Ljudi i vreme

Izjava nedelje

„Pravo da vam kažem, ne bih se iznenadio da su za mene najviše glasali zatvorenici. Uostalom, u zatvorima imaju vrlo pozitivno mišljenje o meni… „

Nenad Vukasović, advokat, predsednik "Socijaldemokratije – Nenad Vukasović", poznatiji kao branilac Zvezdana Jovanovića optuženog za ubistvo premijera Đinđića, o lošem rezultatu njegove partije na izborima (4453 glasa) ("Press")

Sanja M.,

pevačica i diplomirana pravnica koju je pre nepuna dva meseca u Bosni policija privela pod sumnjom da vozi ukradeni audi 6, koji je, uz to, na Interpolovoj poternici, pa su ga zaplenili na licu mesta, kupila je novi i priča:

"Šest godina smo ga vozili non-stop, niko od nadležnih nije reagovao, a mi nismo znali da je ukraden, a kamoli da je još na poternici. Inače, podneli smo tužbu protiv Interpola, jer je njihov službenik zakazao, tj. nije na vreme pustio informaciju o krađi kola. Novi audi je savršen! Kupili smo ga u auto-kući i od sada ćemo samo tim putem pazariti kola. Sad, dok uživam u prelepom autu, čekam zadovoljenje pravde. Ona jeste nekad spora, ali je dostižna."

("Blic")

Aleksandar Vučić,

generalni sekretar SRS-a, "za koga njegove stranačke kolege tvrde da je pravi monstrum za klađenje", nije odoleo ni ovoga puta:

"Kladio sam se da će SRS imati više od tri odsto prednosti u odnosu na Demokratsku stranku i da će PUPS imati više od 2,25 odsto. I, dobio sam. Ali, neću vam reći koliko sam novca zaradio, to je tajna."

Branislav Lečić,

glumac i funkcioner LDP-a, "pripada grupi onih koji ne polažu mnogo na igre na sreću":

"Nisam od ljudi koji kockaju. Na izbore nisam želeo da se kladim, jer bih mnogo dobio. Znao sam unapred šta će biti, a mislim da nije fer kockati se kad unapred znate rezultat."

Željko Tomić,

iz Demokratske stranke Srbije, "priznaje da nije odoleo kladionici" i :

"Kladio sam se na duel DS–DSS, odnosno da će biti manje od 6,5 odsto glasova razlike u korist DS-a, i pogodio sam. Zaradio sam nekoliko stotina evra, a koliko tačno, neka ostane mala kladioničarska tajna."

("Kurir")

Božo Prelević,

advokat, pravni zastupnik Veruovića na suđenju za ubistvo premijera Đinđića, u DOS-ovoj prelaznoj vladi jedan od koordinatora MUP-a, u opširnom intervjuu, koji je vodio glavni urednik lično, komentariše tvrdnju vozača premijera Đinđića, Bjelića, "da je posle 5. oktobra Čedomir Jovanović doveo "zemunce" da obezbeđuju Đinđića":

"Neću se upustiti u tu vrstu zaključivanja. Neću zato što, ako je tačno to što je rekao vozač, mi bismo morali da znamo i da li je Čeda znao o kome se radi. Ali, to je nenormalno. Ako se tokom postupka izvede na desetine dokaza gde se jasno vidi gde su propusti i posle toga tužilac ne pokrene ni jedno jedino pitanje, a određeni političari dižu bunu da se sačuvaju tužilac Prijić i sudija Marko Kljajević, onda se postavlja pitanje zašto njima odgovaraju ljudi koji nisu izveli te dokaze?! Tu spada i priča oko rekonstrukcije. Nema ubistva posle koga nije rađena rekonstrukcija.

O "trećem metku":

"Treći metak je, potpuno je jasno, bio upućen vozaču Bjeliću. Sudsko veće mora da utvrdi istinu, a ne samo da donese prihvatljivu presudu."

