Panhelenski socijalistički pokret (PASOK), predvođen bivšim ministrom spoljnih poslova Georgom Papandreuom, pobednik je na parlamentarnim izborima održanim u Grčkoj. Stranka je osvojila 44 odsto glasova, odnosno 160 od 300 mesta u parlamentu ove zemlje. Na izbore su pozvali aktuelni premijer Kostas Karamanlis i njegova konzervativna Nova demokratija u pokušaju da osvoji mandat za realizaciju restriktivnog programa kojim bi se zaustavio pad grčke ekonomije pogođene krizom.

Zakazivanje izbora usred drugog mandata bio je zapravo Karamanlisov pokušaj da povrati poljuljanu popularnost svoje stranke. No, on u tome nije uspeo, pa stoga zadatak implementacije programa štednje (koji su postavile međunarodne banke i Evropska unija) pada na PASOK-ova, odnosno Papandreuova pleća. Prilično nepopularna Nova demokratija ukaljala je svoj ugled serijom političkih skandala i kritikama za loše rukovođenje u kriznim situacijama, naročito kada je letos buknuo požar u predgrađima Atine. Rezultat takve politike na izborima je nešto manji od 34 procenta glasova i samo 92 mesta u parlamentu.

I dok sada pristalice i stranački aparatčici slave PASOK-ovu pobedu na izborima, analitičari smatraju da izborni trend jasno ukazuje na to da je biračko telo glasalo zapravo protiv restriktivnih mera koje je najavila Nova demokratije i da rezultat više oslikava protivljenje sistemskim programima štednje nego što odražava poverenje naroda u PASOK ili lidera te stranke.

Grčkom političkom scenom dominiraju dve dinastije – Karamanlis i Papandreu. Ova dvojica lidera suočili su se na izborima više od tri puta i potomci su političkih klanova koji su već više od pola veka sveprisutni u Grčkoj. Papandreuov otac i deda bili su premijeri pre njega – tata Andreas bio je tri puta na vodećim pozicijama u zemlji. Dok je otac političku slavu sticao na socijalnim temama i naznakama nacionalizma, sin Georg je rođen u Americi (dok je Grčka bila pod vojnom čizmom), gde je izučavao američku i evropsku spoljnu politiku i ukrštao je sa različitim neoliberalnim političko-poslovnim modelima poslovnog delovanja. Kao ministar spoljnih poslova u tadašnjoj PASOK-ovoj vladi, pojavljuje se na sceni od 1996. do 2004. godine. U tim godinama, na čelu sa Kostasom Simitisom PASOK promoviše "modernizaciju" politike pod uticajem tadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera, proces deregularizacije privatizacije javnih preduzeća i zalaže se za znatno smanjenje socijalnih davanja i smanjenje stipendije u obrazovnom sistemu. Ovu PASOK-vu politiku intenzivirala je i usvojila stranka Nova demokratija, kada je preuzela vlast 2004. godine. Efekti takve politike, suštinski PASOK-ove, pokazali su se prošle godine kada je omladina izašla na ulice i isprovocirala nasilje. Sada vladajuća klasa u Grčkoj računa na to da će PASOK i sindikati primeniti upravo tu pro-biznis i anti-socijalnu politiku koju Karamanlis nije uspeo da sprovede.

Pored mnogih drugih, Grčka ima problem i sa bankama koje su znatno investirale na Balkanu i sada su njihova ulaganja dovedena u pitanje, a prema nekim analizima grčke banke se suočavaju sa dugoročnim ekonomskim rizicima i u zapadnoj Evropi. U komentaru uoči izbora u novinama Katherimini, autor kaže da će ovi izbori biti "prekretnica u modernoj grčkoj istoriji", iako su kampanje obe stranke bile "bez dna": "Nijedan partijski lider nije uspeo da inspiriše bilo koga osim svojih pristalica, nijedna stranka nije predložila nikakvo rešenje za probleme u kojima se zemlja nalazi… Obe stranke su iscrpljene, a njihovi lideri i platforme nisu na visini zadatka." Pitanje je trenutka kada će PASOK početi da primenjuje radikalne restriktivne programe i mere, što će sasvim sigurno isprovocirati burnu reakciju njihovih birača.