Kabul: Nevine žrtve

Iako zasnovane na najsavremenijem i najpreciznijem oružju i opremi, američke snage su u vazdušnoj vojnoj intervenciji protiv uporišta talibana i mreže Al Kaide u Avganistanu usmrtile više stotina nevinih civila. Greške su najčešće nastajale zbog pogrešnih informacija koje su im s terena dostavljale vođe različitih avganistanskih plemenskih struja, a pošto se Amerikancima žurilo, uz želju da po svaku cenu izbegnu rizik gubitaka na svojoj strani, informacije su retko proveravali dodatno na terenu. Ispostavilo se da je u poslednjih oko šest meseci najmanje 400 avganistanskih civila poginulo u neodmerenim akcijama američkih snaga iako zvaničnici Pentagona tvrde da vazdušne snage već više meseci služe samo kao podrška operacijama na terenu, čiji je cilj razbijanje poslednjih uporišta Al Kaide. Posledice su često stravične i sve je teže obuzdati gnev avganistanskih vođa zbog gubitka života nevinih ljudi. Po prvi put od početka napada i uspostavljanja nove vlasti u Kabulu, avganistanske vođe zahtevaju veći uticaj u odabiru meta. Ministar inostranih poslova Avganistana dr Abdulah izjavio je: "Mi moramo imati veći uticaj. Ukoliko se stanje ne poboljša, Amerikancima ćemo poželeti svaku sreću i uspeh, ali mi više ne možemo sarađivati." Tokom poslednjih mesec dana u jednom napadu Sjedinjenih Država na selo Oruzgan život su izgubila 54 meštanina. Pentagon se često oslanja na podatke o kretanju talibana na terenu, ali kritičari američkih operacija upozoravaju da ih različiti lokalni moćnici namerno navode na pogrešan trag kako bi iskoristili američku vojnu silu za sopstvene političke obračune. Ali, čak i kad ima nepobitnih dokaza da su u napadu stradali civili, Pentagon poriče greške i tvrdi da je neko selo bilo legitimna meta, jer se po njegovim saznanjima tamo krila grupa pripadnika Al Kaide, iako nikada nijednog nisu zarobili. Međutim, Pentagon priznaje da ne vodi podatke o civilnim žrtvama, ali insistira na tome da je intervencija protiv talibana i Al Kaide najpreciznija vazdušna kampanja do sada. Oktobra prošle godine američki pilot pogodio je džamiju misleći da gađa imanje talibanskog komandanta Džalaludina Hkanija. U džamiji je poginulo najmanje 65 civila, što su mogli da potvrde i novinari koji su nakon napada posetili mesto. Predstavnici američke nevladine organizacije Global Exchange raspolažu podacima da je do sada ukupno poginulo 812 avganistanskih civila.

Mančester: Lekar ubica

Dr Harold Šipman, lekar opšte prakse iz mančesterskog predgrađa Hajd, osuđen je pre dve godine zbog optužbe da je smrtonosnom injekcijom ubio 15 svojih pacijenata. Nedavno obelodanjeni nalazi zvanične istrage pokazuju, međutim, da je morbidni doktor u protekle 23 godine prakse ubio najmanje 215 pacijenata. Šipman, koga su svi u Hajdu i okolini smatrali dobroćudnim i savesnim lekarom, uživao je veliko poverenje svojih pacijenata i njihovih porodica i zato zadugo nije izazivao nikakvu sumnju da je na bilo koji način umešan u smrt svojih pacijenata, mahom starijih ljudi. Naprotiv, svi bi sticali utisak da se više ništa nije moglo učiniti, i porodice bi, po savetu doktora, odustajale od zahteva da se obavi autopsija. Dok psiholozi proučavaju razloge zbog kojih je dr Šipman bio toliko fasciniran smrću, istraga je utvrdila način na koji je ubijao pacijente. Obično bi navratio kod postarije gospođe ili gospodina koje je lečio, ako ne na poziv pacijenta, onda pod izgovorom da je bio u prolazu i da je hteo da vidi kako se oporavljaju. Najčešće usamljeni starci, čije porodice žive u Mančesteru ili dalje od Hajda, smatrali bi to posebnim znakom pažnje izuzetno savesnog doktora. Šipman bi im pod nekim izgovorom dao injekciju sa smrtonosnom dozom analgetika dijamorfina. Potom bi se ili udaljio s lica mesta i sačekao da ga pozove policija, ili članovi porodice kad otkriju smrt, ili bi sam pozvao policiju iz stana žrtve i "složio im priču" da staračko srce nije izdržalo. Sutkinja Dženet Smit koja je saopštila nalaze zvanične istrage kaže da bi broj žrtava mogao biti i mnogo veći, ali da nema dovoljno dokaza.

Brisel: Nevoljni saveznici

Najviši predstavnici zemalja Evropske unije sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo zbog najava SAD da rat protiv iračkog predsednika Sadama Huseina tek što nije počeo. Naravno, britanski premijer Toni Bler jedini je među petnaestoricom koji insistira na tome da poseduje dovoljno dokaza da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje, i on je za sada jedini evropski partner Amerike koji samo čeka na znak da pridruži britanske snage američkim.

"Evropljani" bi više voleli da vide konsolidaciju nove avganistanske vlade, a preči im je i rasplet krize na Bliskom istoku od nove vojne intervencije protiv Iraka. Najviši zvaničnik EU za pitanja bezbednosne i spoljne politike Havijer Solana smatra da američke pretnje napadima na Irak na kraju mogu ispasti proročanstvo koje se samo od sebe ispunjava jer, ako Sadam Husein ne bude dobio makar i uzan manevarski prostor, prevladaće fatalizam, pa neće biti načina da se vojna intervencija, s evropskom saglasnošću ili bez nje, izbegne. I Turska, verni NATO saveznik Amerike, upozorila je SAD da još nije vreme za intervenciju, dok izrealesko-palestinski sukob ne pokaže znake jenjavanja.

Ugledni britanski nedeljnik "Economist" nedavno je podsetio "Evropljane" na reči slavnog britanskog premijera Čerčila: "Uvek možete računati na to da će Amerikanci učiniti pravu stvar… Kad budu iscrpli sve druge opcije".