Kada je vlast preplašena, ona odbija da deluje, sedi skrštenih ruku i pušta masu da teroriše zemlju – anarhija vlada dok građani trpe i pate. U četvrtak su ljudi u crvenim majicama držali grad Bangkok u zatočeništvu. Blokirali su glavne puteve i paralisali funkcionisanje grada. Vlada nije uradila ništa – dali su im jedan prst, a oni su uzeli celu šaku. Dali su im jedan grad, a oni su zauzeli drugi. U subotu, "crvene majice" su upale u Rojal klif bič rizort u Pataji, mesto gde se održavao Azijski samit. Razbili su staklena vrata centra gde se sastanak održavao, ušli su u zgradu, gde su prevrtali stolove. Nosili su zastavu Tajlanda i uzvikivali parole: "Abhisit odlazi!" Azijski lideri su evakuisani helikopterom, samit je otkazan, a "crvene majice" su likovale. U Pataji je najpre proglašeno vanredno stanje, a kasnije je ukinuto.

Šta se zapravo desilo? Kako je vlada ispala tako nesposobna prema građanima Tajlanda i azijskim liderima? Ne očekujem od mase vođene besom i propagandom, osvetom i nagradom da se ponaša bolje od bilo koje destruktivne, iracionalne rulje – to je gomila divljaka. Međutim, očekujem od vlade da nas štiti, čuva red i poredak; od njih očekujem da rade svoj posao. Da li će Abhisitova vlada proći isto kao i Somčajeva, kada su prošle godine "žute majice" zauzele Aerodrom Suvarnabumi? Iskreno se nadam da hoće.

Budući da se Tajland najviše oslanja na izvoz i turizam, jasno je zašto se tajlandske vlasti plaše osude međunarodne zajednice. Mi smo nacija opsednuta svojim imidžom – u svemu što radimo mislimo na to kako će drugi misliti o nama. Plašimo se da oni neće moći da potroše svoje novce kod nas. U izvesnom smislu, imam razumevanje za ponašanje premijera Abhisita koji je pokušavao da pronađe mirno rešenje za proteste. Dok je on smišljao miroljubivo rešenje i trudio se da ne reaguje silom kako ne bi iznervirao međunarodnu zajednicu, zemlja je potonula u totalni mrak.

Ali, kao građanin nisam spremna na žrtvovanje svog vremena i živaca kako bi međunarodna zajednica mislila da je Tajland fina, večito nasmejana, miroljubiva zemlja. Zato što mi to nismo. Sačuvajte laži za turističke brošure. Mi smo zemlja kojom upravlja rulja, bila ona crvena ili žuta. Rulja u žutim majicama preuzela je 2008. godine zgradu parlamenta i vlade. U neredima je poginulo troje ljudi, a broj ranjenih je bio priličan. Primeri protesta iz Londona 2009, Grčke 2008. i Francuske 2005/07 takođe svedoče o tankoj liniji između izražavanja demokratskog prava na protest i vandalizma koji se pretvarao u haos. Tri modela moderne zapadne demokratije (američki, engleski i francuski) i model zemlje nastanka demokratije (Grčka), pretvaraju se u svoju suprotnost.

Premijeru savetujemo da ne bude u strahu od osude međunarodne zajednice, jer je ona i te kako svesna značenja reči licemerje. Postoji fina linija između demokratije i anarhije, dok je dužnost vlade da sačuva red i zakon u interesu građana.