Dili: Pucanj u predsednika

Istočni Timor, najmlađa azijska država, koja je nezavisnost od Indonezije stekla 1999. godine, proglasila je vanredno stanje posle napada pobunjenika na kuću predsednika te zemlje Hosea Ramosa Hortea u glavnom gradu Diliju. Srećom, prvi predsednik mlade države ostao je živ i sa tri prostrelne rane u predelu stomaka, leđa i grudi hitno prebačen u bolnicu u Australiju uz pomoć mirovnih trupa. Tokom napada na predsednika Hortea, dobitnika Nobelove nagrade 1996. godine, zbog nenasilnog otpor višedecenijskoj indonežanskoj okupaciji, nastradao je vođa pobunjenika Alfredo Reinado, a jedan vojnik je teško ranjen. Ubijeni vođa pobunjenika Reinado pobegao je iz zatvora 2006. gde je bio smešten zbog ubistva, dezertiranja iz vojske i posedovanja ilegalnog oružja. Alfredo Reinado bio je vođa pobune protiv vlade 2006. godine kada je ubijeno 37 ljudi, a 150.000 stanovnika Istočnog Timora primorano da napusti svoje domove. Sat vremena pre napada na Hortea, pobunjenici su napali i kolonu automobila koja je pratila premijera Ksananu Guzmaoa, ali je on uspeo da pobegne nepovređen. Vanredno stanje u zemlji proglasio je Visente Guteres, trenutni vršilac dužnosti predsednika, što znači zabranu okupljanja i ovlašćenja policiji da hapsi i pretresa svakog sumnjivog posle policijskog časa. Kako je moguće da je na malecnom ostrvu poput Istočnog Timora bilo moguće izvesti takve napade, pita se Taur Matan Ruak, vojni načelnik, i kako niko nije primetio da se predsednikovoj kući približavaju vozila opremljena teškim naoružajem? Ranije ovog meseca pobunjenici lojalni Reinadu napali su australijske trupe koje su patrolirale u Diliju, a nove trupe upravo stižu da pomognu u smirivanju situacije. Zvaničnici UN-a saopštili su da je privedeno i ispitivano 11 osoba odmah posle atentata, a prema rečima šefa UN misije, istraga će biti proširena.

Kijev: Gasovod i politika

Koliko se energetika prepliće sa politikom, vidi se u najnovijoj "gasnoj" aferi između Rusije i Ukrajine. Ruska kompanija Gasprom, saopštila je da neće više da isporučuje gas Ukrajini zbog neplaćenih dugova, dok je ukrajinska vlada saopštila da je spremna da isplati dug ako ruska kompanija prihvati da isporučuje gas direktno, bez posrednika. Osim toga, Ukrajinci tvrde da su Rusima dali najbolje uslove za gasovod preko svoje teritorije, verovatno u nadi da će račun biti manji. Ruski gigant je dao ultimatum Ukrajini da za samo nekoliko sati isplati dug od milijardu i po dolara, zbog čega je ukrajinska delegacija odmah krenula put Moskve. Čelnici Gasproma tvrde da dogovor nije postignut, a vlada Ukrajine se nada da će i Evropska unija pomoći ukoliko dođe do prekida u snabdevanju. Građani Kijeva spremaju se da ostatak zime provedu u hladnim i mračnim stanovima, uz grejalice, sveće i baterijske lampe. Ipak, nadaju se da će se problem rešiti, budući da ovo nije prvi put da Gasprom preti obustavom gasa, čemu je ove godine doprinela premijerka Julija Timošenko sa stavom da je bolje da gas stiže, bez posrednikâ, koji podižu cenu. Mnogi u njenoj vladi smatraju da Rusi namerno insistiraju na posredniku kako bi naduvali cenu i vršili pritisak na vladu posredovanje Evropske unije.

Vašington: Teroristi na sudu

Protiv šestorice navodnih učesnika napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001. godine, podignuta je zvanična optužnica za ubistvo i kovanje zavere. Ukoliko se pred specijalnom američkom vojnom komisijom dokaže da su krivi, šestoricu optuženih – među kojima je i navodni "mozak" napada Halid Šejk Muhamed, poreklom Pakistanac, bivši inženjer u katarskoj vladi, rođen u Kuvajtu – čeka smrtna kazna. Sva šestorica optuženih su zatvoreni u pritvorskoj jedinici u američkoj vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo na Kubi. Njima će, kaže za BBC prvi čovek američke službe za domovinsku bezbednost Majkl Čertof, biti suđeno pošteno. Reagujući na mnogobrojne kritike pravosudnog postupka protiv optuženih, general Tomas Hartman, predstavnik Pentagona za štampu, rekao je da će suđenja biti otvorena u meri u kojoj je to moguće i da će optuženima biti garantovan niz osnovnih prava u sudskom postupku, uključujući i pravo žalbe i pravo da pozivaju svoje svedoke. Ono što je problematično u tom postupku i što je izazvalo kritike i komentare jeste priznanje Halida Šejka Muhameda. Naime, on je priznao da je planirao napade 11. septembra, ali bi taj dokaz mogao da bude doveden u pitanje na sudu s obzirom na to da je i CIA priznala da je tokom saslušanja osumnjičenih koristila kontroverznu tehniku "voterbordinga", za koju aktivisti ljudskih prava kažu da predstavlja oblik mučenja pri iznuđivanju priznanja od osumnjičenih.

Seul: Zgarište kulture

Policija Južne Koreje uhapsila je 70-godišnjeg čoveka koji se tereti da je namerno uništio jedan od najvažnijih objekata od nacionalnog i istorijskog značaja. Drvena kapija Namdemu, koja se već šest vekova nalazi u centru Seula, zapaljena je tokom prethodnog vikenda i izgorela je do temelja (koji je napravljen od kamena) uprkos naporima 300 vatrogasaca. Policija je u blizini uništene kapije našla torbu i kanticu razređivača. Uhapšeni je priznao zlodelo, a policija je utvrdila da se radi o osobi koja je već osuđivana za piromanske akcije na mestima od kulturnog i istorijskog značaja za Južnu Koreju. Uništenje istorijske kapije odjeknulo je u štampi, koja naglašava da je kapija preživela japansku invaziju i okupaciju tokom Korejskog rata 1950–1953, ali da je "u roku od šest sati u plamenu nestala zbog nedostatka brige", kako se navodi u jednim novinama. "Uništen je duh Koreje, 5000 godina duga istorija i deo nas samih", navodi isti uvodničar, ne optužujući nikog posebno. Šef policije Kim Jang So saopštio je da je uhapšeni piroman bio veoma ljut zbog nesporazuma oko zemljišta sa jednom kompanijom, koja mu nije dala dovoljnu kompenzaciju. Zašto je ljutnju usmerio prema objektu kulture, sagrađenom u XIV veku, za čiju će rekonstrukciju biti potrebne najmanje tri godine i najmanje 21 milion dolara, policija pokušava da utvrdi.