Brazilija: Pad rakete

Eksplozija rakete uoči probe za lansiranje u brazilskom svemirskom centru Alakantara prouzrokovala je smrt 21 osobe i ranjavanje još 20 ljudi. Ovo su saopštili predstavnici brazilskog ministarstva odbrane, naglašavajući da su nastradali uglavnom civilni tehničari i da su u eksploziji uništena dva satelita za istraživanje. Ministar odbrane Veigas izjavio je da se eksplozija dogodila jer se jedan od četiri motora zapalio iz zasad nepoznatih razloga. Agencije prenose da je raketa teška 50 tona bila treći prototip vektora za lansiranje satelita čije je lansiranje bilo predviđeno za 25. avgust i koštala je oko 6,5 milona dolara. U februaru ove godine šatl "Kolumbija" eksplodirao je posle uzletanja što je izazvalo smrt sedam astronauta.

Bombaj: Napad

Predstavnik indijske policije u Bombaju S.K. Tonapi saopštio je da je u bomaškim napadima poginulo 46 osoba, a oko 150 ih je povređeno. Indijska televizija je javila da su se u isto vreme dogodile četiri eksplozije, dok su prema policijskim izveštajima bile samo dve. Zvaničnik indijske vlade Lal Krišna Adani izjavio je da je ovaj napad verovatno delo zabranjene studentske islamističke organizacije SIMI, koja deluje u saradnji s gerilskom islamističkom grupom Laškar El Taiba. Policija u Bombaju saopštila je da se jedna eksplozija dogodila u turističkom delu grada, a druga blizu jedne policijske stanice. Rojters javlja da se druga detonacija dogodila u zanatskom centru prepunom ljudi u blizini jednog hindu hrama. Ovo je najveći napad još od 1993. godine, kada je u Bombaju u nizu eksplozija nastradalo oko 260 ljudi. Posle prošlogodišnje pobune u oblasti Gudžerat, gde je stradalo oko 1000 muslimana, indijska javnost je strahovala da će ovakvi napadi uslediti kao jedna vrsta osvete. S druge strane, ovaj događaj će imati i političke konotacije kada se ima u vidu da je došlo do malog otopljavanja u odnosima između Indije i Pakistana. Međutim, iz Pakistana su stigle reči saučešća i osude terorističkog akta: "Osuđujemo sve terorističke akcije", izjavio je pakistanski ministar spoljnih poslova Musud Kan a prenose svetske agencije.

Atina: Hapšenje

Rusko tužilaštvo zatražilo je od grčkih vlasti ekstradiciju Vladimira Gusinskog, poznatog ruskog novobogataša oligarha, koji je matičnu zemlju napustio pre tri godine. Gusinski je prošle nedelje uhapšen u Atini, na aerodromu. Gusinski je u postsovjetskoj Rusiji važio za jednog od najbogatijih ljudi i bio je najveći "medijski mogul" do trenutka kada se sukobio sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Rođen 1952. godine, Gusinski je studirao tehnologiju u Moskvi, a zatim i dramsku umetnost. Kasnije je bio upravnik jednog pozorišta i taksi-vozač u Moskvi. Godine 1989. počinje da se bavi bankarstvom i medijima i ubrzo postaje vlasnik NTV televizije i dnevnog lista "Sevodnja". U devedesetim je kontrolisao najveće medijske kuće u Rusiji, što je podrazumevalo televizijske i radio stanice, dnevne listove, nedeljnike i magazine. Kada je pre tri godine otišao iz Rusije, tvrdio je da je to zbog toga što je njegov NTV izveštavao iz Čečenije na način koji nije odgovarao ruskim vlastima. Raniji pokušaji ruskog tužilaštva da on bude isporučen iz Španije bili su neuspešni jer je španski sud odbio takav zahtev. Tužilaštvo u Moskvi tereti Gusinskog za utaju poreza u iznosu od 250 miliona dolara, a zahtevi za ekstradiciju usledili su posle istrage koja je pokazala da je u problem umešan i drugi ruski oligarh Mihail Kodorkovski, vlasnik velike naftne kompanije Jukos oil grup. Analitičari procenjuju da su ovi potezi znak da je ruska vlada odlučila da umanji snagu ruskih novobogataša i njihov uticaj na političkoj sceni, imajući u vidu da se izbori u Rusiji održavaju krajem ove godine.

Rim: Penzije

Energični italijanski premijer Silvio Berluskoni najavio je u poslednjem itervjuu da bi trebalo za pet godina podići starosnu granicu za odlazak u penziju. Ova ideja nije naišla na dobar prijem kod sindikalaca i opozicije. Poput drugih evropskih zemalja, Italija se suočava s problemom velikog broja penzionera, pa premijer smatra da je neprihvatljivo da se u penziju odlazi sa 57 godina, imajući u vidu činjenicu da se ljudski vek produžio. Italija se, prema zvaničnim podacima, svake godine suočava sa 36 miliona evra deficita u penzionom fondu i nalazi se pod pritiskom MMF-a i Evropske unije da reformiše penzioni sistem koji je godišnje košta 15 odsto BND i prouzrokuje velike budžetske deficite. Još 1994. godine Berluskoni je pokušao da realizuje svoju ideju o reformi penzionog sistema, ali mu to tada nije pošlo za rukom. Sada Berluskoni smatra da bi starosnu granicu trebalo pomerati u dva navrata: do 2010. na 60, a kasnije na 62 godine. Sindikalni predstavnici su najglasnija opozicija vladi i njihov predstavnik izjavljuje da nikada neće pristati na takvo rešenje i da će se žestoko boriti. Ranije ove godine u Francuskoj nije sprovedena slična reforma penzionog sistema zbog velikog otpora sindikata.