Kabul: Pomoć

Avganistanski predsednik Hamid Karzai izjavio je da je njegovoj zemlji potrebna veća pomoć međunarodne zajednice, kako bi izgradio armiju sposobnu da izađe na kraj sa unutrašnjim problemima sa kojima se njegova zemlja suočava. Prema Karzaijevim proračunima, Avganistanu je potrebna armija od 200.000 vojnika, da bi obezbedio unutrašnju stabilnost zemlje i od Avganistana načinio regionalnog igrača. Zemlje u susedstvu, poput Pakistana i Irana, poređenja radi, imaju mnogo moćnije armije. Njegov poziv došao je nakon uspešne zajedničke akcije sa američkim i britanskim snagama iz sastava NATO-a, kojom je od talibana ponovo preuzet grad Musa Kala. Karzaijev poziv još uvek nije proizveo pozitivne reakcije u SAD i Velikoj Britaniji. Međunarodna zajednica pristala je da finansira i opremi armiju od 70.000 vojnika. Međutim, Karzai smatra da mu je za borbu protiv talibana potrebno više, naročito u provincijama na jugoistoku zemlje, u blizini granice sa Pakistanom, gde se veruje da se kriju lideri Al kaide. Dosadašnji sukobi sa talibanima pokazali su da oni imaju veću podršku među lokalnim stanovništvom, ali i među avganistanskim trgovcima drogom. Musa Kala je tipičan primer. Grad je bio pod upravom britanskih snaga do pre nekoliko meseci, kada je prepušten lokalnim liderima posle sporazuma sa njima. Nedugo potom, ponovo je postao talibansko uporište, i glavni centar trgovine drogom. Njegovo ponovno zauzimanje preduzeto je u okviru zimske kampanje protiv talibana, i u okviru strategije za borbu protiv narko-ekonomije. Avganistan spada u glavne proizvođaće opijuma i heriona u svetu.

Seul, Pjongjang: Veza

Prva železnička linija između Severne i Južne Koreje otvorena je u utorak, posle višeo od 50 godina prekida. Granicu je prvi prešao jedan južnokorejski teretni voz, koji je prenosio sirovine za preradu industrijskoj zoni u Severnoj Koreji. Njegovo kratkotrajno putovanje od 25 kilometara, preko teško utvrđene granice, možda se može nazvati i istorijskim. Obnavljanje železničkog saobraćaja između dve zemlje dogovoreno je na oktobarskom samitu dve Koreje. Ubuduće bi teretni voz trebalo da prelazi granicu jednom nedeljno. "Srećan sam što vozim ovaj voz na sever, gde su rođeni moji roditelji", izjavio je mašinovođa Šin Jang Čul, čije poreklo simbolično povezuje dve zemlje. Veze između dve Koreje, između ostalog i saobraćajne, pokidane su posle Korejskog rata 1950–1953. Takvo stanje trajalo je do 2000. godine, kada je održan prvi samit korejskih lidera. U oktobru ove godine održan je i drugi, kada je odlučeno da se obnove železničke linije. Južna Koreja započela je približavanje svom mnogo siromašnijem severnom susedu uspostavljanjem ekonomskih veza. Nekoliko južnokorejskih firmi otvorilo je predstavništva sa druge strane granice, u Kaesong industrijskoj zoni, kojom dve zemlje upravljaju zajedno. Li Čul, predsednik južnokorejske železnice, izjavio je da je ekonomska korist povezivanja ogromna. Južna Koreja pokušava da se preko Severne saobraćajno poveže sa Kinom i Rusijom, što Kim Džong Il, predsednik Severne Koreje, još uvek ne dopušta.

Alžir: Bombaški napadi

Najmanje 47 osoba poginulo je u dva odvojena bombaška napada u Alžiru, glavnom gradu istoimene države. U prvom napadu, automobil-bomba eksplodirao je ispred zgrade ustavnog suda. Žrtve su među ostalima bili i đaci koji su se nalazili u autobusu koji je u to vreme prolazio pored zgrade suda. Drugi napad izveo je bombaš-samoubica, koji je opasan eksplozivom uleteo u kancelariju UN-a. UN su potvrdile napad na njihove prostorije, uz saopštenje da je nekoliko radnika povređeno. Još uvek niko nije preuzeo odgovorost za napade. Alžir je tokom ove godine više puta bio meta samoubilačkih akcija u kojima je poginulo više od 100 osoba. U septembru je u dva odvojena napada poginulo 50 osoba. Odgovornost je preuzeo ogranak Al kaide u Magrebu, koji je organizovao i napade u aprilu, kada su živote izgubile 33 osobe. Ogranak Al kaide na severu Afrike nastao je kada je lokalna teroristička organizacija poznata pod imenom Salafitska grupa za molitvu i borbu objavila da udružuje svoje aktivnosti sa Al kaidom.

Izmir: Davljenici

Pedeset ilegalnih imigranata iz Afrike i sa Bliskog istoka udavilo se u noći između subote i nedelje, u Egejskom moru, u pokušaju da se domognu Evropske obale. Većina tela pronađena je na obali u blizini Izmira, na zapadnoj obali Turske. Šestoro ljudi je spaseno, među kojima i dvojica Palestinaca. Oni su izjavili da se pretrpani brod prevrnuo zbog lošeg vremena. Orhan Sefik Guldibi, guverner turske provincije gde se nesreća dogodila, izjavio je da spasilački brodovi i helikopteri još uvek tragaju za preživelima. Zapadna obala Turske jedna je od glavnih tranzitnih tačaka u krijumčarenju ilegalnih imigranata u Evropu. Odatle oni nastavljaju put do susednih grčkih ostrva, a potom dalje na zapad. Brodovi kojima se imigranti prevoze su uglavnom slabi i pretovareni, tako da se nesreće često događaju. Brodić koji je potonuo u subotu bio je dugačak samo petnaestak metara, a na njemu se nalazilo između 60 i 70 osoba, stoji u zvaničnom saopštenju turskih vlasti.