Sada Severna Koreja preti čak i ratom. Južna Koreja ima nameru da učestvuje u pretresanju severnokorejskih brodova proveravajući da li prenose robu koja se koristi za atomsko i raketno naoružanje. Pjongjang taj korak shvata kao objavu rata. Osim toga, Severna Koreja se ne smatra više vezanom za ugovor o prekidu borbi kojim je završen korejski rat.

Većini ljudi nenaviknutoj na takve reči sve to zvuči dramatično opasno, ali takva uzbudljiva retorika deo je severnokorejske propagande, kao što se amin nalazi na kraju svake molitve. Na svetu nema društva koje je do te mere militarizovano kao što je to društvo Severne Koreje. Uprkos tome atomski rat u vreme hladnog rata bio je mnogo verovatniji nego što je sada na korejskom poluostrvu.

Najnovije pretnje ratom iz Pjongjanga deo su dobro uvežbanog rituala ucenjivanja. To silno bubnjanje testovima atomskih bombi, ispaljivanja raketa i ratnih pokliča treba da prisili Sjedinjene Američke Države na direktne pregovore. Poruka je sasvim racionalna: Mi smo opasni, prema tome izvolite da pregovarate sa nama.

Uprkos tome može da se dogodi da dođe do nenameravane eskalacije konflikta. Diktator Kim, čije je zdravlje očigledno poremećeno, pod vremenskim je pritiskom da obezbedi svoje nasleđe. Vojska mu za to vreme duva u potiljak. Istina je da se uprkos svemu tome čini da se eskalacija, koju je sada prouzrokovala Severna Koreja, još uvek može kontrolisati, ne na poslednjem mestu baš i zbog toga što su njene atomske bombe i rakete do sada nedovoljno sposobne za vođenje rata. Međutim, na 38. uporedniku međusobno je suprotstavljeno milion vojnika. Obe strane već pedeset godina treniraju šta će uraditi ukoliko dođe do eksplozije. Ukoliko se konflikt i nadalje bude povećavao korak po korak, svakako bi bilo mogućno da dođe do novog korejskog rata. U tom slučaju bi glavni grad Južne Koreje Seul, koji ima 20 miliona stanovnika, mogao biti sravnjen sa zemljom. Oružani konflikt bi u svakom slučaju teško pogodio svetsku privredu, jer se Severna Koreja nalazi između Kine, Južne Koreje, Japana i Tajvana, a u tim državama se nalaze suštinske industrijske zone sveta. Zemlje južne Azije su međusobno ekonomski tesno povezane. Uprkos tome politički su do te mere strane jedna drugoj, kao nacije Evrope pred Prvi svetski rat. Zbog toga atomska trka u naoružavanju preti celom regionu. To su dovoljno valjani razlozi za predsednika SAD Baraka Obamu da što pre smiri Kima. U tom pogledu najbolji partner mu može biti Kina zbog toga što ona želi da ostane jedina atomska sila u Istočnoj Aziji i da stabilizuje Severnu Koreju. Svoju Hilari Klinton kasnije može da pošalje na lice mesta.