Katarina Vuković,

modna dizajnerka, zamoljena da prokomentariše oblačenje nekih naših sportista, o stilu vaterpoliste Vanje Udovičića kaže:

"Vaterpolisti najbolje izgledaju u svojoj ‘radnoj odeći’ na pobedničkom postolju. Gospodin Udovičić je pristojno obučen."

O fudbaleru Nikoli Lazetiću:

"On je donekle formirao svoj stil, a meni se to lično ne sviđa, previše tu uvek ima logoa, etiketa, krznanca, svetlucavih momenata. Za domaćeg fudbalera, on je ipak okej obučen."

O Novaku Đokoviću:

"Novak je ikona. Čovek koji je toliko harizmatičan i jedinstven da bi bilo sramotno ocenjivati ga kroz odeću. Čista desetka za iznošenje sebe kroz odeću." (fotografije sportista u foto galeriji)

("Blic")

Rambo Amadeus,

muzičar, predstavljaće Crnu Goru na Eurosongu u Azerbejdžanu, a o ovom zahtevnom poslu kaže:

"Moj zadatak je da ovim projektom dodatno brendiram Crnu Goru kao atraktivnu turističku destinaciju, što je mnogo inspirativnije i teže od pravljenja same pesme. Intenzivan razvoj turizma u Crnoj Gori ubrzaće razvoj čitave regije i otvoriti mnogo radnih mesta. Moje pojavljivanje na Eurosongu je samo mudro odabrano sredstvo da se taj kompleksni cilj ostvari!"

("Kurir")

Marina Kotevski,

TV voditeljka, poručuje čitateljkama da prinčevi postoje:

"Verujem u svog princa! On nije na konju, ali čini da se osećam kao u bajci… Vredi ga čekati i savetujem svim damama da imaju strpljenja.

Nema tu pravila, nekome se posreći pa odmah naiđe na čoveka svog života, a neko se izljubi sa raznim žabama! Važno je da na kraju sve dođe na svoje…"

("Stil")

Branko Đurić,

glumac, koji je igrao u filmu Anđeline Džoli, tvrdi:

"Sva pitanja su bila vezana za to kakva je Anđelina, kako je raditi s njom, i meni to polako već ide na živce. Čini mi se da pored svega što sam u životu radio ispada da je najveći potez u mojoj karijeri bio što sam upoznao Anđelinu i Breda."

Ipak, nešto ga čudi:

"Oni si normalniji i običniji od 90 odsto naših ‘zvezda’. Bio sam iskreno iznenađen njihovim odnosom i željom koju pokazuju da pomognu drugim ljudima."

("Blic")

Velimir Ilić,

lider Nove Srbije, sprema se da proslavi Svetog Nikolu sa oko 300 gostiju:

"Slavim tri dana, izmeni se tu mnogo sveta."

Da li će za slavskom trpezom sedeti Dragan Marković Palma i Ivica Dačić:

"Ko god dođe, dobro je došao. Ja sa Palmom nisam zvanica, ne idem kod njega na slavu. Ali, vrata su svakome otvorena. Što se tiče Dačića, ako bude negde blizu Čačka, neka svrati."

("Večernje novosti")

Ljupko Petrović,

"trofejni stručnjak", ima rešenje za probleme Crvene zvezde:

"Džajić nije sporan, svi znamo šta on može da donese u sportskom delu. Ja postavljam pitanje: ko će to da finansira? Jedino rešenje je da dođe neki novi Roman Abramovič i da se napravi priča slična Čelsijevoj. Novi vlasnik bi doneo novac, kupio 20 igrača, oterao sve koji mu stoje na putu i doveo saradnike od poverenja."

("Blic")

Elena Karaman Karić,

dizajnerka enterijera, ovoga puta predstavlja se javnosti pre svega kao majka, a na pitanje da li još uvek o njenoj deci brinu dadilje, kaže:

"Gospođe koje s nama žive u kući više su od dadilja. Imajući u vidu da su s nama duže od decenije, one su članovi naše porodice i svakodnevno su mi ogromna podrška, ali suprug i ja smo vrlo složni u tome da smo mi ti koji decu vaspitavamo, kupamo, uspavljujemo, čitamo priče pred spavanje i posvećujemo im vreme."

Da li gospođa Karić ume da kuva:

"Žena koja ne zna da kuva dođe mu nešto kao muškarac koji ne ume da promeni gumu na kolima. Nimalo seksi…"

Šta najradije kuva svojoj porodici:

"Kada je reč o ishrani, u našoj kući vlada poseban režim. Mi ne jedemo procesovanu hranu, čak ni hleb ne kupujemo u pekari. U našoj kući svakodnevno se pravi hleb od organskog brašna, pije se samo sirovo, izmuženo kravlje mleko. Ne jedemo nikakav kupovni keks, čokoladu ili slatkiše. Mi svoju čokoladu sami pravimo. Budući da imam problem kada sam u Beogradu da nađem organik kakao, cimet i prirodne zaslađivače poput Stivie ili Agavea, kao i Quinou – peruansko žito bez glutena jer ne jedemo namirnice koje ga poseduju, često iz Londona donosim te stvari. Nikada ne koristimo šećer, običnu so ili belo brašno. Pravimo domaće džemove od neprskanog voća, koristimo so sa Himalaja koju srećom možete da nađete u Beogradu i, naravno, ne pržimo na uljima već na Gii puteru koji na visokoj temperaturi, po ajurvedskim saznanjima, postaje blagotvoran. Recimo da su palačinke od heljde sa čokoladom od rogača nešto čega bismo se teško odrekli…"

("Story")

Masimo Savić,

pevač, govori o mladalačkim nestašlucima ranih osamdesetih:

"Droga nije bila moj životni izbor, eksperimentisao sam s njom jer je bila u modi, bila je ‘in’. Bilo je prvi put. Prvi put su se u Jugoslaviji pojavile i lake i teške droge i nama je sve to bilo neverovatno interesantno, a policija pritom nije znala apsolutno ništa o tome. Bilo je novo i ne može se zameriti nekome ko je hteo da proba, da vidi šta je to i otkrije u čemu je tu stvar. Danas je apsolutno druga priča. Danas se zna šta je droga i nema opravdanja. Bilo mi je lako da stanem, jer sam shvatio da je moj prioritet da imam porodicu, da budem otac, i to konzervativan otac. Neko ko je u stanju da svoju ćerku pošalje na fakultet."

("Blic")