Mozaik

Portret savremenika: Luka Dončić

fotografije: ap photo

Sa osmehom do zvezda

Pre nego što je sa 19 godina otišao u NBA ligu, Luka Dončić je osvojio sve što se u evropskoj košarci može osvojiti – bio je klupski prvak Španije i Evrope sa Realom iz Madrida i prvak Evrope sa reprezentacijom Slovenije. U tinejdžerskom dobu postao je najbolji igrač Kontinenta. Od Dražena Petrovića, Evropa nije imala tako dobrog igrača u tim godinama. Stručnjaci su predviđali da neće u NBA ligi moći tako lako da se nosi sa najboljim igračima. Ispostavilo se da je i tamo postao jedan od najboljih igrača na poziciji beka i plejmejkera. I to je sve uradio sa dečačkom željom za nadmetanjem i stalnim osmehom na licu, a sve to sa strane izgleda još lakše nego u Evropi

Košarkaši sa ovih prostora su ostavili dubok trag u NBA ligi. Setimo se samo najznačajnijih imena poput Dražena Petrovića, Vlade Divca, Tonija Kukoča, Predraga Stojakovića, Dina Rađe. Svi oni su bili odlični timski igrači, neki od njih i među najvažnijima u timu, ali do pojave Nikole Jokića i Luke Dončića nikada nismo imali nekoga ko je najvažniji igrač svog tima.

Nikola Jokić u Denver Nagetsima i Luka Dončić u Dalas Maveriksima su, kako Amerikanci vole da kažu, “igrači franšize”. Obojica su u svojim ranim dvadesetim godinama postali igrači za budućnost svojih klubova oko kojih se okuplja celokupan trenerski, igrački i organizacioni kadar tima.

Jokić i Dončić su, svaki na svoj način, promenili košarkašku igru – Jokić na centarskoj poziciji igra ulogu plejmejkera i ima najveći broj asistencija, dok Dončić sa pozicije plejmekera ima najviše skokova po meču. Luka je najbolji strelac, asistent i skakač u svom timu, takvu statistiku ima i Jokić u Denveru.

Sedma, odlučujuća utakmica polufinalne serije ovogodišnjeg plej ofa je prekretnica u Lukinoj karijeri. Sam je parirao celokupnoj ekipi Finiks Sansa u prvom poluvremenu. Dobrim delom prvog poluvremena je imao više datih koševa od celokupnog protivničkog tima. Finiks Sansi nisu uspeli da se povrate do kraja meča. Potrebno je istaći i da su Finiks Sansi bili najbolji tim u ligaškom delu u celoj NBA ligi, i da su ga mnogi videli kao ovogodišnjeg šampiona.

Dok nastaje ovaj tekst igra se finalna serija Zapadne konferencije, u kojoj trenutno Dalas gubi sa tri prema nula od sada najvećeg favorita za osvajanje titule – Golden Stejt Voriorsa. Kako god da se završi ova finalna serija, Luka Dončić je ove godine toliko napredovao da se slobodno može reći da je već sada, sa 23 godine, postao jedan od najboljih igrača u NBA ligi.

ZVEZDA OD NAJMLAĐIH DANA

Košarkaški menadžeri su u stalnoj potrazi za mladim talentima širom sveta, gledaju se utakmice i u najmlađim selekcijama klubova. Deca koja pokažu izvestan talenat se veoma brzo upućuju u veće klubove, a oni najtalentovaniji se, od najmlađih dana, stavljaju pod najveći mogući pritisak da ostvare želje svojih menadžera i porodica, sve u želji da se finansijski obezbedi što više ljudi koji su uključeni u sistem. Samo mali broj dece izdrži ovaj pritisak i opravda svoj potencijal.

Saša Dončić, takođe košarkaš, svog sina Luku je od najranijih dana pratio u košarkaškom razvoju. Za razliku od mnogih roditelja nije ga opterećivao budućim uspehom već mu je, kako sam ističe, pomagao da zadrži ljubav prema igri. Taj odnos prema sportu koji obožava i dan danas se vidi na svakoj Lukinoj utakmici. Toliko dečačke sreće i osmeha posle postignutih poena ili dobrog poteza je sve teže videti i na lokalnim terenima, na kojima deca počinju svoje prve košarkaške korake.

