Tel Aviv: Bludni predsednik

Izraelska policija preporučila je u ponedeljak državnom tužilaštvu da podigne optužnicu protiv Moše Kacava, predsednika Izraela. Kacav je osumnjičen za silovanje i seksualno uznemiravanje više žena. Istraga protiv 60-godišnjeg predsednika Kacava počela je pre nekoliko meseci, posle optužbi da je silovao svoju bivšu saradnicu uz pretnju otkazom. Policija je više puta ispitivala Kacava u rezidenciji i zaplenila njegova lična dokumenta. Sumnja se da je predsednik ometao istražni postupak o svom slučaju, a prema navodima izraelskih medija, protiv predsednika je čak deset žena podnelo prijave. Pet prijava je odbačeno jer su zastarele. Ove vesti izazvale su u izraelskoj javnosti pravu lavinu negodovanja. Kacav je izjavio da je nevin i da je "žrtva javnog linča". Zbog medijske bure, Kacav se u utorak nije pojavio na početku jesenjeg zasedanja Kneseta, čime je narušio uobičajenu parlamentarnu praksu. Predsednička funkcija u Izraelu ima ceremonijalni karakter, ali Kacava ipak štiti politički imunitet. No, većina smatra da bi u slučaju da bude optužen parlament zatražio opoziv predsednika. Javnost u Izraelu je inače nezadovoljna ponašanjem vladajućih struktura posle neslavnog okončanja vojne kampanje u Libanu. U međuvremenu, u ponedeljak su optužena još dva izaelska političara – bivši ministar ekologije Cahi Hanegbi za finansijske malverzacije, a bivši ministar pravde Haim Ramon osumnjičen je za seksualno zlostavljanje, kao i predsednik države.

London: Dan istorije

Oko sto hiljada ljudi u Velikoj Britaniji u utorak se odazvalo pozivu Britanske biblioteke da preko interneta odgovori na pitanje – šta radite 17. oktobra 2006. godine? Britanska biblioteka je na svom internet portalu pozvala sve škole u zemlji i inostranstvu, slavne Britance i sve obične ljude da 17. oktobra napišu svoj blog i podele ga s budućim generacijama, sa željom da se tako napravi sveobuhvatna istorijska beleška o svakodnevici jedne nacije. Projekat pod nazivom "Jedan dan u istoriji" biblioteka je pokrenula u okviru istorijskog istraživanja koje se sprovodi u saradnji sa Univerzitetom u Saseksu. Cilj akcije je bio da što više stanovnika ove zemlje napiše svoj blog o tome šta je radilo u toku jednog dana. Svi zapisi koji su načinjeni 17. oktobra biće sačuvani i dokumentovati kao nacionalna beleška za buduće generacije. Na adresi http://www.bl.uk/massblog1.html nalazi se masovni blog preko koga su ljudi napravili belešku o svom životu. "Želimo da snimimo običan život građana", piše u saopštenju na sajtu biblioteke. "Svako ko je učestvovao u ovom projektu treba da se oseća kao da je doprineo nečim trajnim i vrednim za građu koju će istoričari i istraživači proučavati u vekovima koji dolaze."

Rim: Sudar

Velika železnička nesreća potresla je Italiju u utorak. U sudaru dva voza podzemne železnice u Rimu poginula je jedna 30-godišnja žena, a više od 60 osoba je teško povređeno. Usred jutarnje gužve, oko pola deset, jedan voz je pristao na metro stanicu, ali je tada naišla druga kompozicija i snažno ga udarila otpozadi. Sudar se desio na stanici Pjaca Vitorio Emanuele II u Rimu koja se nalazi nedaleko od Vatikana i čuvenih Španskih stepenica. Prema saopštenju policije, uzrok sudara je kvar na sistemu signalizacije. Drugi voz koji je ulazio u stanicu Pjaca Vitorio nastavio je da ide svojom trasom jer je imao zeleno svetlo. Pripadnici vatrogasne službe uspeli su da oslobode i izvuku oko 250 ljudi koji su bili zatvoreni u olupini voza. Prema prvim podacima, u nesreći je stradao i mašinovođa drugog voza, ali se kasnije ispostavilo da to nije tačno. Ovo je šesta veća nesreća na evropskim železnicama tokom 2006. godine. U severoistočnoj Francuskoj poginulo je pet osoba u sudaru vozova 11. oktobra, a u septembru se u Nemačkoj dogodila železnička nesreća u kojoj su stradale 23 osobe. U Španiji su se tokom leta desile dve velike železničke nesreće – šest osoba je poginulo u avgustu, a u junu su nastradale 44 osobe u metrou u Valensiji. Najveća evropska železnička nesreća ove godine desila se u Crnoj Gori u januaru, kada su stradale 44 osobe.

London: Vremeplov

Ljudska vrsta će se podeliti na dve podvrste. To je zaključak istraživanja koje je prošle nedelje objavio teoretičar evolucije Oliver Kuri iz Londona i koje je izazvalo velike polemike u Velikoj Britaniji. Kurijeva teorija se bazira na zaključku da ljudi postaju sve izbirljiviji u pogledu svojih seksualnih partnera, tako da će se relativno brzo podeliti na dve grupe – genetski višu i genetski nižu rasu. Selekcijom u okviru svoje grupe, te dve rase će se u narednih 10.000 godina sasvim razdvojiti. Prema Kurijevoj čudnoj teoriji, pripadnici više rase biće visoki, mršavi, zdravi, privlačni, inteligentni i kreativni, dok će nižu rasu činiti ružne, debele kreature. Evoluciono uspešnija vrsta će dostići prosečnu visinu od 180 do 210 centimetara, imaće tanku, glatku kožu i krupne oči, a njihova prosečna dužina života biće oko 120 godina. Sadašnje rasne razlike u boji kože će se izgubiti tokom narednih milenijuma, a svi ljudi će imati sličnu smeđu boju kože. "Ljudska vrsta bi mogla da plati i danak zavisnosti od tehnologije", smatra Kuri, uveren da su naprave koje olakšavaju svakodnevicu umanjile ljudsku sposobnost prilagođavanja, nalik na promene koje su doživele domaće životinje tokom domestikacije. Britanski evolucionista tvrdi da će čovečanstvo svoj vrh dostići oko 3000. godine, nakon čega će početi da propada. Ovu nimalo altruističku evolucionu hipotezu mediji u Velikoj Britaniji su uporedili sa podelom ljudi na graciozne i robusne koja se pojavljuje u romanu Vremeplov Herberta Dž. Velsa, napisanom 1895. godine. No, izgleda da Kurijeva podela na evoluciono uspešne vilovnjake i ružne gobline nije daleko od još jednog klasika engleske literature – romana Doktor Džekil i mister Hajd, Džodža Stivensona.