Južna Osetija: Referendum, samostalnost i – u Rusiju

U trenutku dok je ovaj tekst u štampi, procenjuje se da je oko 98-99 odsto birača u Južnoj Osetiji glasalo za nezavisnost. Dok lokalni stanovnici Južne Osetije slave pobedu noseći zastavu ove zemlje, zvaničnici u Gruziji smatraju da je rezultat referenduma nevažan. "Svima treba da bude jasno, jednom za svagda, da na bilo kom referendumu ne postoji rezultat koji bi naterao Gruzijce da se odreknu onoga što pripada gruzijskom narodu po volji Božjoj", poruka je koja dolazi iz Tbilisija a prenosi je Georgij Tsagarešvili, lider parlamentarnog Industrijskog bloka.

Gruzijski ministar spoljnih poslova Gela Bezhuašvili rekao je da će njegova zemlja rešavati probleme na miran način, dodajući da je Tbilisi "učinio sve što je mogao da spreči da referendum isprovocira tenziju u regionu". Finska je u funkciji predsedavajućeg Evropske unije izašla sa saopštenjem da je glasanje "u neskladu sa gruzijskim suverenitetom i integritetom u okviru međunarodno priznatih granica". Međutim, planovi ove majušne regije na Kavkazu, odnosno njenih zvaničnika, drugačiji su – najpre otcepljenje, međunarodno priznanje državnosti, a potom eventualno prisajedinjenje Rusiji. "Integracija sa Rusijom je prioritet politike Južne Osetije", rekao je Edvard Kokojti, nezvanični predsednik Južne Osetije. Naime, paralelno sa referendumom održavali su se i predsednički izbori na kojima je Kokojti pobedio.

Sergej Artunov, antropolog i istraživač Ruske akademije nauka, sumnjičav je u vezi s rezultatima referenduma: "Svaki izbori na kojima je rezultat 98 odsto zapravo su farsa…"

Jerusalim: Vanstranački premijer Šabir

Rivalske palestinske frakcije postigle su dogovor o imenovanju Mohameda Šabira, naučnika koji je zvanje stekao u SAD, za premijera ove zemlje. Ono čemu se obe strane – vladajući Hamas i stranka Fatah – nadaju jeste da će novi premijer ubediti vlade zapadnih zemalja da obnove pomoć Palestini. Muhamed Šabir, donedavna vanstranačka ličnost, označen je kao novi lider koalicionih pregovora između vladajućeg Hamasa i stranke Fatah, od koga se očekuje neka vrsta internog i spoljnopolitičkog posredovanja. Šabir (60) doktorirao je mikrobiologiju na Univerzitetu Vest Virdžinija, smatra se da je islamista blizak Hamasu, ali sa dobrim vezama u drugim strankama koje je izgradio tokom svoje 15-godišnje karijere na Islamskom univerzitetu u Gazi. Do sada je retko govorio o Izraelu u javnosti, tako da njegov stav o izaelsko-palestinskom sukobu nije poznat. Zvaničnici Hamasa i Fataha naglašavaju da Šabirova nominacija još nije zvanična, odnosno da zavisi od daljih pregovora o sastavu kabineta, od spremnosti Zapada da prihvati novu vladu i dogovora o razmeni zarobljenika između Hamasa i Izraela. Predsednik Palestine Mahmud Abas (lider stranke Fatah) i odlazeći premijer Ismail Hanijeh (visoki zvaničnik Hamasa) složni su da se oformi jedinstvena vlada sastavljena od tehnokrata i stručnjaka bez obzira na stranačku pripadnost.

Vašington: Da Vinčijev kod autentičan

Kad je Luis Perdu optužio Dena Brauna, autora Da Vinčijevog koda, da je to delo plagijat nastao na osnovu jednog od njegovih romana, svakom ko je pročitao knjigu bilo je jasno da je ta tvrdnja teško dokaziva. Naime, Luis Perdu obratio se Vrhovnom sudu SAD kako bi dobio odštetu od 150 miliona dolara, nadajući se da će sudije shvatiti da je Den Braun ukrao njegove ideje. Međutim, sudsko veće Vrhovnog suda je bez komentara odbilo da ponovo razmotri sudsku odluku njujorškog Apelacionog suda u kojoj se navodi da dela Dena Brauna i Luisa Perdua suštinski nisu slična, kao i da Den Braun svojim delom ne ugrožava autorsko pravo drugog autora. Sličnu presudu pre toga doneo je i savezni sud, tako da je presuda Vrhovnog suda treća u nizu oslobađajućih presuda za Dena Brauna.

Bejrut: Škola za otporaše

Učiteljica Zenaib Asfur stoji ispred mališana u jednoj učionici u južnom predgrađu Bejruta, pretežno naseljenom šiitskim stanovništvom. Tema predavanja je herojski otpor, a čas počinje pitanjem: "Ko ste vi, heroji?", na šta deca horski odgovaraju: "Ljudi otpora!" Početak ove školske godine protekao je u znaku tuge i sećanja na 1200 žrtava (trećina nastradalih bila su deca) tokom 34-dnevnog izraelskog napada. Školski program u ovim privatnim Hezbolahovim školama u Bejrutu i južnom Libanu ove godine postao je znatno militantniji. Učiteljica Asfur predaje o Kuranu, islamu i "otporu": "Podučavanje je deo muslimanskog programa Al Haja Um za decu od četiri-pet godina. Predajem svakog ponedeljka po 20 minuta, a onda njihove učiteljice svakog dana nastavljaju sa predavanjima. Cilj je da deca steknu znanje iz islama bazirano na Kuranu." Na tabli u drugoj učionici, gde čas drži učiteljica Ramiza, ispisane su reči "ubistva", "otpor", "zla izraelskog rasizma i terorizma". Prema rečima Hajtama Amhaza, direktora jedne takve škole, učenje islama "odobrili su svi roditelji, čak i oni koji ne žive po pravilima islama". Drugi direktor smatra da je to "garant zaštite društva", i navodi mnoge faktore koji bi mogli da ga poremete: internet, satelitska televizija sa Zapada, kampanja sa ciljem da se uništi islam tako što se muslimani predstavljaju kao teroristi.