“Da li znate da je Slovenija jedina zemlja na svetu koja u svom imenu sadrži reč – ljubav (love)”, prvo je što sam čuo čim sam prošle nedelje kročio na tlo najveće izložbe na svetu. Naime, paviljon zemlje “sa sunčane strane Alpa”, naravno sav u zelenom, nalazi se na samom ulazu u EXPO 2020 u Dubaiju.

Najveća izložba svega i svačega iz celog sveta, u senci ratova i logističkih izazova, EXPO je prošle nedelje zabeležio svog 20-milionitog posetioca. Kao i Olimpijske igre Tokyo 2020 i EXPO 2020 nije menjao godinu u nazivu, iako je zbog pandemije počeo 12 meseci kasnije nego što je trebalo.

Kao što je već sigurno poznato, ovo je prva Svetska izložba ikada organizovana u aparskom svetu, a cilj tem “Povezivanje umova, stvaranje budućnosti“ je da predstavi najbolje primere saradnje i inovacije iz celog sveta.

Od 1. oktobra prošle do 31. marta ove godine, rekordan broj zemalja – njih 192, učestvovale su na ovoj Svetskoj izložbi najviše do sad. Poslednje nedelje održana je “Water Week” završna tema “Programa za ljude i planetu”, u okviru kojeg su razmatrana brojna pitanja od značaja za savremeno čovečanstvo, pa i načini da se prevaziđu problemi vezani za vodu kao jedan od osnovnih resursa planete – od prekomernog izlovljavanja ribe i zagađenosti plastikom, do klimatskih promena.

Kraljevina Saudijska Arabija zvanično ima najbolji paviljon na EXPO 2020 a pored te, dobila je i još dve počasne nagrade (Najbolji dizajn zgrade i Najbolja prezentacija od “Exhibitor magazina”). Saudijski paviljon je dobio i brojne pohvale posetilaca između ostalog i titulu “najinstagramičnijeg”. Naftom bogata kraljevina nije štedela kada je reč o svom predstavljanju na ovoj izložbi. Oborili su čak tri Ginisova rekorda: Najveći interaktivni svetleći pod sa 8.000 LED sijalica, najduža interaktivna vodena instalacija duga 32 metra i najveće LED interaktivno digitalno ogledalo – površine 1.302 kvadratna metra.

Osim Saudijske Arabije, većina medija je u “Top 10 paviljona” svrstala Japan (“Ako imate vremena da posetite samo jedan paviljon, neka to bude – Japan!”, Time Out). Paviljon ove carevine inspirisan je tradicionalnim origamijem. U ovoj grupi su i paviljon UAE (u obliku krila sokola koja mogu da se sklope i rasklope za tri minuta), i izložbeni prostori Južne Koreje, Pakistana, Velike Britanije, Jamajke, Nemačke, Crne Gore, Kine, Brazila i Švajcarske.

Naša država se predstavila programom “Slavimo Srbiju“. Njen paviljon se nalazi u jednoj od centralih ulica EXPO-a odmah pored velikih država kakve su Australija i Rusija. Srbija je na EXPO-u svakako imala najveći i najskuplji paviljon u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana. Paviljon Srbije, rad dizajnera studija A3 Architects osmišljen je kao svojevrsna vremenska kapsula, koja “povezuje zaostavštinu neolitske Vinčanske kulture sa digitalno modernom Srbijom”.Ispred paviljona nalazi se impozantna skulptura, delo novosadskog vajara Aleksandra Bunčića, i predstavlja repliku Dvoglavog idola, vinčanske figurine koja je pronađena na lokalitetu Gomolava u Hrtkovcima. Originalna figurina nalazi se na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine.

Srbija je pažnju javnosti izazvala i neobičnom odlukom da deo promocije bude i intervju Milice Đurđić, partnerke premijerke Ane Brnabić. Pod naslovom “Colorful Belgrade” Milica se pojavila na naslovnoj strani arapskog izdanja prestižnog modnog magazina “L’Officiele”. Obučena u kreaciju poznate modne dizajnerke srpskog porekla Roksande Ninčić, Milica je za “L’Officiele Arabia” pričala o modi, o tome kako voli Beogradski hipodrom i Beogradsku filharmoniju. Kako LGBT kultura nije preterano popularna u islamskom svetu, nije se previše zadržavala na detaljima svog odnosa sa srpskom premijerkom.

