Ljudi i vreme

Izjava nedelje

„Tačno je da poznajem mnoge ljude iz podzemlja ali je tačno da prevrat petog oktobra 2000. godine nismo mogli da ostvarimo sa akademicima, profesorima univerziteta i uglednim javnim i kulturnim radnicima, nego sa ljudima sumnjive prošlosti

Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije (TV Čačak)

Katrina Radivojević

"Nedavno je mlada, kontroverzna, beogradska glumica gostovala u kultnoj emisiji ‘Glamur kafe’ na HRT-u" i o plavušama se izjasnila:

"Što se moje kose tiče ona je prirodna, ne farbam je. Volim svoju kosu ovakvu kakva je. Mislim da su plavuše glupe. U stvari, možda i nisu glupe, ali definitivno imaju problem sa svojom ličnošcu čim se farbaju." ("Svet")

Vojislav Koštunica,

predsednik DSS-a vidi budućnost Srbije posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića:

"…Ovo su stvari koje naravno ostavljaju posledice, i kada je reč o doprinosu jednog čoveka i kada je reč, naravno, o samom činu, i sa onim s čim se Srbija u ovom trenutku suočila. Ali, posle jednog dana postoji i drugi, i posle pada u očajanje ili strah postoji nada. Na kraju krajeva, u svim zemljama se tako ponašalo kada su se stvari poput ove dešavale." (B92)

Bata Paskaljević,

glumac, kaže da ima dve mane – obožava žene i voli da štedi novac:

"E, sad su te dve stvari nespojive. Ako hoćeš da imaš lepu ženu, moraš i da potrošiš. Pokušavam da se ne odričem ničega što mi pričinjava zadovoljstvo i na to volim da potrošim. Ipak na sve moguće načine štedim. Ne volim da rasipam novac. Ne znam zašto je tako. Sve u svemu, nekada sam Kir Janja, a nekada štediša. Morate priznati da se te dve stvari ipak, razlikuju. Štedim kada mi treba: nekada mi je žao da potrošim i petoparac." ("Ekskluziv")

Rasim Ljajić,

član Saveta ministara Srbije i Crne Gore, nalazi se na čelu

Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kaže da je etnička distanca najmanja u Crnoj Gori:

"Sva istraživanja koja radimo u Ministarstvu pokazuju da je najveći stepen etničke distance zabilježen kod mladih ljudi između 20 i 29 godina. Najveća distanca je na jugu Srbije, nešto manja je u Sandžaku, u Beogradu je veća distanca nego u centralnoj Srbiji, nešto manja je u Vojvodini, a najmanja je u Crnoj Gori.

U Crnoj Gori su postojala jezgra demokratskog društva u političkim partijama i nevladinim organizacijama i bila su istrajnija nego u Srbiji. Prelomni momenat se desio podjelama unutar DPS-a i nadjačavanjem Đukanovićeve opcije. Poslije godina represije koja je vršena nad manjinama, pojavio se neko u Crnoj Gori ko je rekao: svi glasovi su mi isti, bez obzira da li za mene glasa Albanac, Bošnjak, Crnogorac ili Srbin. To je vratilo povjerenje manjinskih zajednica u državu u kojoj žive." ("Pobjeda")

Blic

je objavio reportažu o neobičnim imenima:

"Jedan roditelj očekivao je lepu dobit davši kćerki ime Mercedes. Odmah je javio proizvođaču automobila šta je učinio detetu usred Šumadije. Fabrika nije ostala dužna: poslala je devojčici vernu repliku prestižnog automobila, ne veću od deset santimetara.

Matičar u Smederevu kaže da je poslednje tri godine naglo opalo zanimanje roditelja za ime Slobodan, a isto tako su pali u zaborav Sandokan i Ljovisna. Da ne bude zabune: nije reč o Romima koji, inače, često daju neobična imena svojoj deci."

Borislav Pelević,

predsednik Stranke srpskog jedinstva, "pristao je da se oglasi za čitaoce ‘Sabora’ i objasni da veruje u nevinost poznate kume" (Svetlane Ražnatović, prim. ur.):

"Najvažnije od svega je da oružje nađeno u Cecinoj kući nije automatsko. Nema dugih cevi, bombi i eksploziva. Nema automatske municije, zakonom zabranjene. U pitanju su pištolji, od kojih većina sa dozvolom, a gotovo svi sa posvetom. Sve je to zaostatak iz rata i vlasništvo njenog muža. Od ukupno 21 pištolja, tri pripadaju malom Veljku. Ta tri pištolja dobio je na poklon od tatinih prijatelja kada se rodio." ("Sabor")

"Ne znam o čemu se zapravo tu radi. Ukoliko je problem oružje, to onda nije nikakav problem, jer svi znaju da je to oružje njenog pokojnog muža. To su pištolji, znači nema ‘zolja’, eksploziva, bombi ili dugog naoružanja." ("Vesti")

Verica Rakočević,

modna kreatorka je veoma iskrena osoba:

"Ne podnosim prljave i nečiste ljude! Dešavalo mi se da osobi čak i ako je vidim prvi put, kažem: ‘Smrdi vam iz usta!’ Ja takve stvari smatram nevaspitanim. I bilo koja vrsta smrada, kad čovek smrdi na ulici, u autobusu, na radnom mestu… za mene je užasno nevaspitanje. Ne podnosim smrdljive ljude – i mentalno i fizički." ("Sabor")

