Moskva: Spirala nasilja

Usled terorističkog akta dveju žena samoubica u subotu 5. jula u Moskvi na jednom rok koncertu poginulo je trinaestoro posetilaca, a skoro 40 je ranjeno. Rok koncert koji je trebalo da se održi na starom moskovskom aerodrumu Tušino pretvorio se u masakr kada su dve Čečenke aktivirale "smrtonosne opasače" koje su imale na sebi, pa je sukob između pobunjenika u Čečeniji i ruskih vlasti poprimio novu dimenziju. Iz pijeteta prema žrtvama moskovski je gradonačelnik Jurij Luškov proglasio 8. jul za dan žalosti. "Sa teroristima je besmisleno pregovarati i mi ih moramo uništiti", izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je zahtevao od policije i tajnih službi da učine sve što je moguće da spreče dolazak terorista u velike gradove. Na sastanku predsednika Putina sa članovima vlade zaključeno je da je ovaj akt usmeren protiv mirnog rešenja krize u Čečeniji. Dva meseca ranije pojavila se informacija da vođa čečenskih pobunjenika i najopasniji terorista Šamilj Basajev priprema specijalno obučene jedinice samoubica regrutovane iz ženskog dela čečenske populacije, ali policija nije uspela da spreči tragediju na koncertu. Izveštači i analitičari konstatuju da je čak sreća što samoubice nisu uspele da se infiltriraju u masu jer bi onda broj nastradalih bio kudikamo veći.

Pamplona: Trka bikova

I ove je godine na spektakularan način otvoren sedmodnevni tradicionalni festival u Pamploni čiji je najinteresantniji deo tzv. trka bikova. Viševekovna tradicionalna manifestacija pretvorila je ovaj španski gradić u istinsku turističku atrakciju, posebno od dvadesetih godina prošlog veka, kada je svetsku javnost sa događajem upoznao američki pisac Ernest Hemingvej. Strane agencije javljaju da je već drugog dana festivala nastradalo troje učesnika u trci bikova. Dvojica Amerikanaca i jedan Australijanac zadobili su teške probodne rane od bikova koji su trčali gradom zajedno sa posetiocima stazom dužine 825 metara. Trka je trajala samo nekoliko minuta i predstavlja običaj ustanovljen pre 400 godina. Otkako se vodi evidencija, a to je od 1924. godine, u trci bikova poginulo je trinaestoro učesnika, a nekoliko stotina je bilo povređeno. Poslednji nastradali je bio 22-godišnji Amerikanac, 1995. godine. Uprkos velikom riziku i mogućnosti da nastradaju, svi stariji od 18 godina imaju pravo da učestvuju. Učesnicima je dozvoljeno da nose urolane novine kao sredstvo za teranje bikova.

Liberija: Povlačenje

Predsednik Liberije, države na zapadu Afrike, Čarls Tejlor pristao je da se povuče sa predsedničkog položaja pošto UN i SAD pošalju mirovne snage koje bi pokušale da donesu mir u zemlju u kojoj 13 godina traje građanski rat. Povlačenje sa položaja zahtevaju pobunjenici u zemlji i SAD. Nigerijski predsednik Obasanjo ponudio je azil Tejloru, ali je tražio garancije da njegova država neće biti izložena pritiscima međunarodne zajednice da izruči Tejlora koji je ranije optužen za zločine počinjene u Sijera Leoneu. Grupa američkih mirovnjaka stigla je u ponedeljak u Liberiju s planom da stvori uslove za dolazak pravih mirovnih trupa. Većina od 3,3 miliona stanovnika Liberije je ili bolesno ili gladuje, a trećina je bez kuće. To su posledice gotovo neprekidnog trinaestogodišnjeg ratovanja. Uoči posete američkog predsednika Džordža Buša Zapadnoj Africi, prve te vrste, američki zvaničnici su izjavili da je za uspostavljanje stabilnosti u regionu neophodan odlazak sa vlasti Čarlsa Tejlora. Tejlor je došao na vlast posle sedmogodišnjeg građanskog rat u Liberiji od 1989. do 1996, kada je bio vođa pobune protiv tadašnjeg diktatora Semjuela Doa. Tokom tih sukoba život je izgubilo oko 200.000 ljudi. Kasnije je pobedio na izborima 1997. godine za koje su njegovi oponenti tvrdili da su bili lažirani. U sukobima u poslednje tri godine poginulo je na hiljade ljudi.

Singapur: Smrt bliznakinja

Pionirski poduhvat razdvajanja sijamskih bliznakinja iz Irana Ladan i Laleh Bidžani završio se neuspehom posle maratonske operacije koju su preduzeli hirurzi singapurske bolnice Rafles. Ladan je umrla pošto joj je prestala cirkulacija krvi posle operacije razdvajanja glave od njene sestre bliznakinje. Isto se dogodilo sa sestrom sat i po docnije. Dvadesetdevetogodišnje pravnice iz Irana, sijamske bliznakinje, imale su različite mozgove ali su oni bili povezani, pa su komplikacije i nastale pošto su ih doktori razdvojili. Operaciju je vodio čuveni hirurg dr Kit Goh, koji je uspešno izveo razdvajanje nepalskih beba 2001. godine u operaciji koja je trajala 97 sati. Bliznakinje su ostavile sjajan utisak na čitavu svetsku javnost pošto su smogle hrabrost da se upuste u tako rizičan poduhvat. Agencije javljaju da su doktori čak nagovarali sestre da odustanu od operacije, ali su one bile odlučne da preuzmu rizik u nameri da žive svoj život razdvojene.