Izdavanje albuma Alma Mater trebalo bi da bude značajan religijski i muzički događaj. Ovo je "papin prvi CD", na kome se Benedikt XVI predstavlja glasom u "očaravajućoj mešavini" nove crkvene muzike trojice "svetskih" modernih kompozitora. Očaravajuća? To je stvar ukusa. Sigurno je da je reč o mešavini. Hor Filharmonije iz Rima peva u bazilici Svetog Petra, Kraljevski filharmonijski orkestar prati ih iz londonskog studija Abbey Road, a sam bog zna gde su snimane pesme koje papa peva na CD-u. Rezultat je, kako nam je rečeno, "pomeranje muzičkih, religijskih i kulturnih granica". Zapravo, za svaku je raspravu šta je tu transcedentalno i pitanje je ukusa. Kompozitori Stefano Maineti i Sajmon Bosvel specijalizovani su za filmsku muziku i to je ono što "boji" album: katoličanstvo je predstavljeno na holivudski način – red crkvenih pesama, red harmonija i s pravom zaboravljeni katolički kompozitori iz XIX veka. Sve lepo upakovano.

A da bi se izbeglo da album zvuči previše staromodno i evrocentrično, dodato je malo "svetske muzike". To je, pretpostavljam, razlog što se u kompilaciju uključuje treći kompozitor, Marokanac Nur Edin. Ono što mi čujemo možda jeste sitar, a možda i nije, ali svakako jeste nekakav žičani instrument koji proizvodi muziku u bolivudskom stilu. Kako je producentima uspelo da proizvedu i umiksuju papine molitve na različitim jezicima i kratko pevanje na latinskom jeziku? Glavni kompozitor, Sajmon Bosvel, uspešno se distancirao od manje hrišćanskih momenata u svom životu (muzika iz mjuzikla Pornografija i filma Žene govore prljavo). Iznenađujuće, glavni vokal, nekad poznat pod nadimkom "Božji rotvajler", impresionira baritonom koji nadjačava sve ostale tonove kad se pojavi na traci, ali kada se ta tehnika primeni nekoliko puta, onda to čak i najhrišćanskijem slušaocu biva dosadno. Gotovo identičan stil muziciranja primenjen je u poslednjem projektu Gerija Barlova, u kojem pevačica Kamile Kerslejk pevuši svete balade posvećene Božiću.

Na kraju dolazimo do činjenice: muzički kompakt-disk proizveo je Geffen Records uz podršku Radio Vatikana. Nažalost, to nije tako iznenađujuće kao što nam se možda čini: Rim ima naviku da umiksuje kamernu atmosferu sa emocijama. Poslednji put kad sam bio u bazilici, morao sam da slušam svetu muziku u izvedbi devetnaestogodišnjeg tenora, veoma slično osrednjim muzičkim numerama sa papinog albuma, samo bez elemenata šou-biznisa. Možda je Crkva ukinula inkviziciju, ali i dalje primenjuje tehnike mučenja.