U prizemlju srpskog paviljona izložene su narodne nošnje u vitrinama. U delu koji izgleda kao muzejska suvenirnica, prodavano je nekoliko proizvoda iz Srbije, među njima i “Plazma” keks po ceni od 15 AED (3.72 eura) i pakovanje kafe “Grand” koje čija je cena 110 AED (27 eura). Na prvom spratu je široko stepenište prekriveno jastucima sa srpskim narodnim motivima, nekoliko ekrana i dve nacionalne zastave oko stolića ograđenog crvenim VIP-konopcem. Sprat više je digitalizovano lice neolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama Dunava. Kažu da je živeo pre 10.000 godina, da je imao oko pedeset kada je umro, da je bio visok oko 178 cm, da je imao 70 kilograma i da se dosta hranio ribom. Sahranjen je u položaju “lotosa”, što ukazuje da je imao važnu ulogu u svojoj zajednici. Praistorijski čovek do sada nikada nije virtuelno prikazan, pa zato pomenimo da je to projekat Sofija Stefanović i gejming kancelrije “3lateral“ iz Novog Sada, koji je realizovan pomoću jedinstvene MetaHuman tehnologije razvijene u Srbiji.

Posle toga sledi miks svega: od BioSense Instituta i Nikole Tesle preko Gorana Bregovića i Stefana Milenkovića do francuskog DJ i producenta Dejvida Gete (?). Kasnije mi je objašnjeno da je Geta tu kao najčešći performer na preko dve decenije starom festivalu “Egzit”.

Srbija je učestvovala na svim Svetskim izložbama, 136 puta. Prvi put u Antverpenu, kad je Kraljevina Srbijja izlagala pored Francuske, Nemačke, Austrije, Kanade, Velike Britanije, Otomanskog carstva, Portugalije, Španije, Kraljevine Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država. Tokom te izložbe, osvojeno je 157 nagrada.

Srpski i ruski paviljon deli Turkmenistan ispred čijeg paviljona su postavljene figure konja, simbola ove srednjoazijske države. Iako se proneo glas da će zbog rata u Ukrajini paviljon Rusije biti zatvoren, to se nije desilo. Na ulazu u izložbeni prostor ove zemlje nalazi se spisak naučnih otkrića za koje su zaslužni ruski naučnici. Iznad te liste piše “From Russia with Love”. Naziv čuvenog filma o Agentu 007 iz 1963. u svetlu okolnosti koje su nastupile nakon 24. februara ove godine, zvuči gotovo nadrealno.

Centrala tema kod Rusa bio je ljudski mozak i sve što je on izumeo, veoma impresivno i posećeno. Inače, Dubai je pun Rusa koji su se sklonili iz svoje zemlje od situacije izazvane ratom i sankcijama. Sa druge strane, čini se da većina Arapa u UAE, razgovarao sam sa nekoliko a to je i utisak još nekih naših ljudi koji žive u Dubaiju, opravdava Putinovu agresiju na Ukrajinu. Prijatelj mi priča kako su sedamdesetih i osamdesetih u tek stvorenoj državi UAE – gotovo svi učitelji bili Palestinci, izbeglice iz ratova sa Izraelom. Oni su deci usađivali antiizraleski pa i antiamerički sentiment, pa zato i ne čudi ovakav stav kada je reč o ratu u Ukrajini.

U nemogućnosti da za jedan dan obiđem sve paviljone, odlučio sam se da posetim neke sasvim male i egzotične poput ostrvskih država Kiribati i Palau. Dve zemlje smeštene u Tihom okeanu ogromna većina posetilaca EXPO-a nikada nije posetila, mnogo njih verovatno nisu ni čuli za njih. Verovatno baš zato, Karibati i Palau su se potrudili da se predstave kroz kulturu svojih domorodaca, prirodne lepote i autohtone riblje vrste u svojim vodama.

Za kraj, pokušaću da sažmem utiske. Ispred “Švedske šume” video sam drveni pištolj čija je cev vezana u čvor, repliku spomenika koji je 1988. postavljen ispred Zgrade UN u Njujorku. Na ulazu u paviljon Turkmenistana video sam veliku sliku Gurbangulija Berdimuhamedova koji je bio predsednik ove države do pre nedelju dana (sada je Predsednik Parlamenta). Pričao sam sa robotom koji je prošao pored mene; slušao “limenu glazbu”, pod suncem Dubaija gde je malo ko očekuje; saznao da je na prvoj Velikoj svetskog izložbi 1851. u Londonu predstavljen tada novi izum – WC (sa vodokotlićem) kao i da Haiti i pored zemljotresa, ubistva predsednika i opšteg haosa, reklamira turizam. Na kraju, i da su Rusi 1802. izumeli mleko u prahu.