Meridijani
Varšava: Pobeda desnice
Koalicija partija desnog centra odnela je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima u Poljskoj koji su održani u nedelju. Umesto do sada vladajuće leve koalicije, koju su predvodile Demokratski savez levice i Unija rada, Poljsku će u naredne četiri godine predvoditi koalicija partija Pravo i Pravda (PiS) Jaroslava Kačinskog i Građanska platforma (OP) Donalda Taska. Obe stranke proizašle su iz pokreta Solidarnost. Prema koalicionom sporazumu, novi premijer biće lider one stranke iz koalicije koja dobije više glasova na izborima. Tako se očekuje da premijer nove koalicione vlade postane Jaroslav Kačinski, pošto je koalicija Pravo i Pravda osvojila 27, a Građanska platforma 24 odsto glasova.
Na trećem mestu nalazi se Sebeobrana, sa 12 odsto glasova, dok je do sada vladajući Savez demokratske levice (SLD) završio tek na četvrtom mestu sa 11 odsto dobijenih glasova. U parlament su još ušle i Liga poljskih porodica i Poljska narodna stranka. Na izbore je izašlo samo 38-39 procenata od ukupno 30 miliona birača u Poljskoj, što je najniži odziv u istoriji zemlje. Prema procenama analitičara, nova vlada može imati problema sa programom, pošto se PiS zalaže za veću socijalnu ulogu države i ograničenje privatizacije, dok je OP za dalju liberalizaciju tržišta, ali se smatra da će na kraju ipak naći kompromis.
Nova vlada imaće težak zadatak da povrati poverenje građana u državne institucije, koje je narušeno posle serije korupcionaških afera kojima su bili izloženi visoki funkcioneri levice. Iako je prethodna vlada sa premijerom Marekom Belkom uspela da uvede Poljsku u Evropsku uniju i da je načini jednom od najprivlačnijih destinacija za strane investicije, čini se da je kod birača prevagnulo zalaganje desnice za borbu protiv korupcije. Time se objašnjava visok poraz nekadašnje vladajuće koalicije. Inače, parlamentarni izbori su samo prvi deo predizborne trke, jer Poljsku za dve nedelje očekuju i predsednički izbori. Jedan od glavnih kandidata za naslednika Aleksandra Kvašnjevskog (koji više nema prava da se kandiduje) jeste Leh Kačinski, gradonačelnik Varšave i brat blizanac Jaroslava Kačinskog.
Tel Aviv: Novi talas nasilja
Izraelske vlasti uhapsile su u nedelju i ponedeljak na Zapadnoj obali oko 300 pripadnika Hamasa i Islamskog džihada. Među uhapšenima se nalaze i neki od lidera ovih organizacija. Hapšenja su usledila posle akcije izraelske vojske u Gazi tokom vikenda i u ponedeljak, kao odgovor na seriju raketnih napada na ciljeve u Izraelu sa teritorije Gaze. Palestinski napadi naveli su izraelsku vladu da ponovo počne da sprovodi politiku eliminacije palestinskih terorista, kao odgovor na porast nasilja u Gazi. Izraelski vojni helikopteri bombardovali su moguće lokacije sa kojih su ispaljene rakete u gradovima Gaza i Kaj Junis, kao i u izbegličkom logoru Džabalija. U napadima su poginula dvojica pripadnika Hamasa, dok je povređeno više od dvadeset ljudi. To je najveća akcija izraelske vojske, otkako je 13. septembra okončano povlačenje iz Gaze. Zbog akcija Hamasa i Islamskog džihada Izrael je otkazao sastanak između izraelskog premijera Arijela Šarona i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, koji je trebalo da se održi 2. oktobra u Jerusalimu. Na sastanku je trebalo da Abas i Šaron dogovore dalje korake ka mirnom rešenju sukoba, posle povlačenja Izraela sa okupiranih teritorija.
Bern: Tržište rada
Na referendumu koji je održan u nedelju u Švajcarskoj, građani su se izjasnili da se državljanima iz novih deset članica Evropske unije dozvoli zapošljavanje u Švajcarskoj. Predlog švajcarske vlade i biznismena podržalo je više glasača nego što se očekivalo, tako da je 56 odsto glasalo za, a 44 protiv. Prema predlogu, građani osam istočnoevropskih država, kao i građani Kipra i Malte, moći će slobodno da putuju i rade u Švajcarskoj. Ista prava imaće i Švajcarci u novim članicama EU-a. Inicijativa da se radnicima novih članica EU-a dozvoli zapošljavanje u Švajcarskoj deo je sporazuma koje je Švajcarska sklopila sa EU-om 2000, kojima su to isto pravo dobili građani 15 država koje su tada činile EU. Tada je odlučeno da se pravo zapošljavanja u Švajcarskoj automatski proširuje na nove članice EU-a, ali su protivnici sporazuma uspeli da sakupe dovoljno glasova da prisile vladu da se o svakoj narednoj takvoj odluci odlučuje na referendumu. Njihov osnovni argument bio je da se mnogi Švajcarci boje da će izgubiti posao u konkurenciji sa jeftinijom radnom snagom iz Istočne Evrope. Iako Švajcarska nije članica EU-a, EU je njen najveći trgovački partner, tako da švajcarska vlada traži jače veze sa Unijom. U junu su Švajcarci, takođe na referendumu, odlučili da uđu u evropsku "zonu bez pasoša".
Vašington: Otpis dugova
Na godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koja je održana za vikend u Vašingtonu, čelnici MMF-a podržali su inicijativu Grupe osam (G8, sedam najrazvijenijih zemalja i Rusija) o potpunom otpisu dugova najsiromašnijim zemljama sveta. G8 je na sastanku u Škotskoj u julu ove godine usvojio predlog da se najsiromašnijim državama (ukupno njih 18) otpiše 100 odsto dugova u iznosu od ukupno 55 milijardi dolara, ali je bilo potrebno da tu odluku potvrde i najveće svetske kreditorske institucije. Iako se činilo da je u Škotskoj već postignut dogovor, neke bogate zemlje, poput Holandije i Belgije, koje ne pripadaju G8, bile su protiv plana, iz straha da će MMF-u morati da isplate neke nadoknade, ali je sporazum na kraju ipak postignut. Dugovi koje je MMF otpisao predstavljaju 70 odsto ukupnog duga koji bi trebalo da bude otpisan, dok se razgovori o potraživanjima Svetske banke kao i Afričke banke za razvoj nastavljaju.