Pod čijom zastavom će leteti Malev, avio-prevoznik koji je u procesu privatizacije dobio većinskog ruskog vlasnika, biće poznato tek nakon međudržavnih pregovora. Ruski partner (banka VEB, odnosno država Rusija) nije ispunio ugovorne obaveze, a mađarska strana traži bankarske garancije. Naime, mađarska državna komisija odlučila je da preduzme sve hitne korake i zatraži garancije od ruske banke Vnešekonombank (VEB) za 32 miliona evra obećanih u procesu privatizacije najvećeg mađarskog avio-prevoznika Maleva. Do ovakvog preokreta je došlo jer sadašnji većinski vlasnik Maleva, kompanija Erbridž (49 odsto u vlasništvu pomenute ruske banke), nije ispunila ugovorne uslove postavljene u procesu privatizacije 2007. godine. Ovo, zapravo, znači vraćanje na početak procesa, a ishod prvenstveno zavisi od pregovora između VEB-a i mađarske države. S obzirom na to da je reč o banci u državnom vlasništvu, pregovore koji predstoje vodiće – Rusija i Mađarska.

Nastavak šestomesečne debate o budućnosti avio-prevoznika odložen je za kraj februara, a na površinu je isplivalo pitanje kakvu će ulogu igrati mađarska država u "novom" Malevu. Izvesna je jedino rešenost obe strane da sačuvaju firmu od bankrotstva. Rusija, kao najveći finansijer Maleva, do sada je uložila desetine miliona evra i ne ide joj u prilog da investicija propadne. S druge strane, država Mađarska bi propašću Maleva izgubila mnogo novca, direktno i indirektno.

Najverovatniji scenario je da će Mađarska izvući bankarske garancije od VEB-a, koje će potom predati Malevu (mađarski parlament odobrava transakcije u visini iznosa do 70 miliona evra). Druga mogućnost je da ruska strana zatraži da mađarska strana povuče svoje pravo na bankarske garancije i obeća da će omogućiti VEB-u da izvuče sav pozajmljen novac. Usput, mađarska strana naglašava da 12 odsto kamate na pozajmicu u evrima čini najveći deo Malevovih dugovanja. U ovoj avio-kompaniji za sada ne postoji strateško razmišljanje o dugoročnom finansiranju.

Analitičari predviđaju moguće promene u političkom i javnom životu Mađarske, koja je prošle godine zbog krize došla do same ivice bankrotstva i na taj način izgubila poverenje MMF-a, Evropske unije i Svetske banke. Ipak, prema najnovijoj oceni eksperata iz MMF-a i EU, Mađarska je sada postala ekonomski stabilnija, ali da joj je i dalje neophodna čvrsta fiskalna politika. Ipak, neophodno je da Mađarska smanji nacionalni dug sa 80 na 60 odsto u roku od pet godina, preporučio je Džejms Morsink iz MMF-a. On je predvideo da će u 2011. godini doći do privrednog rasta od tri odsto u Mađarskoj, dok će u ovoj godini pad u toj oblasti biti 0,2 odsto.