Sao Paulo: Predsednik – levičar

U drugom krugu predsedničkih izbora u Brazilu (27. oktobra) moglo bi se dogoditi da se na čelu države, prvi put u istoriji Brazila, nađe jedan radnik. Luiz Inasiu Lula da Silva (57) odneo je ubedljivu pobedu nad kandidatom Socijaldemokratske partije, osvojivši u prvom krugu 38 miliona glasova ili dvostruko više od glavnog protivkandidata. "U boljoj smo formi od reprezentacije Brazila", izjavio je Da Silva, ili Lulu, kako ga zovu u Brazilu, nakon proglašenja rezultata. U ključnom trenutku za reforme najznačajnije zemlje regiona (175 miliona stanovnika), koja uz pomoć MMF-a pokušava da se izvuče iz duboke ekonomske krize, uspeh šefa brazilske Radničke partije na izborima odslikava masovno nezadovoljstvo građana. Koliko je obradovao nezadovoljne i ogorčene Brazilce, uspeh bivšeg komuniste i pristalice Fidela Kastra prestravio je berzanske mešetare i zagovornike globalne slobodne trgovine i velike finansijere. Međutim, ekonomski analitičari procenjuju da Brazil teško prati tempo reformi koji diktira MMF zato što je žrtva globalne recesije i da bi se i najliberalnija vlada našla pred velikim teškoćama. Njihove prognoze trebalo bi da umire one koji strahuju da će levičarski predsednik prikočiti reforme i izazvati finansijski haos. Uz to, neuspeh reformi u Brazilu nepovoljno bi se odrazio na čitav kontinent i diskreditovao bi ulogu MMF-a kao trenera vlada u tranziciji, a koji sve češće trpi kritike da ih forsira da privatizuju društvena preduzeća uprkos nepovoljnim kamatnim stopama. Reforme su u početku u Brazilu prihvaćene s velikim entuzijazmom, ali je on u poslednjoj godini počeo da bledi pred rastućom krizom… Nezaposlenost i inflacija su u porastu i već sada je jasno da je Brazil daleko od cilja koji je MMF zacrtao: javni dug iznosi 240 milijardi dolara, kamatne stope koje bi po planu trebalo da budu oko devet odsto već sada su preko 11, što će se odraziti i na javni dug jer je većina vladinog duga vezana za dolar. Analitičari u Brazilu umiruju zabrinute tvrdnjama da je Lula da Silva od uličnog prodavca i komunističkog aktiviste prešao dug politički put i da je danas po svom levičarskom opredeljenju mnogo bliži francuskim socijalistima, na primer, nego Fidelu Kastru.

Beč: Teret odluke

Ovih dana privode se kraju pregovori tima eksperata UN-a za razoružanje predvođenog švedskim diplomatom Hansom Bliksom i iračkih predstavnika o obnavljanju misije UNMOVIC-a. No, pažljivo pregovaranje o osetljivim detaljima rada na terenu i opsegu misije samo je jedan deo tereta koji vremešni diplomata nosi na leđima. Znatno teži deo pritiska svakako leži u činjenici da od njegove ocene saradnje iračkog režima, kada UNMOVIC uskoro bude počeo s radom, umnogome zavisi od toga da li će protiv Iraka biti preduzeta vojna intervencija. Dakle, on je pod još većim pritiskom od onoga s kojim se nosio njegov prethodnik Ričard Batler, šef UNSCOM-a. Hans Bliks (74) rođen je u Upsali, diplomirao je na Univerzitetu "Kolumbija" u Njujorku, a doktorirao na Kembridžu. Završio je i prava na Univerzitetu u Stokholmu. Pre nego što je započeo internacionalnu diplomatsku karijeru, politikom se bavio u rodnoj Švedskoj, gde je krajem sedamdesetih dogurao i do mesta ministra spoljnih poslova. Kontrolom naoružanja bavi se već punih 40 godina i deluje odlučno da ispuni mandat koji mu je poverio Savet bezbednosti UN-a. Za sebe kaže da je "običan službenik Saveta bezbednosti" i poznat je po tome što je u pregovorima oduvek težio da ne ostavi utisak "službenika SAD". Na novinarsko pitanje šta će se dogoditi u slučaju da Irak počne da oteže sa saradnjom sa inspektorima odgovorio je uz blag osmeh: "Otkad mi to u diplomatiji prihvatamo ‘ne’ kao odgovor?" Na čelu Međunarodne agencije za atomsku energiju sa sedištem u Beču nalazi se 16 godina, a Irak je prvi put pokušao da razoruža 1991. Učestvovao je u pregovorima o uništenju nuklearnog oružja sa Severnom Korejom.

Kolombo: Blagodeti mira

Otkako između šrilankanske vlade i tamilskih tigrova nakon dve decenije građanskog rata vlada primirje, u zemlju su počeli da stižu prvi turisti. Najvredniji deo kulturne baštine Šri Lanke su drevni budistički gradovi koji se smatraju među najstarijima na svetu. Gradovi i hramovi, sa veštačkim jezerima i sistemima za navodnjavanje starim preko 1500 godina nalaze se u centralnom delu ove ostrvske zemlje koja je velika otprilike kao Irska. Očuvanje ove baštine naročito je važno nakon što su avganistanski talibani prošle godine uništili džinovske statue Bude u Bamijanu. No, "kulturni trougao", kako se naziva oblast u središtu ostrva koja je doskora krila velelepna zdanja, poznat je i po brojnim nacionalnim parkovima gde se uprkos ratu vodilo računa o zaštićenim vrstama biljnog i životinjskog sveta. Od kada su vlada i pobunjenici potpisali primirje, ova velelepna oblast usred džungle, bogata jezerima, pećinama i arheološkim nalazištima, privlači i brojne domaće goste koji nakon više od dve decenije rata pokušavaju da uživaju u svim blagodetima mira.