Pariz: Urušavanje De Gola

Najmanje šest osoba poginulo je u prošlu nedelju ujutro, kada se na aerodromu "Šarl de Gol" u Parizu srušio deo krova čekaonice za odlaske. Prema aerodromskim izvorima, među poginulima su i tri policajca. Troje ljudi je ranjeno. Terminal 2E je evakuisan i oko 200 vatrogasaca izašlo je na mesto nesreće u potrazi za preživelima. Terminal 2E, čija je izgradnja koštala 750 miliona evra, otvoren je 25. juna prošle godine sa nedelju dana zakašnjenja, jer komisija za bezbednost nije dala odobrenje za njegovo otvaranje 17. juna iste godine. Sindikat Se-Že-Te (CGT) tada je optužio preduzeće Aerodrom Pariza (ADP) i kompaniju Er Frans da su požurivali otvaranje tog terminala. Glavni korisnik terminala je Er Frans preko Skajtima, komercijalnog udruženja šest avio-kompanija. Prema rečima jednog očevica, "na terminalu više nema nikoga". "Svi su napustili taj deo aerodroma, čak i vatrogasci. Tehničari treba da utvrde li će se terminal uskoro ponovo otvoriti", rekao je isti očevidac.

Bangladeš: Odmazda slonova

Ljutiti divlji slonovi uništili su prošlog vikenda kolibe i rasterali stanovništvo jednog sela na jugoistoku Bangladeša, u znak odmazde zbog lovokradica koje su nekoliko dana pre toga ubile mladunče iz njihovog krda. Lovokradice su u okrugu Kok’s Bazar, 300 kilometara jugoistočno od Dake, ubile slonče i odsekle mu kljove, ispričao je lovočuvar Šjamol Mitra. Krdo koje je brojalo više od 20 životinja krenulo je posle ubistva mladunčeta u osvetu: slonovi su čupali drveće, uništili skoro 20 koliba i primorali više od 1000 seljaka da u bekstvu potraže spas. Neki od slonova čuvali su stražu pored ubijenog mladunčeta, i rasterivali svakog ko je pokušao da se približi, dok su drugi tužno trubili, dodao je Mitra. Policija je tek nakon nemira krenula u potragu za lovokradicama. Ubijanje slonova i prodaja slonovače zabranjeni su u Bangladešu. Lovokradice mogu biti osuđene i do pet godina zatvora, ali oni i dalje haraju džunglom, jer samo za jednu kljovu tešku 30 kilograma mogu dobiti i do 1000 dolara na crnom tržištu.

Džakarta: Titov sin ambasador

Sin nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, Aleksandar Miša Broz, imenovan je prošlog ponedeljka za ambasadora Republike Hrvatske u Indoneziji. Aleksandar Broz, bivši potpredsednik hrvatske naftne kompanije, doputovao je tokom vikenda u Džakartu, gde će kasnije tokom godine stupiti na dužnost. Tito i prvi predsednik Indonezije Sukarno osnovali su kasnih pedesetih godina prošlog veka, u jeku hladnog rata, Pokret nesvrstanih, koji je ubrzo privukao i druge nezavisne države i zauzeo srednji kurs između NATO i Varšavskog pakta. "Nisam siguran kakvu ulogu nesvrstani imaju sada, ali sigurno neće škoditi vezama Indonezije i Hrvatske", rekao je Broz prilikom stupanja na ambasadorsku funkciju. Sukarno, čija je ćerka Megavati Sukarnoputri sadašnji šef Indonezije, umro je u kućnom pritvoru u Džakarti 1970. godine posle vojnog puča. Indonezija je, međutim, ostala aktivan član pokreta pod vladavinom Suharta, koji je 1998. godine smenjen. Iako mnogi analitičari posle raspada sovjetskog bloka sumnjaju u značaj pokreta nesvrstanih koji čini 116 zemalja – članica, grupa je ostala i dalje politički aktivna i u februaru 2003. godine održala je konferenciju u Maleziji.

Berlin: Novi predsednik

Predsednik nemačke države, za kojeg je u prošlu nedelju izabran donedavni šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Horst Keler, najavio je da će se angažovati u sprovođenju privrednih reformi i temeljne obnove Nemačke. Keler je u kratkom govoru najavio da želi da "svojim radom uveri i one koji za njega nisu glasali", kao i da "želi da bude predsednik svih Nemaca, i svih koji u Nemačkoj žive". "Nemačka mi je mnogo dala. Želeo bih nešto od toga da joj vratim. Ja volim svoju zemlju", rekao je Keler podsećajući da se posle šest godina u inostranstvu vraća u zemlju. Novoizabrani predsednik, koji će dužnost od socijaldemokrate Johanesa Raua preuzeti 1. jula, rekao je da je Nemačkoj potrebna "temeljna obnova", te da zemlja "mora da se suoči sa realnošću" i "bori za svoje mesto u XXI veku". Odgovarajući posredno kritičarima koji u njemu vide samo ekonomistu i bankara, i time osobu neprikladnu za šefa države, Keler je rekao da će raditi na tome da Nemačka postane "zemlja ideja", navodeći da to podrazumeva "radoznalost, kreativnost, hrabrost, želju za novim". Keler je pred delegatima savezne skupštine ukazao da se industrijske zemlje, kao i Nemačka, moraju otvoriti prema zemljama u razvoju. Navodeći da se "globalizacija mora politički oblikovati", novoizabrani predsednik je rekao da se "posebno mora raditi na tome da siromašni u svetu od globalizacije imaju koristi". Funkcija predsednika u nemačkoj parlamentarnoj demokratiji ima prevashodno reprezentativnu funkciju. Šefa države bira savezna skupština i to s petogodišnjim mandatom, a moguć je samo jedan ponovni izbor.