Južna Koreja je bila odličan dirigent u orkestru koji pokušava da rekonstruiše svetsku ekonomiju posle finansijskog kolapsa 2009. godine. Iskreno govoreći, prethodni samit G20 bio je ništa drugo do sjajna govorna vežbaonica. Iako su se mogli čuti neki disonantni tonovi, veruje se da je samitom u Seulu otpočelo novo poglavlje u globalnoj ekonomiji bez obzira na to što nikakvi posebni ciljevi nisu postavljeni, niti su određeni rokovi. Jedva je izbegnut monetarni rat koji se vodio neposredno pre održavanja samita. Po svemu sudeći, vruće pitanje monetarnog sistema najverovatnije će biti pokrenuto sledeće godine na samitu u francuskom gradu Kanu.

Podržani od manje razvijenih zemalja, lideri samita postigli su Seulski konsenzus o učestvovanju u razvoju, dokument kojim se predviđa i smanjenje razlika između razvijenih i zemalja u razvoju i ravnomerniji razvoj sa osloncem na ekonomske mogućnosti svake zemlje. Do kraja ove godine, lideri G20 usaglasili su se da naprave indikativne smernice za utvrđivanje deficita do 2011. godine.

Na samitu je dogovoreno da se sprovede istorijski značajna reforma Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), a lideri samita su glasno utvrdili da trenutna kvota za glasanje ne reflektuje na pravi način snagu rasta tržišta. Još jedna smernica je dogovorena – za preventivnu i korektivnu akciju, kao i jedna sigurna finansijska mreža i set novih finansijskih propisa. U okviru sigurne finansijske mreže biće otvarane nove kreditne linije i fleksibilniji krediti za zemlje u razvoju, od kojih su neke još izložene posledicama ekonomske krize. Najzad, dogovorili su se da kreiraju institucije koje će odgovarati izazovima i posledicama nastalim kolapsom finansijskog sistema. Na kraju je usvojen Seulski akcioni plan na osnovu kojeg će se sprovoditi dogovorena politika.

Istorijski značaj ovog samita jeste to što je u Seulu inicirano održavanje poslovnog samita u isto vreme kada se narednih godina bude održavao samit G20. Štaviše, autor ovih redova nada se da će se u godinama koje dolaze samit G20 takođe reformisati u smislu dobrog upravljanja sa ciljem da se ostvari slobodan i kontinuiran ekonomski rast.

Viđeno iz pređašnje perspektive, svrha održavanja samita G20 je ispunjena, ali se oni nisu pozabavili ključnim problemom – kako da se postigne denuklearizacija Korejskog poluostrva u što kraćem roku. Bez obzira na nesumnjivo dobre rezultate samita u Seulu, lideri samita nisu stavili dovoljan akcenat na pojačavanje pritiska na Severnu Koreju da odustane od svojih nuklearnih ambicija.