Obraćajući se stotinama pristalica u Istanbulu 12. septembra, turski premijer Redžep Tajip Erdogan svojski se potrudio da trijumf na referendumu pretoči u platformu za treći mandat u kojem bi vladajuća stranka stvorila uslove za kreiranje sasvim novog ustava. On je ovaj zavet položio pre nego što su njegovi politički oponenti stigli da apsorbuju udar izazvan rezultatima referenduma – 58 odsto glasača glasalo je za ustavnu reformu. Očekivano je da će se težište politike pomeriti ka sveopštim izborima planiranim za sledeću godinu, s tim što će pitanje ustavnih promena logično ostati centralna tema.

Ako se premijer bude pridržavao onoga što je rekao posao na izradi novog ustava trebalo bi da započne odmah.

Kako sada stvari stoje, reforme o kojima premijer govori prilično će oslabiti pravosuđe i vojsku Turske, koje su dugo smatrane ključnim stubovima turskog sekularnog sistema. Reforme i ono što proističe iz njih dramatično će uticati na povećanje šansi za izmenu političke scene. To znači da će parlament i predsednik – obe institucije u rukama proislamiste AKP-a, više odlučivati o stvarima koje se tiču turskog Vrhovnog suda, Ustavnog suda, Vrhovnog sudskog veća, odnosno svih institucija koje sprovode i kontrolišu pravosudni sistem. U međuvremenu, turska vojska, nekadašnji nezvaničan arbitar lokalnih političara, izgubiće svoj zaštićeni status ukoliko se reforma sprovede. Naime, pripadnici vojske koja je od 1960. godine oborila četiri vlade, moraće da odgovaraju pred civilnim sudom za eventualna krivična dela. Tom udarcu na vojnu sujetu prethodilo je masovno hapšenje desetine vojnih oficira osumnjičenih za kovanje zavere protiv Erdoganove vlade i planiranje najmanje dva vojna puča.

Erdogan je u nekoj televizijskoj emisiji izjavio da je "tutorski režim deo istorije" i da "ciljevi onih koji su podržavali puč neće biti ispunjeni", očito likujući nad statusom vojske koja proslavlja 30. godišnjicu krvavog puča iz 1980. godine. "Oni koji su se nadali da će izvući korist iz mračne prošlosti biće razočarani." Ipak, promene koje će se desiti, iako idu u dobrom pravcu, nisu dovoljne. Jedan analitičar je rekao da "zemlja mora da se reši ludačke košulje koju joj je vojska namakla davne 1982. godine". Ustav Turske je menjan 16 puta do sada, ali to i dalje nije dovoljno. Erdoganova vlada je uspela da pridobije većinu za promenu Ustava na bazi činjenice da je važeći ustav nedemokratska tekovina vlade iz 1980. godine. Ipak, opozicija nije dala podršku za referendum tvrdeći da su reforme dizajnirane sa ciljem da osiguraju ostanak Erdogana na vlasti.