Ove godine Nobelova nagrada za mir dodeljena je kineskom političkom aktivisti Lju Sjaobou. Odluka komiteta je razljutila Kinu, koja je upozorila zemlje čiji predstavnici budu prisustvovali ceremoniji da će snositi "posledice". Ima najmanje dva ključna razloga zašto je 18 zemalja, zajedno sa Kinom, odlučilo da bojkotuje ceremoniju dodele Nobelove nagrade: najpre, nagrada ide u ruke disidentu, a osim toga, Kina je uložila prigovor. Ta situacija otvara mogućnost i drugim zemljama, neosetljivim na disidente, da takođe prigovaraju i bojkotuju ceremoniju. Drugi razlog – pretnja "posledicama" još je značajnija zato što se Kina svojim "ekonomskim" mišićima protegla po celom svetu.

Najmanje 44 od 65 ambasada odgovorilo je da prihvata poziv za ceremoniju, saopštio je Komitet za dodelu Nobelove nagrade za mir. Poziv su odbili: Rusija, Kazahstan, Kolumbija, Tunis, Saudijska Arabija, Pakistan, Srbija, Irak, Iran, Vijetnam, Avganistan, Venecuela, Filipini, Egipat, Sudan, Ukrajina, Kuba i Maroko.

Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova saopštila je da je "koliko ona zna, do sada najmanje 100 zemalja i organizacija izrazilo eksplicitnu podršku kineskom protivljenju dodeli Nobelove nagrade za mir, što nesumnjivo dokazuje da međunarodna zajednica ne prihvata odluku Nobelovog komiteta". Fidel Kastro je tim povodom napisao da se nada da je "ta odluka samo jedan od onih ideoloških udara na nekad prestižnu nagradu, a ne novo pravilo. Na Kubi disidentski faktor nije zanemarljiv.

Početkom novembra, portparol Ambasade Rusije u Oslu rekao je da ambasador njihove zemlje neće doći u Oslo, a za to odsustvo kaže da "nije politički motivisano i nismo pod pritiskom Kine." Rusija naime nema potrebe da se "začikava" sa Kinom i komotno može da donese odluku kakva joj se prohte. Međutim, u Rusiji je prisutan taj disidentski faktor. U slučaju Iraka (nisu dali zvaničnu izjavu), reč je isključivo o kineskom faktoru, tamo je nafta ključna reč. Kina je aktivan investitor na iračkim naftnim poljima, a Iračanima je neophodna finansijska dobit.

Venecuelanski predsednik Ugo Čavez žestoko je kritikovao domaće medijsko pokrivanje dodele Nobelove nagrade. "Ovo je poput Obamine nagrade za mir", rekao je dodavši: "Živela Kina! Živeo kineski suverenitet, njena nezavisnost i veličina!"

Lju Sjaobo (54) bio je jedan od vodećih lidera tokom protesta na Tjenanmenu 1989. godine. Prošle godine osuđen je na 11 godina zatvora zbog "subverzije" nakon što je pozvao na višepartijsku demokratiju i poštovanje ljudskih prava u Kini.