Luka Dončić je sa tek napunjenih 13 godina toliko bio ispred svoje generacije, da su ga čelnici Reala pozvali da sa majkom dođe da živi u Madrid i prođe njihovu školu košarke. U mlađim kategorijama je vrlo brzo postao dominantan. U proseku je davao više od 25 koševa po utakmici, a vrlo često je imao i dvocifren broj skokova i asistencija. Već sa 15 godina potpisuje ugovor sa Realom i postaje član prvog tima, iako još uvek igra omladinsku ligu.

O kakvom se talentu radi, najbolje govori to da je sa 16 godina postao najmlađi igrač u istoriji Reala koji je debitovao u prvenstvenoj utakmici. Njegov prvi kontakt sa loptom je pogođen šut za tri poena. Koliko je samo potrebno imati samopouzdanja za šut iz prvog kontakta, dovoljno govori o Luki. Pogađate, osmeh posle datih poena i ovacije gledalaca su obeležile njegovu prvu utakmicu u prvom timu Reala.

KOŠARKAŠKI RAZVOJ

Tokom 2016. i 2017. godine postao je standardni igrač seniorskog tima Reala. Velika košarkaška zvezda je postao na Evropskom prvenstvu u košarci 2017. godine. U tandemu sa Goranom Dragićem je bio nerešiva enigma za bekovske parove svih drugih reprezentacija. Sa 18 godina je uz Dragića osvojio titulu prvaka Evrope, pobedom nad reprezentacijom Srbije u finalu.

Sa Realom je već sa 19 godina imao dve titule prvaka Španije u košarci i postao prvak Evrope sa reprezentacijom Slovenije. Ostalo je još da osvoji Evroligu. Upravo 2018. godine postaje šampion Evrope sa Realom i na taj način kompletira sve titule koje je mogao da osvoji u Evropi. Usput, postao je MVP Finala španskog prvenstva, regularnog dela Evrolige i Fajnal fora Evrolige.

Košarkaška Evropa je postala mala za njega. Prirodan nastavak karijere ga je odveo u NBA. Rezultati koje je imao u Evropi su ga doveli do toga da bude izabran za trećeg pika NBA drafta. Izabrali su ga Atlanta Houksi koji su ga menjali sa Dalas Maveriksima za Tre Janga, tada podjednako talentovanog američkog beka.

Od prve utakmice u NBA ligi je bilo jasno da se radi o velikom talentu, čiji su dometi nesagledivi. Iako ima samo 19 godina, visina i građa ga odvajaju od mnogo starijih igrača u ligi. Sa 202 centimetra i težinom od 105 kilograma prirodno je da igrate nisko krilo, to je prosto standard u košarkaškom svetu. Dončić je dobar bek šuter, ali tehnička potkovanost mu omogućava da igra na mestu organizatora igre. Razliku koju pravi u odnosu na plejmejkere protivničkih timova nije u brzini, već u građi. Nizak ulaz ramenom u telo protivnika, uz odličnu promenu pravca, vrlo brzo vas oslobađa da razvijete igru ili šutirate. Važno je da se u prvom koraku odvojite od igrača koji vas čuva.

Malo je danas plejmejkera koji mogu da mu građom pariraju. Ukoliko pokušaju da ga čuvaju sa višim igračem, u stanju je da dominira brzinom, a ako ga čuva nizak igrač, uvek je u mogućnosti da razlikom u visini omogući sebi šut, vrlo često i sa deset metara. Zaštitni znak mu je fejd avej, odnosno šut pomoću skoka unazad. Ukoliko usavršite taj element igre, šut na koš je gotovo neodbranjiv.

BELI MEDŽIK

Veoma brzo su u Dalasu počeli da ga porede sa legendom kluba – Dirkom Novickim. Upravo on je taj način šutiranja doveo do savršenstva. Malo zatim, zbog atraktivnih dodavanja i broja skokova po utakmici su počeli da ga zovu “beli Medžik” – po Medžiku Džonsonu, koji je igrao plejmerkera sa visinom od 206 centimetara.

