Karakas: Doživotni predsednik

Aktuelni predsednik Venecuele Ugo Čavez stvorio je uslove da bude doživotni predsednik, a to mu omogućavaju ustavne promene kojima se ukidaju ograničenja broja predsedničkih mandata. Za taj plan Ugo Čavez dobio je podršku naroda: 54 odsto građana nema ništa protiv toga da ista osoba neograničeno biva birana za šefa države, regionalnog guvernera i člana parlamenta. Pre toga, parlament Venecuele 15. januara odobrio je taj amandman na ustav, a uoči referenduma predsednik Čavez izjavio je da će prihvatiti rezultate referenduma ma kakvi oni bili. Prema njegovom mišljenju, uspeh na referendumu mu je potreban da bi učvrstio "tekovine socijalističke revolucije u Venecueli", započete njegovim dolaskom na vlast 1999. godine. Za taj posao potrebno mu je, kako kaže, najmanje deset godina. Agencije prenose da su glasačka mesta bila zatvorena nešto posle 18 časova po lokalnom vremenu, ali da je okasnelim glasačima omogućeno da glasaju i posle zatvaranja. Vreme u Venecueli se od septembra 2007. godine računa minus četiri i po sata u odnosu na GMT, što je vremenska zona u kojoj se ne nalazi nijedna druga zemlja na svetu. Te iste godine održan je prvi referendum po istom pitanju, ali nije uspeo jer je manje od 50 odsto glasalo pozitivno.

Oficir po profesiji (padobranac), Ugo Čavez je 2. februara 2009. proslavio desetu godišnjicu na mestu šefa te južnoameričke države proglasivši taj dan za nacionalni praznik. Osim što je poznat kao vatreni kritičar neoliberalne globalizacije i spoljne politike SAD, Čavez se ističe i kao partner Kine i Rusije sa kojima je potpisao nekoliko vrednih ugovora, uključujući one iz domena odbrane. Takođe, ne poriče ni bliskost sa Fidelom Kastrom, koga smatra svojim uzorom, mada tvrdi da mu nije cilj ukidanje privatnog vlasništva i progon stranog kapitala.

Jerusalim: Tesna pobeda

Tesnu pobedu na izborima u Izraelu odnela je vladajuća partija Kadima izraelske šefice diplomatije Cipi Livni, a nakon prebrojanih glasova vođa Likuda Benjamin Netanijahu najavljuje da bi on mogao da formira vladu: "Uz Božiju pomoć, mi ćemo predvoditi narednu vladu", poručio je šef Likuda pozivajući "svoje prirodne partnere u nacionalnom taboru" na formiranje široke koalicije. Kako javlja agencija Rojters, izraelska ministarka spoljnih poslova Cipi Livni pozvala je vođu desničarskog Likuda Benjamina Netanijahua da formiraju vladu nacionalnog jedinstva na čijem čelu bi se nalazila ona, u svojstvu lidera stranke centra Kadima.

Prema rezultatima Izborne komisije, Kadima je osvojila 28, a Likud 27 mandata u Knesetu (parlamentu), treće mesto sa osvojenih 15 mandata pripada nacionalistički orijentisanoj stranci "Naš dom Izrael" Avigdora Libermana, dok je socijal demokratska Laburistička partija izraelskog ministra odbrane Ehuda Baraka osvojila 13 mandata. Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Izraelski ministar odbrane i vođa Radničke partije Ehud Barak – najveći gubitnik izboraPolitički stavovi ovih stranaka znatno se razlikuju kada je reč o mirovnim pregovorima sa Palestincima i sa Sirijom. Cipi Livni izjavila je da Izrael mora da odustane od jednog dela svoje teritorije u zamenu za mir sa Palestinom. Na konvenciji lidera američkih Jevreja Livni je rekla da "moramo da odustanemo od dela Zemlje Izrael", koristeći termin koji ukazuje na biblijske granice koje obuhvataju današnji Izrael sa pojasom Gaze. Ona je time samo potvrdila svoj dobro poznat stav da izvlačenje iz palestinskog dela može da bude dobro za Izrael, koji želi da bude zemlja Jevreja. Da bi Kadima formirala vladu potrebna joj je koalicija od 61 člana, a ako se desničarski blok udruži, imaće 63 do 64 mesta. U tom slučaju, izraelski predsednik Šimon Peres mandat za sastavljanje vlade poveriće Benjaminu Netanijahuu.

Kuram: Ugrožavanje suvereniteta

Očevici iz sela Bagan, u plemenskoj oblasti Kuram na granici sa Avganistanom, tvrde da je u vazdušnom napadu američkih snaga poginulo oko 30 ljudi. Prema njihovom svedočenju, američke bespilotne letelice ostavile su iza sebe 30 leševa, dok pakistanske snage bezbednosti saopštavaju da je u toj akciji uništen talibanski centar u selu Bagan u kojem je poginulo najmanje 12 talibana. Projektili su, kako navodi Rojters, pogodili školu koju su nekad pohađala deca avganistanskih izbeglica pre nego što su se uselili ekstremisti. "Avganistanski talibani su u trenutku napada držali važan sastanak", kaže jedan od obaveštajaca. AFP navodi da su ispaljena dva projektila na kamp talibanskog komandanta Bajtulaha Mehsuda, jednog od najtraženijeg talibana koji se tereti za učestvovanje u zaveri za ubistvo bivše premijerke Benazir Buto. AFP prenosi i da Mehsud nije bio u kampu za vreme napada. Prema njihovim izvorima, u napadu su poginula dva Arapina, lokalni talibani i nekoliko Uzbeka, ukupno 27 ljudi. Zvaničnik oblasti Kuram potvrdio je vazdušni napad navodeći da su ispaljena tri projektila, ali nije naveo detalje o žrtvama. Ovo je prvi napad u regionu Kuram, dva dana nakon napada projektilima u regionu Južni Vaziristan, gde je poginulo najmanje 25 boraca za koje se veruje da su povezani sa Al Kaidom. Ujedno, to je četvrti napad otkako je Barak Obama postao prvi čovek Amerike, što pokazuje, prema oceni Rojtersa, da nema razlike u politici prema Pakistanu između aktuelnog i prethodnog predsednika SAD. Pakistanska vlada i vojska protestovale su zbog vazdušnih napada tvrdeći da su kontraproduktivne. Američki zvaničnici tvrde je vazdušnim napadima upravljano iz pakistanskih vojnih baza, što je pred novinarima negirao pakistanski ministar spoljnih poslova Šah Mahmud Kureši: "Pakistan nije dozvolio ove vazdušne napade, nije bilo nikakve saglasnosti ni pre napada ni sada. Ovo se dešava bez ikakve saglasnosti, ugrožava naš suverenitet i smatramo da čine kolateralnu štetu." Prilikom posete specijalnog predstavnika SAD Ričarda Holbruka, vlada Pakistana protestovala je (prema "Njujork tajmsu", žalila se") zbog američkih napada, a kako navodi analitičar istog časopisa, Holbruk je pokušavao da nagovori Pakistance da se preorijentišu sa borbe protiv arhineprijatelja, Indije, na borbu protiv Al Kaide i talibana.