Johanesburg: Zločin ne zastareva

Grupa Južnoafrikanaca traži više milijardi dolara odštete od inostranih korporacija koje su koristeći režim aparthejda indirektno pomogle mnogobrojne užase nad većinskim crnačkim stanovništvom. Tim američkih i južnoafričkih advokata samo od američkih i švajcarskih banaka zahteva oko 50 milijardi dolara odštete. Najbitniji svedok u ovom procesu je Lulu Petersen, sestra 13-godišnjeg dečaka koga je pre 26 godina ubila policija. Još tada se Petersonova zarekla da će dati sve od sebe da tadašnji "beli režim" jednog dana stane pred lice pravde. Petersonova je jedna od četiri žrtve aparthejda koje tuže Citigroup, najveću finansijsku instituciju u SAD, i švajcarske bankarske gigante Credit Suisse i UBS zbog profitiranja od davanja pozajmica belačkom režimu u doba aparthejda i to u vreme sankcija UN-a. Advokati se nadaju da će se hiljade crnaca pridružiti i tako podržati ovaj slučaj. "Mi želimo odštetu od onih kompanija i banaka koje su profitirale na krvi i bedi naših majki i očeva, braće i sestara", izjavila je Petersonova južnoafričkim medijima. Jedna od glavnih pravnica u slučaju Dumisa Ncebejz izjavila je inostranim novinarima da su "multinacionalne kompanije i banke dobro znale da je aparthejd okarakterisan kao zločin protiv čovečnosti".

Arekuipa: Stop privatizaciji

Oko hiljadu policajaca opremljenih kacigama i štitovima, uz pomoć 700 vojnika naoružanih automatskim puškama, ušlo je prošlog ponedeljka u drugi po veličini peruanski grad Arekuipu, kako bi razbili demonstracije organizovane zbog najavljene privatizacije dve elektronske kompanije Egasa i Egesur. Tokom akcije vojske i policije jedan građanin je poginuo od udarca kanistera sa suzavcem, a na desetine policajaca i građana je povređeno. Demonstracije koje traju od polovine prošle nedelje navele su predsednika Alehandra Toleda da naredi svim oružanim snagama trenutno zavođenje reda u Arekuipi. Jedan visoki zvaničnik rekao je novinarima da su demonstranti napadnuti u trenutku kada su krenuli u pravcu aerodroma s namerom da ga "osvoje". Predsednik Toledo javno je saopštio da ne namerava da se povinuje zahtevima demonstranata, i umesto toga pozvao je građane na "smirenost, razum i odgovornost", naglasivši da su demonstracije već prouzrokovale štetu od sto miliona dolara. Peruanski ministar unutrašnjih poslova Fernando Rospiljosi izjavio je da je "situacija pod kontrolom". Lokalno stanovništvo strahuje da neće videti ni centa od 167 miliona dolara, koliko belgijska kompanija Tractebel nudi za dve južnoafričke elektronske kompanije. Međutim, predsednik Toledo tvrdi da je 87 miliona dolara predviđeno za izgradnju infrastrukture, te da se kompanija Tractebel ugovorom obavezala da u region uloži 90 miliona dolara. Vlasti smatraju da bi nove investicije obezbedile dodatnih 5000 radnih mesta i omogućile uvođenje struje za 60.000 građana.

Makasar: Stop korupciji

Predsedavajući indonežanskog parlamenta Akbar Tanđung je prošlog ponedeljka, na početku suđenja zbog korupcije njemu i nekolicini bivših visokih zvaničnika, odbacio sve otpužbe za zloupotrebu nekoliko miliona dolara. Osumnjičeni je takođe optužen za krađu četiri miliona dolara iz državnog budžeta, koje je upotrebio za izbornu kampanju partije Golkar, čiji je predsednik. Novac koji je nestao uzet je iz državne Agencije za hranu, namenjen socijalno ugroženim slojevima stanovništva. Optuženi je izjavio da mu je bivši predsednik Habibi naredio da distribuira hranu u pet najsiromašnijih provincija, što je on i učinio, i da je saznao da novac nije namenski trošen tek kada je primio pismo zamenika tužioca Vinfreda Simatupanga. Analitičari tvrde da je ovo najveći test za sadašnju predsednicu Megavati Sukarnoputri i veliki test za uspešnost borbe protiv korupcije. Ukoliko bude osuđen, Tanđunga čeka 20 godina zatvora, a partiju koju vodi zabrana učešća na sledećim izborima ili možda čak i zabrana rada.

Brisel: Ministri bez dogovora

Ministri inostranih poslova država Evropske unije na sastanku održanom prošlog vikenda nisu uspeli da donesu odluku o uvođenju sankcija zemljama koje odbijaju da sarađuju u evropskoj kampanji protiv ilegalnih imigranata. Većina ministara podržala je španski predlog da zemlje koje ne uspeju da zaustave ilegalne imigrante budu kažnjene suspenzijom pomoći, ali su takvu ideju kao kontraproduktivnu okarakterisale Francuska, Švedska i Luksemburg. Ove zemlje smatraju da će upravo finansijska pomoć sprečiti buduće imigrante u nameri da napuste matičnu zemlju. Najvažniji zahtevi EU-a su da države-članice poboljšaju kontrolu svojih granica, pojačaju borbu protiv krijumčarskih grupa i bez problema prihvate povratak svojih građana kojima u zemljama članicama Evropske Unije nije odobren azil.