Milano: Berluskoni pred sudom

Italijanski premijer Silvio Berluskoni pojavio se prošlog ponedeljka pred sudom u Milanu kako bi svedočio u procesu koji je protiv njega pokrenut zbog sumnje da je umešan u korupciju. Berluskoni je optužbe u vezi sa preuzimanjem državnog prehrambenog preduzeća SME iz 80-ih godina odbacio kao "politički motivisan lov na veštice". Tužilaštvo tereti aktuelnog italijanskog premijera i milijardera da je podmitio sudije kako bi presudili u njegovu korist pri preuzimanju firme SME. SME je 1985. godine Berluskoniju prodalo državno preduzeće IRI Holding čiji je šef tada bio sadašnji predsednik Evropske komisije Romano Prodi. Berluskoni je pred sudom u Milanu danas izjavio da se isključivo u interesu države uključio u kupovinu preduzeća SME i to samo zato što ga je tadašnji premijer Betino Kraksi zamolio da se uključi jer je ugovorena cena prodaje bila suviše mala. Berluskoni je prvi italijanski premijer koji se našao pred sudom. On je najavio raspisivanje novih izbora u slučaju da ga sud proglasi krivim.

London: Poraz laburista

Na lokalnim izborima održanim prošle nedelje u Velikoj Britaniji Konzervativna partija porazila je Laburističku partiju aktuelnog britanskog premijera Tonija Blera. Britanci su prošlog četvrtka birali više od 10.000 članova 308 lokalnih veća, kao i regionalnih skupština Škotske i Velsa. Konzervativci su osvojili oko 34 odsto glasova, a Laburistička i Liberalno-demokratska partija po oko 30 odsto. Blerova partija izgubila je više od 700 mesta širom Engleske, što je najgori rezultat laburista od kraja sedamdesetih godina. Laburistima naklonjeni "Gardijan" u redakcijskom komentaru piše kako je sasvim izvesno da će stranka premijera Blera jednog dana izgubiti dominaciju na britanskoj političkoj sceni, ali da su ovi izbori pokazali da taj dan još nije došao i da još skoro neće doći. Laburisti su, i pored gubitaka, sačuvali uglavnom sve ključne pozicije. Prema oceni lista "Indipendent" laburisti su, izgleda, platili zbog rata u Iraku. "Loše su prošli u oblastima sa velikim brojem muslimana i moguće je da ćemo jednog dana rat u Iraku posmatrati kao prekretnicu u odnosima laburista i Britanaca islamske vere", dodaje list. S druge strane, laburisti su prošli neočekivano dobro za stranku koja je dramatično povećala opštinske poreze i doprinos za socijalno osiguranje. Takav ishod je, zaključuje "Indipendent", rezultat slabosti opozicije. Konzervativni list "Dejli telegraf" smatra da je najveći značaj ovih izbora u tome što su torijevci na njima prošli mnogo bolje, a laburisti mnogo lošije nego što su mislili. List ocenjuje da lokalni izbori nisu nužno pokazatelj nove političke bure, ali da će Bler morati da reši probleme sa porezom i javnim službama, ili će se birači okrenuti opoziciji.

Bingol: Katastrofalan zemljotres

U snažnom zemljotresu jačine 6,4 stepena Rihterove skale, koji je prošlog četvrtka pogodio jugoistočni, planinski deo Turske, poginulo je oko 150 ljudi, uključujući i 25 đaka na koje se srušila zgrada internata u trenutku dok su u njoj spavali, javile su zapadne novinske agencije. Vesti o ovoj tragediji su u prvi mah bile kontradiktorne, a svetske agencije su prenele vest da bi pod ruševinama internata moglo da bude zarobljeno oko stotinak dece, što se kasnije nažalost pokazalo kao tačno. Osamdesetoro dece je spaseno i odvedeno u obližnji bolnički šator. Pronađena su tela 25 osoba, ali se za 112 lica veruje da leže zatrpana ispod mase betona i metala. Spasilačke ekipe uspele su da nakon tridesetak sati posle zemljotresa u ruševinama jednog internata u blizini Bingola pronađu još petoro dece. Ministar za saobraćaj Ali Koskun rekao je da je potvrđena smrt 84 osobe, dok je 390 ljudi povređeno. U gradu Bingol, blizu koga je bio epicentar zemljotresa, srušeno je oko 20 zgrada, dok su druge zgrade u tom gradu i izvan grada oštećene.

Berlin: Prvi maj u Evropi

Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležen je prošlog četvrtka širom sveta tradicionalnim proslavama, dok se u glavnom gradu Nemačke, Berlinu, policija sukobila sa demonstrantima. Više miliona građana učestvovalo je na uglavnom mirnim prvomajskim proslavama širom sveta, ali su u pojedinim gradovima zabeleženi sukobi sa policijom, a ponegde je obeležavanje praznika rada iskorišćeno i za kritiku američke intervencije u Iraku. Vlasti u Londonu, Berlinu i još nekim svetskim prestonicama, preduzele su mere kako bi sprečile izbijanje nereda do kojih je dolazilo tokom prvomajskih demonstracija proteklih godina. U glavnom gradu Nemačke gradske vlasti angažovale su više od 7.500 policajaca iz svih delova zemlje. Berlinom je promarširalo i nekoliko stotina pripadnika neonacističke Nacionaldemokratske partije Nemačke, a organizovane su i protivdemonstracije radikalno levičarskih i drugih autonomnih grupa. U Londonu su ekstremni antiglobalistički aktivisti tokom protesta, za koji je policija očekivala da će prerasti u nasilne demonstracije, objavili listu od preko 50 "kompanija masovnog uništenja". Angažovano je više od 4000 policajaca zbog straha od ponavljanja demonstracija od pre dve godine, kada su maskirani demonstranti na više mesta u gradu uništavali spomenike, prodavnice i automobile. Širom Austrije praznik je obeležen paradama i govorima na mirnim skupovima koji su bili posvećeni situaciji zaposlenih u zemlji, dok je u susednoj Švajcarskoj, u Bernu, policija vodenim topovima sprečila grupu od 300 demonstranata da uđe u državna predzeća za proizvodnju vojne opreme. U Cirihu je oko 7000 ljudi učestvovalo u mirnim protestima, izražavajući nezadovljstvo načinom poslovanja velikih korporacija i vojnom operacijom u Iraku. Hiljade građana širom Rusije proslavilo je 1. maj tako što su neki zahtevali ostavku vlade, a drugi pozdravljali vlasti i predsednika Vladimira Putina. U Italiji i Bugarskoj proslavama je prisustvovalo na desetine hiljada ljudi, a u Češkoj je 1. maj protekao u znaku mitinga i pohoda anarhista, ekstremnih nacionalista, ali su najbrojniji bili komunisti, koji su proslavu iskoristili za kampanju protiv ulaska Češke u Evropsku uniju.