Ipak, Luka Dončić je jedinstven po mnogo čemu. Naime, sa navršenih 23 godine već je uradio više nego što većina igrača u Americi uradi tokom celokupne igračke karijere. Većina američkih igraća dolaze u NBA ligu posle završenog koledža, dokle sa 23 ili 24 godine. Luka je u njihovim godinama zreo igrač. Kao i Jokiću, nedostaju mu bar još dva dobra igrača da bi mogao da konkuriše za NBA titulu. Godine i iskustvo su njegova najveća prednost u odnosu na druge igrače u ligi. Najvažnije je da izbegne povrede u budućnosti, a šta o njegovim igrama i značaju za Dalas Meverikse misli vlasnik Mark Kjuban, dovoljno je reći da je prošle godine sa novim trenerom Džejsonom Kidom i Dirkom Novickim doleteo u Ljubljanu nakon Olimpijskih igara, da potpiše novi petogodišnji ugovor sa Dončićem na iznos od 207 miliona dolara.

Zamislite samo da ste svaki dan na poslu nasmejani, i još vas dobro plaćaju da radite ono što najviše volite.

Fajnl for u Beogradu

Beograd je posle četiri godine ponovo izabran za domaćina Fajnal fora Evrolige. Berlin, koji je ove godine trebalo da bude domaćin, je zbog epidemioloških mera i nemogućnosti da publika u velikom broju prisustvuje utakmicama odlukom borda Evrolige zamenjen Beogradom. U toku ligaškog dela, ruske ekipe su izbačene i onemogućena im je borba za ulazak na Fajnal for, pa su se na završni turnir plasirali Real iz Madrida, Barselona, Olimpijakos i Anadolu Efes.

Španske ekipe su dirigovano morale da igraju polufinale. U finale su se plasirali Real i Anadolu Efes, koji je pobedio atinski Olimpijakos trojkom u poslednjoj sekundi koju je postigao Vasilije Micić. Micić je u finalnoj utakmici igrao simultanku sa igračima Reala i zasluženo poneo titulu MVP-a, dok je Anadolu Efes odbranio titulu prvaka Evrope.

Beograd ima košarkašku tradiciju kao malo koji grad u Evropi, ali sama organizacija nije bila na zavidnom nivou, pre svega vezano za sam ulazak u salu i nemogućnosti da se sve kupljene karte pravilno očitaju. Bez obzira na sve, u trenutku kada je rat u Ukrajini po prvi put posle dve godine preuzeo medijski primat od pandemije, najzad smo mogli makar na par dana da uživamo zajedno sa dvadesetak hiljada navijača koji su došli u Beograd da bodre svoje klubove.

Još jedna MVP godina za srpske košarkaše

foto: screenshot

Na kraju prošlogodišnje košarkaške sezone, Srbija je u košarci uradila nešto što nijednoj zemlji na svetu do tada nije uspelo. U tri najjače lige na svetu, NBA ligi, Evroligi i Evrokupu, Srbija je imala košarkaše koji su poneli titulu najboljeg igrača. Nikola Jokić je bio izabran za MVP-a regularnog dela NBA lige za sezonu 2021-2022, Vasilije Micić je bio MVP Evrolige, dok je Miloš Teodosić izabran za najboljeg igrača Evrokupa.

Iako košarkaška sezona u Evropi i Americi još nije završena, ponovo imamo igrače na koje možemo biti ponosni. Jokić je po drugi put izabran za MVP-a u NBA ligi, dok je Micić izabran za najboljeg igrača Fajnal fora Evrolige, a Teodosić finala Evrokupa. Još samo ostaje da se svi okupe u reprezentaciji za prvenstvo Evrope ove godine, i potvrde svoje individualne nagrade osvajanjem titule prvaka Evrope.

Iz istog broja

Lični stav

Ko su i čiji su jevrejski pisci

Ivan Ivanji

Intervju: Majk Keri, strip-scenarista

Volim noar-obrazac

Draško Roganović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu