Kina će do kraja godine biti druga najveća nacionalna privreda sveta. Napredovanje Narodne Republike u statistikama ukazuje na to u kolikoj se meri godinama menja ravnoteža svetske privrede: na štetu Evrope koja stari i veštački naduvanih anglosaksonskih nacionalnih privreda, a u korist zemalja koje su doskora bile na rubu ekonomski razvijenog sveta. Ovo napredovanje za Nemačku dolazi u pravo vreme. Velika potražnja u Kini koja doživljava privredni procvat suštinski je doprinela tome da se nemačka privreda iznenađujuće brzo oporavi od urušavanja izazvanog krizom. Zahvaljujući rastućoj potražnji u Kini, izvoz ne stagnira, već raste, iako potrošači u SAD otplaćuju svoje dugove, i mada najveći broj evropskih suseda mora da dovodi u red državne finansije i izdatke.

Dugoročno, nova snaga zemalja na rubu za nas je čak još značajnija. Nemačka, Francuska ili Japan jesu doduše bogate nacionalne privrede; ali one ipak gube na snazi, jer njihovo stanovništvo stari i brojčano se smanjuje. Svaki peti Evropljanin već sada je stariji od 65 godina, 2050. biće svaki treći. Takav razvoj zacrtan je za više decenija. Sa sve malobrojnijim i stanovništvom koje stari opada unutrašnja potražnja: Stariji ljudi doduše u proseku manje štede, ali i manje troše od mlađih.

Kina, Indija ili Brazil mogu da kompenzuju takav dugoročni gubitak unutrašnjeg potraživanja: sa rastućim blagostanjem i većom privrednom efikasnošću raste i potražnja za robom iz etabliranih nacionalnih privreda. Što se starosna struktura u Evropi više pomera u korist starih, to ćemo više biti upućeni ne samo na potražnju u tim zemljama već i na tehnički razvoj koji dolazi iz Kine ili Indije. Jer, rastući broj dobro obučenih mladih ljudi u zemljama na rubu znači i da raste potencijal za briljantne ideje i pronalaske. Tehnološki napredak u Kini već je u zamahu – a od toga u tesno povezanom svetu profitiraju i industrijske nacije.