Popularna fizika
CERN u Srbiji
Fizika dugo nije toliko bila u žiži javnosti koliko u poslednjih godinu dana tokom kojih su se desila dva ogromna otkrića: najpre, CERN je u jesen prošle godine saopštio da je detektor OPERA u Italiji ulovio čestice brže od svetlosti, što bi značilo da je Ajnštajnova teorija relativnosti netačna. Nekoliko meseci kasnije, ispostavilo se da je reč o grešci, ali ovo je bio povod da se dobro podsetimo Ajnštajna, njegovog lika i dela, dotaknemo se čak i tračarija iz ljubavnog života i vratimo nazad do neutrina. Ove godine, CERN je saopštio, pa ponovo potvrdio, da je "ulovljena" Božja čestica, Higsov bozon, ili kako još kažu, "sveti gral" savremene fizike za kojim naučnici tragaju već decenijama.
Sve ovo, kao i pristup Srbije u članstvo u CERN-u bilo je povod za izložbu "CERN u Srbiji", čiji je cilj da predstavi nova otkrića u fizici elementarnih čestica koja su poslednjih godina pobudila ogromno interesovanje kako svetske tako i domaće javnosti. Izložba je otvorena u Galeriji Robne kuće "Beograd" u Knez Mihailovoj 5 u organizaciji Centra za promociju nauke i Komisije za saradnju sa CERN-om, a pod pokroviteljstvom CERN-a, kao i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Komisija za saradnju sa CERN-om je osnovana kao savetodavno telo nekadašnjeg ministarstva nauke i tehnološkog razvoja sa ciljem da prati aktivnosti srpskih istraživača i specijalista u CERN-u. Jedan od najvažnijih zadataka ove komisije bio je vođenje aplikacije Srbije za članstvo u CERN-u do prijema za pridruženog člana početkom 2012. godine.
Izložba, koja traje do 7. novembra (svim danima, osim ponedeljkom), predstavlja najnovija dostignuća u najvećoj istraživačkoj instituciji na svetu, zatim instrumente, detektore i tehnologiju Velikog sudarača hadrona (LHC), akceleratora na kome je dokazano postojanje Higsovog bozona, kao i druga ključna pitanja savremene fizike. Izloženi eksponati istovremeno predstavljaju kako istraživanja u CERN-u tako i višegodišnje učešće više od 30 srpskih naučnika u radu ove organizacije.
"CERN u Srbiji" su 19. oktobra svečano otvorili generalni direktor CERN-a Rolf Diter Hojer i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Žarko Obradović. Hojer je izrazio zadovoljstvo što je "i Srbija u CERN-u" pošto je postala pridruženi član. On je primetio da je na izložbi prisutan veliki broj posetilaca, među kojima mnogo mladih, i ocenio da će imati priliku da vide "mnoge mlade naučnike kako pokazuju da učenje nije teško, da je učenje zabava". "Kada budete naučili, sjajno ćete se zabavljati u istraživanjima. Uživajte onoliko koliko mi uživamo u našem poslu", poručio je Hojer.
Hojer je ocenio da su srpski naučnici koji rade u toj istraživačkoj instituciji veoma uspešni, dodajući da su posebno uspešno učestvovali u otkrivanju bozona, kao i da inače imaju značajne rezultate u velikim eksperimentima u oblasti nuklearne fizike, ali i kada je u pitanju teorijski rad. "Zaista mislim da imate sjajne mlade inženjere", rekao je Hojer.
Uz brojna ilustrativna objašnjenja kako CERN funkcioniše, šta se tamo radi, čemu služe svi ti gigantski detektori i šta je svrha svega toga, izložbu prati i serija naučnopopularnih predavanja o fizici čestica. U okviru pratećeg programa izložbe "CERN u Srbiji" organizovana je i serija otvorenih tribina na kojima gostuju ugledni fizičari, ali i drugi naučnici, javne ličnosti i promoteri nauke. Tribine su posvećene poslednjim dostignućima u CERN-u koja dotiču same granice ljudskog saznanja i koja bude maštu miliona ljudi, kao i čemu u praktičnom smislu služi ova institucija, kako za evropsku nauku, tehnologiju i privredu tako i za države poput Srbije.
U saradnji sa Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, za građane su organizovane i popularne demonstracije ogleda iz fizike koje izvode studenti i doktoranti Fizičkog fakulteta, kao i naučni demonstratori Centra za promociju nauke. Svi ovi eksperimenti su interaktivni, pokrivaju više oblasti fizike, od mehanike, termodinamike, preko superprovodnosti do nuklearne fizike, osmišljeni tako da posetilac stekne utisak o atmosferi i radu u pravoj naučnoj laboratoriji.
Nekoliko reči o Higsovom bozonu
Nazvani Božjim česticama, Higsovi bozoni su još od radova Pitera Higsa iz 1960. predviđeni teorijom kao čestice odgovorne za masu. Krajnje uprošćeno rečeno, zahvaljujući Higsovom polju koje je svuda oko nas, ovi teški bozoni "daju" masu česticama. Naime, prema Standardnom modelu, teoriji koja opisuje strukturu materije i četiri osnovne interakcije u prirodi, mase su utoliko veće ukoliko je jača njihova interakcija sa drugim česticama u polju. Standardni model je predviđao da Higsovi bozoni postoje, da su odgovorni za Higsovo polje i njihovo otkriće je zapravo potvrda da je Standardni model ispravan, posebno jer su pronađeni na energiji od 126 gigaelektronvolti. Prema Higsovoj teoriji, fizičari su očekivali da masa Higsa može biti između sedam gigaelektronvolti i 1000 gigaelektronvolti odnosno 1 TeV. Pošto je LHC prvi akcelerator sa tako velikom dostupnom energijom, Higsov bozon ranije nije bilo moguće uloviti.