorisanim vazama stajeće divne orhideje, a sve će biti u krem i zelenim nijansama. Želim da prostor u kome ćemo se Vojkan i ja venčati odiše elegancijom."

Zašto je teško odabrati haljinu:

"Mnogo se dvoumim oko venčanice. Svaka koju probam stoji mi idealno, kao da je šivena po mojoj meri. Ne treba joj nikakva korekcija. Lutala sam u stilovima i isprobavala najrazličitije modele – od raskošnih do svedenih. Još nisam odabrala, ali sam uspela da izvor svedem na tri-četiri. Čak razmišljam da i Vojkana uključim u to, jer nisam sujeverna i ne verujem da mladoženja ne sme da vidi venčanicu pre svadbe. Ceo život se bavim modom i nebrojano puta sam ih nosila i na revijama i sajmovima, tako da me venčanice ne fasciniraju preterano. Isto se osećam u njoj i u farmerkama."

Zašto venčanje neće biti intimnije:

"Došli smo do sto osamdeset zvanica na našem venčanju. Ja sam zamišljala da će uz nas biti samo najuža porodica i prijatelji. Ali Vojkanovi su odlučili da pozovu malo veći broj ljudi, pa sam i ja isto to dopustila svojim roditeljima. Tako da je ideja o opuštenoj, mladalačkoj svadbi pala u vodu."

Optimizam je njena vrlina:

"Mnogi kažu da se nešto promeni posle potpisa u knjigu venčanih. Verovatno je tako, ali promena može biti samo pozitivna. Kako u životu dvoje ljudi, kao što smo mi, čija veza dve godine savršeno funkcioniše, nešto može da krene naopako?"

Da li ima mane:

"Inače, ljubomorna jesam, ali u granicama normale. Vojkan uopšte nije. To me ponekad baš nervira."

Šta je Vojkan još želeo:

"Uspela sam da promenim Vojkanov prvobitni plan. Želeo je da otputujemo u Las Vegas, da se tamo još jednom venčamo, pa da odatle idemo u San Francisko, San Dijego i Kankun. Ali onda ga je iznerviralo to što sam sve saznala, pa je promenio destinaciju."

I, za kraj:

"Za decu je još rano. Ali, nekako je logično da do proširenja porodice dođe što pre. Ove godine ne, ali sledeće – ko zna."

("Gloria")

Nebojša Čović,

bivši potpredsednik Vlade Srbije: "Nije pravedno da odsečete duhovni stub srpskom narodu i time probate da mu uzmete dušu. Ko kaže da sutra nećemo pričati o Sandžaku, Vojvodini… Srbija je potpuno jasna, čak i previše iskrena na svom putu ka EU i to nije sporno, ali biće sporno ako Srbija uđe u EU, a da Srba ili zemlje Srbije gotovo ne bude. Ako Srbi treba da ulaze u EU kao vojvođanska ili šumadijska varijanta…"

("Alo")


Aleksandar Ilić,

pevač narodne muzike, priča kako je počeo: "U razgovoru sa ocem rekao sam da moram nešto da počnem pa smo nas dvojica odlučili da odemo kod Predraga Vukovića Vukasa, najvećeg kompozitora bivše Jugoslavije, koji je tada živeo u Čačku.

Vukas nas je primio sa nepoverenjem, nije mu bilo jasno šta ja tu radim kad mi je otac stomatolog. Ubeđivanje je trajalo dugo, jer je on prvo rekao da neće moći da me posluša kako pevam zato što je bio u crnini za majkom. Međutim, kako smo bili uporni, on se prekrstio, rekao ‘majko, oprosti mi’ i seo za klavir. Tražio je da mu otpevam pesmu ‘Odvedi me, druže, pod prozore njene’ iz iste intonacije iz koje je pevao Zoran Jovanović. Otpevao sam, svidelo mu se pa je tražio da čuje još neke pesme. Kad je čuo kako pevam, ostavio je klavir i rekao: ‘Radimo i postaćeš zvezda.’"

Šta je porodica rekla na to:

"Mene tada novac nije mnogo interesovao, želeo sam da napravim nešto od svog života i da postanem popularan, ali se dobro sećam da sam na žiro-račun dobio šest miliona dinara. Ako se uporedi sa platom koju je moj otac tada primao, to je bilo tri godine njegovog napornog rada. Tako je krenulo, a roditelji su me podržavali."

("Ilustrovana politika")


Željko Šašić,

folk-pevač, posle razvoda ne uspeva da nađe novu ljubav, jer: "Bitno mi je da bude na mom intelektualnom i duhovnom nivou i da je iskrena. Nisam licemer, volim da kažem ono što mislim. Isto očekujem i od partnerke. Za ljude odrasle na zemunskoj kaldrmi, kao što sam ja, postoje etički principi ponašanja od kojih ne odstupaju.

Bilo je nekoliko pokušaja. Neke od tih veza bile su kvalitetne i nagoveštavale da će prerasti u nešto više. Ipak, nisam pronašao onu pravu. Današnje lepotice imaju veliki problem, jer sebi prečesto postavljaju pitanje da li su se dobro udale. U tom preispitivanju javljaju se nezadovoljstva, pošto će uvek postojati veća jahta, bolji auto, novija kolekcija, krupniji dijamant."

Šta bi Željko voleo:

"Ne bih imao ništa protiv da žena mog života, poput mene, ima dete iz prvog braka. Svakako bih voleo da mojoj Sofiji (kćerki, prim. ur.), koja će od mame uskoro dobiti seku, podarim i batu. Čuo sam da je medicina uznapredovala i da je danas moguće uticati na pol deteta. Ali nisam opterećen time da moram imati sina."

("Gloria")

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu