Rio de Žaneiro: Ni samba više nije…

Karneval u Riju iz godine u godinu sve manje liči na višednevne pučke bahanalije a sve više na komercijalni industrijski proizvod. "Normalno je da se narodni festivali s vremenom menjaju, ali se karnevalska parada pretvara u pasterizovani proizvod gde izvođače sambe više niko ništa ne pita", izjavio je Fernandu Pamplona, poznati koreograf i sudija u žiriju glavnog takmičenja. Kulminaciju karnevala tradicionalno čini takmičenje udruženja – "škola sambe" – ali su izvedbe sve više pod uticajem velike šou-biznis mašinerije. Turističke agencije za paprene sume danas omogućavaju bogatim turistima iz Skandinavije i Japana nešto što je nekada bilo nezamislivo – da rame uz rame učestvuju na takmičenjima u sastavu određenih škola. "Oni ne znaju ni da pevaju ni da igraju, ne trude se ni reči da nauče", vajka se Dulse Tupi, autor knjige o istoriji najvećeg karnevala na svetu. Zato će mnogi istinski ljubitelji sambe radije otići u Resifu ili Salvador, gde samba i dalje pripada pravim majstorima.

Bofort: Pomfrit slobode

Dok Savet bezbednosti iza zatvorenih vrata razmatra predloge nove rezolucije o Iraku koje su podnele SAD, Velika Britanija i Španija s jedne i Francuska, Nemačka, Rusija i Kina s druge strane, ugostitelj iz Boforta u Severnoj Karolini odlučio je da preko jelovnika izrazi svoj politički stav i privrženost politici američkog predsednika Džordža Buša. Odnedavno se u njegovoj kafani više ne mogu naručiti pomfrit, ili francuski krompirići, kako se ovo jelo zove na engleskom. Da bi privukao ostale patriote, kafedžija Nil Rouland je na ulazu u kafanu istakao natpis: "U znak podrške našim trupama, više ne služimo francuske krompiriće. Od sada služimo samo ‘krompiriće slobode’." "Amerika je toliko puta do sada priskakala u pomoć Francuskoj, a ona danas nama to neće da uzvrati", ljutito kaže Rouland za BBC. On kaže da je na ovu ideju došao kada je čuo da su za vreme Prvog svetskog rata "frankfurtske kobasice" tj. viršle postale hot–dog. Ideju o patriotskom meniju Rauland je mogao da dobije i da je boravio u Srbiji i nekim delovima Bosne, odakle je sa mnogih mesta nestalo "turske kafe" a umesto nje pojavila se ista takva, ali "srpska", dok je "šopska salata" postala "srpska sa sirom".

Peking: Razorni zemljotres

Nedaleko od Kašgara, čuvene srednjovekovne oaze na Putu svile, na kineskom severozapadu, u provinciji Sinđang, u ponedeljak se dogodio razoran zemljotres od skoro sedam stepeni po Rihterovoj skali. Broj žrtava još nije poznat, ali se već u prvim izveštajima iz katastrofom zahvaćenog područja govori o blizu 300 poginulih i više od 1000 povređenih. Iako je Sinđang, provincija koja se graniči sa Kirgistanom i Tadžikistanom i gde uglavnom žive Ujguri, retko naseljena, kao i mesto Đaši, gde je bio epicentar, razarajući zemljotres naneo je i veliku materijalnu štetu. Srušeno je oko hiljadu kuća u okrugu Bašu, oko 300 kilometara dalje prema istoku. U siromašnim ujgurskim selima stambene i druge zgrade grade se od cigle pravljene od blata tj. od veoma neotpornog materijala, što se smatra jednim od najvažnijih razloga za tolike razmere katastrofe. Među žrtvama ima i dece jer je u zemljotresu do temelja srušena i škola u Bašuu. Tlo se u provinciji Sinđang treslo u ponedeljak tokom celog dana od naknadnih potresa, pa su stanovnici ovog dela zemlje dan proveli pod vedrim nebom, što su im savetovali i zvaničnici. Kinu su, inače, seizmografi označili kao potencijalno trusno područje i zemljotresi nisu retkost. Međutim, u ovom delu zemlje zemljotres ovakve jačine nije registrovan više od pola stoleća.