("Press")

Dajana Tripunović,

pevačica, u rubrici posvećenoj porođajima, na pitanje da li je za nju "drugo stanje stvarno drugo stanje":

"Meni je drugo stanje bilo veoma pozitivno stanje. Ipak, to je nešto individualno."

("Stil")

Olja Karleuša,

pevačica, odgovara na pitanje šta joj se najviše dopada na njoj samoj:

"Mislim da su optimizam i upornost moje vrline, a fizički sam najponosnija na svoju glavu i noge."

("Stil")

Ivan Tasovac,

pijanista i direktor Beogradske filharmonije, na pitanje da li ljudi više veruju u ono što čuju ili u ono što vide, jednostavno odgovara da ljudi danas više ni u šta ne veruju, i da "odelo ne čini čoveka":

"Da odelo ne čini čoveka, možemo da se uverimo skoro svakog dana gledajući, recimo, prenose iz Skupštine. Najveći broj ljudi koji izlaze na govornicu i sa nama dele svoje duboke misli su dosta dobro obučeni. Na prvi pogled bi se reklo da su reprezentativni primerci ljudske vrste, ali onog trenutka kad progovore jasno vam je da predstavljaju nekakav prelazni oblik između amebe i paramecijuma, iako su u odelima svetskih firmi i sa roleks satovima."

("Stil")

Aleksandra Janković,

klinički psiholog i novinar, više godina angažovana u politici, kaže da je produžena adolescencija kod muškaraca tipična jer nisu biološki ograničeni:

"Sasvim je očekivano pa i prihvaćeno da muškarac od 50 godina nađe devojku 20 godina mlađu, dok se za devojku prećutno podrazumeva da je gerantofil. Iz ličnog iskustva, a iz iskustva žena sa kojima se družim, tvrdim da se žene ne pale na otromboljene stomake, staračke pege i kosu koja tako neumitno napušta lobanju postarijeg gospodina. I žene bi da pored sebe vide nešto lepo, dobro oblikovano i živahno, a ne da se okruže muzejskim eksponatima jer im oni, navodno, daju sigurnost. Nije izvesno da će u vezi starije žene i mlađeg muškarca postojati njen materinski instinkt, jer emocija, strast i estetika nisu strane ni ženama. Tim pre što s godinama žene ne napušta seksualna funkcionalnost. Tako, s godinama, muškarac je taj koji mora da koristi razne vijagre i pomagala, dok je ženi potrebno samo da se opusti."

("Stil")

Đorđe Pavlović,

nekada poznat kao Đoka Kortina, maneken, ugostitelj i pravnik, o manekenstvu, kako ga on vidi nekada i sad, kaže:

"Nekada je bilo mnogo više posla i mi smo za ove naše sadašnje kolege bili truli bogataši, ja sam za ono vreme zarađivao mnogo para.

Sad je menekenima možda lakše da rade, jer, koliko primećujem, na revijama se iznese po dva, tri modela, dok smo mi iznosili deset do petnaest. Takođe, stajling smo radili sami."

Smatra da se manekenstvo uvek smatralo lakim poslom:

"Naprotiv, bilo je jako stresno. Danas su mnoge od mojih kolega iz mladosti pijanci, poluludi ljudi s finansijskim problemima."

("Stil")

G.B. i N.R., novinari,

u tekstu "Mobilni umesto trube", izveštaju iz izbornog štaba Unije romske partije, u nameri da čitaocima nekako objasne da su i ovi "novopečeni političari", okej, ipak su malo preterali sa argumentima:

"Uobičajena predrasuda da uz Rome obavezno idu trube, žene, razuzdano veselje, sinoć se raspršila svakome ko je ušao u izborni štab Unije Roma Srbije. Bez ikakvog mezetluka, muzike i čašica kratkog pića, lideri i simpatizeri ove stranke odavali su utisak biznismena koji upravo analiziraju prodor svojeg holdinga na novom tržištu. U tamnim odelima, uredno ispeglanim košuljama i kravatama, ozbiljnih izraza lica, bez imalo euforije, razmatrali izborni uspeh svoje stranke…"

("Politika")

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu