Pariz: Sarkozi–Rojal

Izgleda da francuske glasače još nije uhvatila izborna groznica uoči predstojećih predsedničkih izbora, predviđenih za proleće ove godine. U trci za predsedničko mesto takmičiće se Nikolas Sarkozi (na slici), kandidat Unije narodnog pokreta, i Segolen Rojal, kandidatkinja Socijalističke stranke. Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko 61 odsto birača pokazuje interesovanje za izbore, a samo 34 odsto, od 61 odsto građana, kaže da će biti zadovoljni ukoliko se u drugom krugu izbora nađu Sarkozi i Rojal. Ovaj par kandidata smatra se najverovatnijim takmacima za predsedničko mesto, a prema anketi levo orijentisanih dnevnih novina "Liberasion" oko 20 odsto građana više bi volelo da se u poslednjem krugu nađu neka druga dvojica. Analitičar Fransoa Miget Marti kaže da Francuzi očekuju drugačiji scenario za predstojeće predsedničke izbore. Sarkozi (51), ministar unutrašnjih poslova, imenovan je kandidat Unije narodnog pokreta, dok je Segolen Rojal (53), bivša ministarka porodice i ekologije, kandidatkinja socijalista.

Bagdad: Egzekucija

Serija pogubljenja nastavljena je u Iraku izvršenjem smrtne presude nad Barzanom Ibrahimom al Tikritijem, polubratom Sadama Huseina i nekadašnjim šefom državne bezbednosti i Avadom Hamerom al Banderom, bivšim sudijom. Nakon vešanja, telo Sadamovog polubrata je obezglavljeno, a video-traka sa događajem prikazana novinarima. Prema rečima portparola vlade, odsecanje glave je "božji čin", a ne akt brutalnosti ili lošeg postupanja sa osuđenima. "Njihova prava nisu bila povređena", kaže portparol. Analitičari smatraju da će ovakav krvavi epilog suđenja bivšem diktatoru i njegovim saradnicima još više produbiti jaz između šiita i sunita u Iraku. Novinarima je prikazan video-snimak na kom se vide dvojica osuđenika u narandžastoj odeždi – jednom nedostaje glava dok mu telo sklupčano leži na podu okrenuto na stomak, dok se telo drugog mlatara na užetu. Iračka vlada je saopštila da ovaj video-snimak neće pustiti u javnost. Sin pokojnog Barzana, Azam Salih Abdulah, kaže da je odsecanje glave zapravo čin osvete šiitskih lidera, koje opozicija naziva "safavidima": "Seča glave je čin osvete safavida", objašnjava Azam iz Jemena, gde je prebegao. "Oni su došli u Irak samo da bi se osvetili", dodaje Azam. Tako razmišljaju i mnogi drugi Iračani koji smatraju da su prava osuđenika na smrt bila povređena i da je posredi ništa drugo do osveta. "Svi znaju da suđenje nije bilo fer. Egzekutori su od Sadama i njegovih saradnika napravili mučenike", kaže jedan Iračanin. Barzan je bio jedan od trojice Sadamove polubraće (Sabavi i Vatban su ostala dvojica) sa kojima je pokojni irački lider bio veoma blizak nakon očeve smrti. Barzan je bio šef Mukhabarat tajne policije od 1979. do 1983, optužen za ubistvo 148 šiita u selu Didžail, posle neuspešnog atentata na Sadama 1982. godine.

London: Rasista

Broj žalbi zbog rasizma koje pristižu kompaniji Ofkom, producentu "Velikog brata" u Britaniji, popeo se preko noći sa 200 na 2000. U Ofkomu su potvrdili da je enormno povećan broj pritužbi zbog rasističkih ispada, a da se gledaoci žale koristeći sve moguće elektronske i klasične kanale, od telefoniranja do reagovanja na sajtu i elektronskom poštom. Kanal 4, koji emituje popularni šou, saopštava da neće tolerisati bilo kakvo maltretiranje po rasističkoj osnovi. Šta se desilo? Džek Tvid, učesnik šou-programa, nazvao je ukućanku Šilpu Šetija, poreklom iz Pakistana, imenom koje ima rasistički prizvuk. Ali, producenti Kanala 4 tvrde da Tvid nije nazvao Šilpu "Pakijem", kako navode blogeri i indijski mediji, već da je upotrebio neku drugu reč. Šta je ovaj tačno rekao, gledaoci su mogli samo da pretpostave budući da je problematična reč bila pokrivena jednim kratkim "beep" zvukom, što je još više raspalilo priče o rasizmu u kući Velikog brata. Iz Kanala 4 poručuju da su priče bez osnova, pošto se navodno "uvređena" Šetija nije uopšte žalila. Ali, ne vredi – gledaoci su ubeđeni da je Šilpa ugrožena po rasnoj osnovi i da su ostali ukućani rasistički raspoloženi prema njoj.

Kuvajt, Teheran: Nazanin i princ

Sa smrtnom kaznom suočavaju se još dve osobe: jedan princ i jedna tinejdžerka. U Kuvajtu je sud osudio na smrt člana kraljevske porodice, šeika Talala Nasera al Sabaka zbog trgovine drogom, pranja novca i posedovanja oružja. U presudi se navodi da je kriv zbog "ugrožavanja društva… posebno mladih ljudi koji su od njenga kupovali hašiš i kokain." U presudi se navodi i da je "šeik Talal svojevoljno koračao stazom zla" i da "ne zaslužuje nikakvu milost". Kuvajćani su zadovoljni presudom koju smatraju potvrdom jednakosti u pravosudnom sistemu, a njihova zemlja smatra se najdemokratskijom u Persijskom zalivu. U Iranu je devojčica za dlaku izbegla smrt. Nazanin Fatehi je imala 17 godina kada su nju i dve godine mlađu rođaku napala trojica muškaraca u parku u gradu Karadžu, nedaleko od Teherana. Jednog je ubola nožemu u ruku, drugog u grudi, usled čega je preminuo; treći je pobegao nepovređen. Devojka je uhapšena i posle suđenja osuđena na smrtnu kaznu zbog ubistva potencijalnog silovatelja. Na ponovnom suđenju suspendovana je smrtna kazna izrečena pre godinu dana, a ona proglašena krivom za ubistvo iz nehata. Možda bi nesretna Nazanin do sada bila pogubljena da se za njen slučaj nije zainteresovala imenjakinja iz Kanade. Naime, Nazanin Afšin Džam, bivša mis Kanade, rodom iz Irana, prikupila je više od 300.000 potpisa na peticiji za ponovno suđenje Nazanin Fatehi, obratila se ajatolahu Mahmudu Šahrudiju, šefu iranskog verskog pravosuđa, i slučaj je ponovo otovoren. Na izlazu iz sudnice, uplakana i zbunjena Nazanin kaže da je "samo želela da spasi sebe i svoju rođaku" i da nije želela da ubije tog mladića. "Nisam znala šta da radim, niko nije pritrčao da nam pomogne", rekla je. Tužilac i porodica ubijenog traže smrtnu kaznu na osnovu "kizasa", kategorije u islamu na osnovu koje se optuženom izriče kazna istovetna zlodelu.