Prvi put posle 300 godina, 21. jula, jedan član španske vlade kročio je na tlo britanske kolonije Gibraltar poznate i kao Majmunska stena. Svađa oko Majmunske stene traje od 1713, a kraj joj se ne vidi – pri tom je reč o jedva 6,5 kilometara kopnenog jezička u jednoj od najvećih zabiti Španije.

Španski i britanski mediji su najavu španskog ministra spoljnih poslova Migela Anhela Moratinjosa da će da poseti koloniju Ujedinjenog Kraljevstva Gibraltar slavili kao "istorijski korak". Reč je o privremenom vrhuncu apsurdne drame, jer svađa dva partnera unutar Evropske unije o deliću zemlje, na kome se nalaze poslednji majmuni koji u Evropi slobodno žive, zaista zvuči bizarno.

Sve je počelo 1704. kada je britanski admiral ser Džordž Ruk osvojio stenu u Španji, koja je ugovorom iz Utrehta 1713. zvanično dodeljena Britancima. Od tada se Španija i Velika Britanija prepiru oko Gribraltara, koji je nekoć, kao vrata ka Africi, imao veliki vojni značaj.

Nekada su britanski doseljenici morali da se odupiru višegodišnjoj španskoj opsadi i topovskoj džuladi. To vreme je prošlo. Španci, doduše, i dalje uporno insistiraju na svom pravu na teritorijalne vode oko Gibraltara, ali ih stanovnici Majmunske stene samo ismevaju. "Sada nas gađaju korama od banane", rekao je premijer Gibraltara Petar Karuana pred posetu španskog ministra spoljnih poslova.

To u prošlosti nije bilo tako. Pod diktaturom Frančeska Franka granice oko kolonije bile su sasvim zatvorene, a rampe su potpuno podignute tek 1985. Međutim, još devedesetih godina Španci su redovno blokirali pogranični promet pod izgovorom da se bore protiv šverca i pranja novca. Represija je bilo i od strane vlade konzervativnog bivšeg premijera Hozea Aznara. Čak je Madrid tada pretio da će svim avionima koji za cilj imaju Gibraltar uskratiti korišćenje španskog vazdušnog prostora.

Ali Gibralćani nisu popuštali. 2002. je 99 odsto stanovništva na referndumu glasalo za ostanak pod britanskom krunom, iako već odavno nisu svi od 29.000 stanovnika britanskog porekla – tu su izmešani jevrejski, malteški, gvinejski i ko zna koji još doseljenici, nasledstvo matične zemlje brižljivo se neguje. Policajci u uniformama bobija, crvene telefonske govornice, engleski pabovi sa Ginisom i ribom i krompirom deo su slike Gibraltara.

Odnosi sa španskim komšijama su dobri. Oko dve hiljada Andalužana svakodnevno ide da radi u Gibraltaru, u međuvremenu dele i jedan mali aerodrom, na kome jedan izlaz vodi u Gibraltar, a drugi na špansku stranu. Dok meštani ne žele da se išta promeni, španska opoziciona Narodna partija zvecka oružjem i poziva ministra spoljnih poslova da odustane od posete Gibraltaru.

Majmunima je svakako svejedno što dolazi poseta na visokom nivou iz Španije. Po jednoj legendi, Gibraltar će ponovo pripasti Španiji, kada budu nestali majmuni. Trenutno ništa ne ukazuje na to. Majmunska populacija na Gibraltaru je stabilna, kažu zoolozi.