Oni koji zagovaraju sveobuhvatnu reformu imigracionog sistema u SAD mogu slobodno da poruče svojim oponentima: "Igra je počela!" Tokom prvih šest meseci mandata Obamine administracije, reforma imigracionog sistema bila je skrajnuta, sve donedavno kada je ova tema postala značajna zato što se predsednik Obama sastao sa kongresnim liderima obe stranke kako bi se dogovorili o novim propisima. Jedan od njih je i njujorški senator Čak Šumer, predsednik potkomiteta za pravosuđe zadužen za emigraciju u Senatu.

Možda ćete se setiti da kada je Kongres poslednji put pokušao da unapredi loš imigracioni sistem 2007. godine, to je dovelo samo do saznanja da je čitav američki zakonodavni sistem takođe propao. Republikanci pro-biznis orijentacije zalagali su se za ojačanje pograničnog sistema, sprovođenje novog plana uvoza hiljade sezonskih radnika i sankcija za poslodavce, ali to nije prošlo zato što je američka Privredna komora sa gnušanjem odbacila ideju. Proradničke demokrate zalagali su se za legalizaciju statusa zaslužnih ilegalnih imigranata i ubrzavanje procedure sticanja američkog državljanstva, ali nisu se složili sa idejom da se uvezu sezonski radnici iz drugih zemalja zato što bi to ugrozilo američke radnike. Niko ne zna da li će u zakonodavnom smislu imigrantsko pitanje biti rešeno ove godine. Ako se debata produži do 2010. godine, može da se produži i do 2012, odnosno do eventualne ponovne predsedničke kampanje Baraka Obame, uoči koje bi uspešno sprovedene imigracione reforme mnogo značile.

Većina elitnih medija, koji retko zapošljavaju novinare hispanskog porekla, nemaju ideju o tome kako razmišljaju Latinoamerikanci. Uvreženo je mišljenje da je njima stalo do reforme imigracionog sistema – bez obzira na to što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da im je više stalo do obrazovnog, ekonomskog ili zdravstvenog sistema – zato što oni sigurno imaju prijatelje ili rođake koji u Americi borave ilegalno. Kako je to divno pogrešno, Latinoamerikancima je stalo do reforme imigracionog sistema jer znaju da je to test političke hrabrosti. Njima je jasno koliki pritisak vrše oni Amerikanci zabrinuti za očuvanje kulture i jezika, koji su ipak nedovoljno zabrinuti, budući da nemaju nikakve predrasude kada im je potrebna najamna radna snaga.

Ukoliko političari stanu iza njih, Latinoamerikanci će sigurno vratiti uslugu. Obama je dobio oko 66 odsto njihovih glasova 2008. godine, a ukoliko sprovede reformu imigracionog sistema taj procenat može da poraste na 75 odsto 2012. Sa demografskom strukturom kakva jeste, to bi sasvim sigurno značilo da kandidat republikanaca, ko god da bude, ne bi imao mnogo šanse. Kako god da okrenete, bitka za glasove Latinoamerikanaca u 2012. godini je počela.