Ljubljana: Izbrisani u akciji

Slovenački organi imali su do 16. oktobra rok da "postupe" u skladu s odlukom Ustavnog suda Slovenije i da svim stanovnicima kojima je posle osamostaljenja oduzet status (zajedno sa svim dokumentima) vrate njihova prava. I to retroaktivno, od 26. 02.1992. godine, kada je pritiskom na dugme nekoliko desetina hiljada ljudi (između 28.000 i 130.000) pretvoreno u senke. Ministri iz vlade Toneta Ropa obećavali su da će poštovati šestomesečni rok, ali se sada ispostavilo da ne postoji sankcija za nepoštovanje odluke Ustavnog suda, što je odlično došlo slovenačkoj policiji i administraciji, koji su se jednostavno oglušili o volju najvišeg pravnog autoriteta u zemlji. Cela stvar je dodatno razvodnjena ubacivanjem u igru nekakvog "tehničkog" zakona koji bi "izbrisanima" trebalo da vrati status retroaktivno, dok rasprava i regulativa o saniranju posledica izgubljene službe, stanarskih prava, penzija, zdravstvenog osiguranja i ostale štete – za koju je odgovorna država – još nije ni počela.

Čak i da se jednog dana zaista usvoji takav zakon, pravni zastupnik "izbrisanih", nekadašnji sudija Ustavnog suda Matevž Krivic, smatra da je već sada izvesno da bi takav zakon bio "ponovo protivustavan", te da "trenutno nije jasno hoće li biti protivustavno samo deset ili 90 odsto sadržaja". Otuda nije čudo da je društvo "izbrisanih" u znak protesta zbog takvog ponašanja političke vrhuške uz pomoć alternativaca i studenata organizovalo nekoliko sjajnih akcija. Tokom poslednje, održane 9. oktobra, aktivisti "izbrisanih" okupili su se u belim kombinezonima i legli na najprometniju ulicu usred Ljubljane, tik pred ulaz u parlament; uspeli su da zaustave saobraćaj, sprejom u boji su ocrtali siluete nepomičnih tela, tako da je na trotoaru ostalo ispisano IZBRIS, kao opomena poslanicima. Oni koji nisu polegali na ulicu, držali su transparente: "Ne postojimo – vozi dalje", a nekoliko koraka dalje: "Postojimo – vozi dalje". Akcija je imala odjeka u medijima, ali ne i usvajanje preko potrebnog zakona.

Atina: Oslobađanje

Sudija Atinskog suda oslobodio je nekadašnjeg ruskog tajkuna Vladimira Gusinskog, koji je u avgustu uhapšen na atinskom aerodromu po poternici koju je za njim raspisala ruska policija. Sudija je saopštio da se odbija zahtev ruskih vlasti za ekstradiciju Vladimira Gusinskog i da je on ponovo slobodan čovek koji sa svojim izraelskim pasošem može da putuje gde god želi. Gusinskog rusko tužilaštvo traži zbog sumnje da je utajio više od 200.000 evra na ime poreza. Ovaj ruski bogataš koji se "proslavio" u vreme vladavine Borisa Jeljcina pripadao je grupi tzv. oligarha, odnosno ljudi koji su se u periodu tranzicije basnoslovno obogatili. Sredinom devedesetih postao je poznat i kao medijski magnat koji je posedovao najuticajniju tv-stanicu NTV, koja je po dolasku na vlast Vladimira Putina bila zatvorena. Godine 2000. Gusinski napušta Rusiju, optužujući novog predsednika da ga proganja zbog njegovih političkih stavova. Ova priča je aktuelizovana ove godine uoči dolazećih izbora u najvećoj državi na svetu.

La Paz: Nemiri

Agencije prenose da je do sada nastradalo više od 16 ljudi u demonstracijama koje ovih dana potresaju Boliviju. Prošle godine izabrani predsednik Gonzalo Sančez de Lozada našao se prvi put pred velikim izazovom zbog teške ekonomske situacije u zemlji i najave da će ova južnoamerička zemlja obustaviti izvoz gasa. U poslednjem obraćanju naciji De Lozada je naglasio da neće odustati od svoje politike ni ustuknuti pred demonstrantima. On je poručio vođama opozicije da je spreman da s njima razgovara, ali da ne želi da se povuče sa položaja predsednika Bolivije. S druge strane, vođe demonstranata Evo Morales i Felipe Kispe saopštili su da nema nikakvog razgovora sa De Lozadom jer on mora da ode sa mesta prvog čoveka zemlje. Sadašnja bolivijska administracija ocenjuje da su protesti organizovani iz inostranstva kao pokušaj da se zemlja destabilizuje i da se sa vlasti ukloni demokratski izabrani predsednik. Za to vreme na ulicama La Paza i u drugim delovima Bolivije pobunjeni narod se neprestano sukobljava sa "snagama reda" blokirajući pri tom sve važne saobraćajnice u državi.

Hag: Skandal

Ovih dana je jedna ljubavna priča uzbudila holandsku javnost. Princ Johan Friso, mlađi sin holandske kraljice Beatris, odlučio je da se oženi devojkom burne prošlosti, Mejbl Vise Smit, za koju je ustanovljeno da je u osamdesetim godinama prošlog veka bila ljubavnica mafijaša Klasa Braunzme. Posle napisa u novinama o prošlosti potencijalne princeze sprovedena je parlamentarna istraga u kojoj je utvrđeno da je Mejbl lagala o nekim detaljima iz svog života. Utvrđeno je da se godinu i po dana viđala sa pomenutim narko-bosom koji je 1991. godine ubijen u Amsterdamu. Prema zakonima Holandije, ukoliko parlament i vlada ne odobre ženidbu, što se u ovom slučaju dogodilo, princ gubi pravo da postane naslednik krune. Odlukom da se venča sa Mejbl Johan, Friso je izgubio svoje mesto u kraljevskoj porodici, ali je za njega očigledno ljubav prema Smitovoj bila važnija od porodičnih, odnosno državnih interesa. Sada je sve ostalo na starijem sinu kraljice Beatris, Vilijemu Aleksandru, koji sa princezom Maksimom očekuje prinovu u januaru.