U nezaboravnoj noćnoj trci od Brindizija u Italiji, kroz Otrantska vrata do Krfa u Grčkoj, po jakoj (pet do sedam bofora) buri u krmu, posada Aligatora, sastavljena od članova četiri beogradska jedriličarska kluba, ostvarila je veliki uspeh: prošli su treći kroz cilj prešavši 104 nautičke milje za 11 sati i pet minuta, prosečnom brzinom od 9,98 i maksimalnim brzinama od preko 15 čvorova. Od 124 učesnika 111 je završilo trku, a slava prvog i drugog na cilju pripala je dvema italijanskim jedrilicama.

Regata je startovala u tri i trideset posle podne, pa je već na pola puta pala noć. Oblacima pokriveno noćno nebo značajno je smanjilo vidljivost, a talasi viši od četiri metra i jak vetar zahtevali su veliki stepen veštine, snage, izdržljivosti i koncentracije. Posade su morale da vrše izmene na kormilu i kontrolnim konopcima (škotama) jedara svakih pola sata, jer je bilo nemoguće duže održati pažnju. Uz grmljavinu talasa i neprestano glisiranje broda, po rečima jednog člana posade, "bilo je zastrašujuće lepo juriti kroz noć i više osećati nego videti gde silazimo niz ogromne talase". Marina "Guvia" na Krfu bila je puna ljudi sa povredama, zavijenih glava, polomljenih ruku, jarbola i pocepanih jedara.

I Aligator je imao pet havarija na brodu. Posle nekoliko milja od starta produžetak rudera (deo kormila koji se drži u ruci) pukao je, s neizbežnim naglim zavlačenjem jedrilice u vetar, leganjem jarbola na površinu mora i zamalo izbegnutim gubitkom jednog člana posade. Posle samo nekoliko minuta postalo je jasno da je ovaj incident ostavio veće posledice nego što je u prvi mah izgledalo – spoj rudera s osovinom kormila je pukao i jedrilica se opet zavukla u vetar. Veći deo posade je mislio da je to kraj trke kada su videli kapetana Voju kako drži ruder u ruci, a na podu kokpita vrh osovine kormila koja je virila i okretala se kako joj talasi i vetar zapovedaju. Ali, posada Aligatora se na ovoj, u normalnim prilikama konačnoj havariji, zadržala samo minut. Ruder je vraćen na osovinu, a junak regate Filip presedeo je ostatak trke na spoju rudera i osovine kormila kako se ovaj ne bi izvlačio, te je beogradska posada nastavila trku jurcajući po talasima ka noći koja je sa sobom nosila slabiju vidljivost i još jači vetar. Tri pucanja škote genakera, velikog jedra koje liči na balon, i prskanje koloturnika podizača genakera na vrhu jarbola usred noći posle ovoga su izgledali kao dečja igra.

Ipak, ove nevolje su zaustavljale i usporavale brod, pogotovo kada je čitava posada morala da iz mora vadi genaker površine 160 kvadratnih metara, dodatno otežan desetinama tona vode. Kako se veliki genaker tom prilikom pocepao, podignut je manji, rezervni, i Aligator je nastavio da pršti niz talase, a posada da vrišti od oduševljenja, straha i ko zna čega još – neke je i bolelo, Nikola je povredio nogu, a svi članovi posade su izašli iz trke s modricama i drugim manjim povredama. "Imali smo sreće koliko i znanja", kažu članovi posade, koji se, pod pokroviteljstvom Naftne industrije Srbije, već godinu dana takmiče. "Posle samo dvanaest meseci treninga i učestvovanja na regatama u Italiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, razlika u našoj brzini je primetna", izjavio je kapetan Voja Radivojević odmah posle trke i naveo da su "timski rad, borbenost i rad sa poznatim vrhunskim jedriličarima iz Hrvatske i Slovenije doprineli da opravdamo poverenje sponzora. Velike količine adrenalina su nam još uvek u krvi."

Kako je trka imala pravac ka istoku, posada Aligatora je očekivala da vidi izlazak sunca među prvima. Trka je bila brza, Aligator je prošao kroz cilj mnogo pre izlaska sunca, u 2.45 posle ponoći, odmah posle italijanskih jedrilica Moonshine i Pegaz.

"ALIGATORI": Slaviša, Nikola, Truki, Ozren, kapetan Voja, Mario, Filip, Peca, Dragan i Kole