Prema nezvaničnim rezultatima parlamentarnih izbora u Iraku, koalicija stranaka pod vođstvom premijera Nurija al Malikija u prednosti je u sedam od 18 glavnih provincija, dok Alavijeva koalicija vodi u pet provincija. S obzirom na to da nijedna koalicija nema većinu, pregovori o formiranju vlade trajaće mesecima

Milioni Iračana glasali su na drugim "fer i demokratskim" izborima u post-Sadamovoj eri. Novo na ovim izborima jeste veća etnička i verska izmešanost nego na izborima održanim 2005. godine. Pitanje je da li će iračka krhka i mlada demokratija i nacionalno jedinstvo izdržati dovoljno dugo da bi mogli da se odupru međunarodnom pritisku i mešanju u unutrašnje političke i ekonomske prilike u zemlji. Pored unutrašnjih problema sa pobunjenicima i Al Kaidinim strukturama koje nastavljaju da podrivaju demokratski proces u Iraku, nastavlja se i čak uvećava uticaj Irana koji konačno može da ugrozi nastavak razvoja parlamentarne vladavine u Iraku. Biće potrebno neko vreme da se prebroje svi glasovi i još više dok se ne formiran vlada. Očekuje se da će dve najjače koalicije, Država prava Nurija al Malikija i Iračka nacionalna alijansa (INA) Amara al Haikima, formirati vladu. Obe alijanse su proiranski orijentisane, ili bi bilo bolje reći da su prijateljski nastrojene prema Iranu. Kako god da se nagode ove ili neke druge dve stranke, susedni Iran nastaviće da širi značajan uticaj u Iraku, koji će, nakon potpunog povlačenja američkih trupa, tek dobiti na značaju.

Malikijeva alijansa je sastavljena od desetak političkih stranaka i popularnih ličnosti, uključujući njegovu šiitsku stranku Al Dava, kao i nekoliko sunitskih i kurdskih stranaka. Tokom svog premijerskog mandata, Maliki je održavao dobre odnose sa Teheranom i iranskim liderima, posebno sa duhovnim liderom ajatolahom Al Hamneijem. Uoči izbora, Teheran je vršio konstantan pritisak na Malikija da se pridruži INA, i da na izborima nastupe kao velika, zajednička šiitska alijansa. Međutim, premijer nije popustio pod tim pritiskom zato što je platforma njegove predizborne kampanje počivala na multikonfesionalnosti.

Vodeća stranka u koaliciji INA je Islamski vrhovni savet Iraka (ISCI), šiitska stranka za koju se smatra da je najviše naklonjena Iranu. Vođa ove stranke je Amar al Hakim, koji potiče iz uticajne klerikanske porodice Hakim. Formiranje policije ove stranke, poznatije kao Badr, pomogla je Iranska revolucionarna garda u cilju suprotstavljanja režimu Sadama Huseina za vreme rata između Irana i Iraka 1980–1988. godine. Pored političke i finansijske naklonosti Iranu, lideri stranke ISCI podržavaju velavat–e faqih (nešto poput etničkog jedinstva), što bi ultimativno dovelo do uništenja demokratskog sistema u Iraku. Pod uticajem Teherana, grupa predvođena radikalnim antiamerički orijentisanim verskim vođom Muktadom al Sadrom (nekad ljutim protivnikom ISCI-ja) pridružila se koaliciji INA zajedno sa Ahmedom Kalabijem, favoritom Amerike u vreme invazije 2003. godine, i mnogim drugim sunitskim grupama i plemenskim liderima.

Treća koalicija na iračkoj političkoj sceni sastavljena je od kurdskih stranaka: Kurdska demokratska stranka (Masud Barzani), Savez patriota Kurdistana (Džalaj Talabani). Obe stranke zalažu se za održavanje dobrih odnosa sa Iranom, podržavaju prekograničnu trgovinu i "zajedničke političke odnose uz međusobno poštovanje", i sprečavaju korišćenje teritorije severnog Iraka sa koje bi iranske kurdske grupe mogle da napadnu Iran. Ova grupa stranaka može da bude veoma bitna u procesu formiranja nove vlade Iraka. Jedina koalicija suprotstavljena Iranu je Al Irakivah, predvođena bivšim premijerom Ajadom Alavijem, sastavljena od istaknutih sunitskih grupa i političkih lidera.