Havana: Uragan

Uragan Ajk najpre je opustošio Haiti, a potom Kubu. Istočne oblasti Kube zasute u obilnim kišama i ogromnim talasima, kao i vetrom koji je duvao brzinom od oko 160 km/h, noseći krovove kuća i čupajući stabla. Kubanske vlasti evakuisale su nekoliko stotina hiljada ljudi iz ugroženih područja, ali ni to nije bilo dovoljno da se spreče žrtve. Ukoliko nevreme dođe do Havane koja ima oko dva miliona stanovnika, broj poginulih bi mogao da bude daleko veći. Na Haitiju je Ajk usmrtio 61 osobu.

Ajk je drugi uragan koji je pogodio Kubu u poslednjih nedelju dana. Uragan Gustav, koji je duvao pre njega oštetio je oko 100.000 kuća. "Nikada ranije dva uragana nisu pustošila Kubom u tako kratkom razmaku", izjavio je Hoze Rubeira, šef kubanske meteorološke agencije.

Jerusalim: Optužnica

Protiv izraelskog premijera Ehuda Olmerta mogla bi uskoro biti podignuta optužnica za korupciju. U okviru istrage koja se poslednjih nekoliko meseci vodi protiv Olmerta, policija je u ponedeljak potvrdila da ima dokaze da je on u nekoliko navrata od američkog biznismena Morisa Talanskog primio mito koje se meri desetinama hiljada dolara. Izraelski mediji navode da postoji više krivičnih dela za koje bi Olmert mogao da ide na sud, i da ona osim korupcije uključuju i prevaru, pranje novca i narušavanje poverenja u javne institucije. Olmert se tereti da je ova dela počinio dok je bio gradonačelnik Jerusalima i ministar trgovine i industrije, pre nego što je 2006. godine postao premijer. On je do sada uporno negirao krivicu.

Olmert je, pod pritiskom optužbi, krajem jula najavio da će se povući sa mesta premijera, i da se neće kandidovati za predsednika Kadime, jedne od vladajućih stranaka u Izraelu. Partijski izbori zakazani su za 17. septembar. Novi lider Kadime mogao bi da nasledi Olmerta na mestu premijera, ukoliko uspe da sakupi većinu u Knesetu. Ako ne uspe, Izrael će imati prevremene parlamentarne izbore. Glavni kandidati za Olmertovog naslednika na čelu partije su ministarka inostranih poslova Cipi Livni i ministar trgovine i bivši načelnik generalštaba Šaul Mofaz. Prema anketama, Livni uživa veću popularnost. Ona važi za umerenijeg političara, koji bi verovatno nastavio mirovne pregovore. Šaul Mofaz je zastupnik tvrde linije prema Palestincima. Ukoliko dođe do novih parlamentarnih izbora, velike šanse da ponovo postane premijer imao bi i Bendžamin Netanijahu. Aktuelna vladajuća koalicija suočava se sa unutrašnjim podelama, koje onemogućavaju rad vlade i dovode u pitanje mirovni proces sa Palestincima.

Mbabane: Rođendan

Msvati III, kralj Svazilenda, proslavio je u nedelju četrdeseti rođendan i ujedno i 40 godina od sticanja nezavisnosti od Britanske imperije. Centralna proslava održana je na stadionu u prestonici Mbabaneu, na koju je kralj stigao novim BMW-om, jednim od dvadeset, kupljenim specijalno za tu priliku. Skupu je prisustvovalo i nekoliko afričkih lidera, među kojima i Robert Mugabe. Msvati se, obučen u tradicionalnu narodnu nošnju, obratio svojim pristalicama na stadionu. Da sve bude dostojno kraljevskog rođendana postarali su se paradni orkestri i plesne grupe. Rođendanu je prisustvovalo i trinaest kraljevih žena, od kojih su neke skoro došle sa šoping putovanja u Dubaiju, koje je ogorčilo zemlju. Za vreme trajanja proslave, siromašnima je na ulici deljena hrana.

Msvati Treći važi za apsolutnog monarha sa ekstravagantnim ukusom. Zvanično, budžet za proslavu iznosio je oko 2,5 miliona dolara, ali se pretpostavlja da je kralj potrošio i više novca. I to je mnogo za njegovu siromašnu zemlju, u kojoj vlada glad, i gde mnogi misle da nema razloga za slavlje. Svazilend ima i najvišu stopu obolelih od side, oko 26 procenata odraslih.

Nikozija: Kiparski čvor

Vođe kiparskih Grka i Turaka, Demetris Kristofijas i Mehmet Ali Talat, otpočeli su pregovore o ujedinjenju podeljenog ostrva. Oni su se sastali u zgradi napuštenog aerodroma u tampon-zoni UN-a i, nakon prvog razgovora, obojica su se vidno raspoloženi obratili novinarima najavljujući skoro rešenje kiparskog problema. "Daćemo sve od sebe da postignemo rešenje što je pre moguće. Ne mogu da garantujem, niti Talat može, da će to biti sutra ili nešto kasnije. To je zajednička volja, zajednička želja, i mi ćemo učiniti zajedničke napore", izjavio je Kristofijas. Talat je izjavio da se nada da će dogovor biti postignut do kraja godine. On je izjavio i da ima podršku Turske za pregovore, što postizanje konačnog rešenja čini izvesnijim. Turska politika prema Kipru je jedno od najtežih pitanja u odnosima te zemlje sa EU. I Talat i Kristofijas važe za umerene lidere, koji se zalažu za postizanje konačnog ujedinjenja ostrva.

Kipar je podeljen na grčki i turski deo od 1974, kada je Grčka pokušala da ujedini ostrvo sa maticom. Tome su se suprotstavili kiparski Turci, uz podršku Ankare, koja jedina priznaje turski deo Kipra. Poslednji pokušaj ujedinjenja Kipra propao je 2004, kada je turski deo ostrva na referendumu podržao mirovni plan UN-a, dok ga je grčki odbacio. Posledica toga bila je da je samo grčki deo ušao u EU. Naredna runda pregovora zakazana je za 11 septembar.