Kako se oblače ličnosti sa estrade:

"Nema stila ni ukusa. U Srbiji modne trendove diktiraju spodobe i transvestiti, koji su u stvari žene. Da ne bude zabune, autentične transvestite mnogo više cenim od onih koji tako izgledaju." ("Ekskluziv")

Daliborka Stojšić

"Izgleda odlično, kraljevskog držanja, prefinjenih manira, elegantna, ustreptala od proleća", upitana da li primećuje "najezdu silikona" na estradi:

"Pa, to bi i slep primetio! U moje vreme toga nije bilo. Lepe grudi su bile božji dar! A sada sebi može da ih priušti gotovo svaka žena! Sve to izaziva inflaciju takvog izgleda. Da ne zazvučim hvalisavo, ali ja sam bila predstavnik prave rasne lepote. Ovo štancovanje silikonskih grudi je kao štancovanje novca! Kad vidim Leontinu, odmaram oči na njenim grudima. Svo poštovanje ženama koje su odolele i nisu podlegle štancovanju, već su ostale svoje." ("Sabor")

Svet

daje svoj doprinos aktuelnoj temi

"Pre nekoliko brojeva prvi smo plasirali vest o novim osmomartovskim poklonima, tačnije o silikonskim grudima koje je pevačica Arijana dobila od svog dečka. Kako smo saznali, u želji da što pre prošeta svoje nove "četvorke", gospođica Katavić zanemarila je postoperativno mirovanje kojeg je morala da se pridržava, pa je posle prolaska prvih bolova krenula na aerobik. Ovakvo ponašanje mlade gospođice imalo je za posledicu pucanje desnog silikonskog implantata i komplikacije koje su usledile!"

Miloš Savić,

jedan od instruktora beogradske koktel škole Videks grup:

"Devet nezaposlenih barmena i pet konobara prošli su tronedeljnu obuku i juče su u kazinu hotela Podgorica položili završni ispit. Polaznici su bili zainteresovani da nauče posao barmena, zbog čega su brzo napredovali u učenju, i stekli samopouzdanje. Neki kandidati su teže pamtili nazive koktela ili pića koja treba izmiješati, jer nijesu poznavali stručne i izraze na engleskom jeziku. Instruktori su polaznicima dali samo najvažnije smjernice za taj poziv, i da njihov dalji uspjeh zavisi od volje da se usavršavaju." (Sajt grada Podgorice)

Radio B92

Kada smo telefonom pozvali Mileševsku eparhiju i tražili vladiku Filareta, hrišćanskim tonom nam je rečeno: "Šta hoćete, vi satanisti, od našeg manastira? Ostavite nas na miru."

Zona sumraka

otkriva "sudbinske tendencije" u odnosima Vojislava Šešelja i tribunala u Hagu:

"Možemo numerološki sigurno tvrditi da zbog broja 6 u zajedničkom kodu postoji velika moć vezivanja Vojislava Šešelja i tribunala, i da će samo 2004. godina omogućiti prekid "veza", makar i privremeno. Ako 2004. godine Šešelj ne bude oslobođen za stalno, Hag će definitivno ostati njegova sudbina."

Bogdan Mušović,

istoričar umetnosti u dnevniku za ponedeljak 24. mart zapisuje:

"Ne znam kojim povodom i potrebom emitovaše na TV Budvi 80 minuta iz života i djela Nikole Pašića, ‘velikog (najvećeg) srpskog političara i državnika’. Negdje pri kraju bi riječi o Crnoj Gori i događajima 1918. godine, gdje je ta slobodarska vjekovita zemlja, ‘junački i bratski’ izbrisana sa lica zemlje, u svim oblicima. U pomenutoj emisiji, pred velikim silama, rečeno je (Vilson) da je Crna Gora starija od Kraljevine Srbije i da stoga može biti samostalna. Otuda uobičajene floskule o Srbiji kao ‘starijem bratu’ padaju u vodu. Sa druge strane, očigledno je da predstavnici ‘velikih’ nijesu čitali i proučavali ‘Kosovski ciklus’ u kojem car Lazar poziva: ‘Ko je Srbin i srpskoga roda…’, gdje se moglo utvrditi da nijesu ‘izdajice’ samo Brankovići, već i ondašnji Crnogorci.

Opet ‘veliki’ ne uvažiše ni Berlinski kongres 1887. godine, gdje je mala Crna Gora upisana kao 27. samostalna država, što nešto kasnije čini i Srbija. Kad je god riječ o tom periodu, zloupotrijebljene crnogorske istorije, pitam se, kad već nema Tita, Kominterne i komunizma, zar niko ne primijeti da dvije susjedne države imaju ‘isti’ narod (naciju), vjeru i jezik; zar niko ne upita zašto dvije države kad ste jedno – kao što je Car Murat poručio: ‘Care Lazo od Srbije glavo, nit je bilo niti može biti jedna zemlja a dva gospodara…’

Čudno da u 80 minuta glorifikacije Pašinog unuka ne pomenuše ‘humanu i mudru’ depešu Janku Vukotiću, u kojoj se kaže i zapovijeda: ‘Ako svi poginete, odužićete se srpstvu!!!’ Na Mojkovcu mnogi poginuše, ali, po svemu sudeći, još ćemo se, sa ovom pameću, oduživati dugo." ("Monitor")

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu